Господе Исусе Христе, Учитељу мудрости, молим Ти се, отвори очи срца мог, да бих слушао реч Твоју и разумео је, и творио свету вољу Твоју која је у њој откривена нама грешним и безумним људима. Господе Боже Спаситељу мој, пошто си дошао на земљу да тражиш и спасеш пропале, не скривај од мене заповести Своје, јер и ја пропадам у тами незнања закона Твога: него отвори очи ума мога да бих разумео чудеса учења Твога, и кажи ми непознатости и тајне мудрости Твоје. У Тебе се уздам, Боже мој, да Ти светлошћу знања Свога просветиш ум мој и разум, да бих не само читао написано него га и вршио. Молим ти се, и са сузама припадајући вапијем Ти: Господе, просвети ме, научи ме, уразуми ме, да свету реч Твоју и житија Светаца Твојих читам не на грех, него на обновљење и просвећење, на освећење и спасење душе моје, и на наслеђе вечнога живота. Амин.
Џ§е нaшъ, и4же є3си2 на нб7сёхъ, да с™и1тсz и4мz твоE, да пріи1детъ цrтвіе твоE, да бyдетъ в0лz твоS, ћкw на нб7си2 и3 на земли2. Хлёбъ нaшъ насyщный дaждь нaмъ днeсь: и3 њстaви нaмъ д0лги нaшz, ћкоже и3 мы2 њставлsемъ должникHмъ нaшымъ: и3 не введи2 нaсъ во и3скушeніе, но и3збaви нaсъ t лукaвагw.
И#ли2:
Џчи всёхъ на тS гDи ўповaютъ, и3 ты2 даeши и5мъ пи1щу во бlговрeменіи: tверзaеши ты2 щeдрую рyку твою2, и3 и3сполнsеши всsкое жив0тно бlговолeніz.
И#ли2:
ГDи ї}се хrтE, б9е нaшъ, бlгослови2 нaмъ пи1щу и3 питіE мlтвами пречcтыz твоеS м™ре, и3 всёхъ с™hхъ твои1хъ: ћкw бlгословeнъ є3си2 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь.
И#ли2:
ГDи ї}се хrтE, сн7е б9ій, бlгослови1вый трапeзу свои6мъ ў§нкHм, самъ бlгослови2 и3 нaмъ пи1щу сію2, понeже и3 мы2 вёруемъ во и4мz твоE, на тS ўповaемъ, м0лимсz тебЁ и3 тS слaвимъ во вёки вэкHвъ. Ґми1нь.
Господе, не знам шта да молим од Тебе. Ти једини знаш шта је мени потребно. Ти љубиш мене више него што ја умем љубити себе. Оче, дај слузи Твоме оно што ја сам и искати не умем. Не усуђујем се искати ни крст, ни утеху, само стојим пред Тобом: срце је моје отворено Теби. Ти видиш потребе, које ја не знам: види и поступи са мном по милости Својој. Порази и исцели, обори и подигни ме; ништаван сам и нем пред светом вољом Твојом и недокучивим за мене судовима Твојим. Приносим себе на жртву Теби; предајем се Теби. Немам жеља, осим жеље да испуним вољу Твоју. Научи ме молити се. Сам у мени моли се. Амин.
1 Митроп. Филарет чинио чудеса и за живота и после смрти.
Бlгодари1мъ тS хrтE б9е нaшъ, ћкw насhтилъ є3си2 нaсъ земнhхъ твои1хъ бл†гъ: не лиши2 нaсъ и3 нбcнагw твоегw2 цrтвіz: но ћкw посредЁ ўченикHвъ твои1хъ пришeлъ є3си2 сп7се, ми1ръ даS и5мъ, пріиди2 къ нaмъ, и3 сп7си2 нaсъ.
Господе дај да мирно примим све што ми донесе данашњи дан, и да се потпуно предам Твојој светој вољи.
Упућуј ме и помажи сваког часа у току овога дана. Било какве вести да добијем, научи ме да их примим мирно и с чврстим уверењем да све бива по Твојој светој вољи. Управљај мојим мислима и осећањима и у свим делима и речима.
Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе. Научи ме да се правилно односим према својим родитељима и својим ближњима, да никог не разгневим и ожалостим. Господе дај ми снаге да поднесем замор данашњега дана и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да праштам и волим. Амин.
ГDи, дaждь ми2 съ душeвнымъ спок0йствіемъ пріsти вс‰, ±же принесeтъ ми2 грzдyщій дeнь.
Дaждь ми2 всецёлw предaтисz в0ли твоeй с™ёй.
На всsкъ чaсъ сегw2 днE во всeмъ настaви и3 ўкрэпи1 мz.
К†z бы и3звёстіz ѓзъ ни получи1лъ бhхъ въ дeнь сeй, научи1 мz пріsти | со спок0йною душeю и3 твeрдымъ ўбэждeніемъ, ћкw на вс‰ є4сть с™az в0лz твоS.
Во всёхъ словесёхъ и3 дёлэхъ мои1хъ њкорми1 мо‰ помышлє1ніz и3 ч{вствіz.
Во всёхъ непредви1денныхъ слyчаzхъ не дaждь ми2 забhти, ћкw вс‰ низпHслана тоб0ю.
Научи1 мz прsмо и3 разyмно дёйствовати съ кaждымъ бли1жнимъ, никог0же смущaz нижE њгорчaz.
ГDи, дaждь ми2 си1лу претерпёти ўтомлeніе грzдyщагw днE и3 вс‰ быв†ющаz въ течeніи днE.
Руководи1 моeю в0лею и3 научи1 мz мlтисz, вёрити, надёzтисz, терпёти, прощaти и3 люби1ти.
Ґми1нь.
Господе, Ти све видиш, и нема ничега што Ти не би видео. Ја, иако сам дело руку Твојих, ипак нисам чинио дела по заповестима Твојим, него сам по великом безумљу свом чинио свако зло, не помишљајући да си Ти, Творац мој и Бог, колико добар толико и правосудан. А сада, сетивши се тога, мене спопада страх, и ја не знам шта да чиним. Осећам осуду Твоју, и не налазим речи оправдања у устима својим. Немам никакве врлине и нисам учинио никакво дело покајања, које би заслуживало да ми се због њега опрости макар једна празна реч уста мојих. Осим тога, и онај који има све врлине и чини сваковрсна добра дела, чини то као слуга и дужник; у свему томе он неће наћи откуп за грех свој: ту једино милост Твоја притиче. Грех је смрт, и ко од оних који су кроз њега умрли може васкрснути сам себе? Ваистину нико. Једини си Ти умро и васкрсао, зато што греха ниси учинио и превара се не нађе у устима Твојим. И ето, Господе Сведржитељу, починивши много злих дела, ја се кајем. Али само покајање немоћно је да ме оправда. Покајање је познање грехова својих, а скида их милост Твоја. Ти видиш, Сведржитељу Господе, да ја сада ништа немам осим тела; но за мене нема никакве користи од тога што сам оставио свако богатство. Ја сам сав једна рана; у мени није остало никакве наде на спасење, и пакао је готов да ме прогута живог. Ти ме једини можеш спасти и излечити патње срца мога. Рука Твоја може све; она досеже до самих дубина бездана, и све бива по мигу Твоме. Не усуђујем се говорити: помилуј ме, Господе! Јер сам недостојан милости Твоје, као онај који с правом заслужује сваку муку. А Ти, Господе, знаш све, и како зна Човекољубље Твоје поступи са мном, недостојним и самог живота. Да буде света воља Твоја у свему. Амин.
ГDи ї}се хrтE, сн7е б9ій, поми1луй мS грёшнаго.