Господе, Боже мој, знам да нисам достојан, нити ваљан, да уђеш под кров дома душе моје, Јер Је сав пуст и срушен, и немаш у мени достојно место да би главу склонио. Но као што си с висине нас ради понизио себе, спусти се и сада до моје ништавности. И као што си пристао да у пећини и у јаслима сточним лежиш, тако пристани да уђеш и у јасле моје неразумне душе и у оскврнављено моје тело. И као што ниси одбио да уђеш и заједно вечераш са грешницима у дому Симона губавог, тако благоволи ући и у дом моје ништавне душе, губаве и грешне. И као што ниси одгурнуо сличну мени блудницу и грешницу, која је дошла и дотакла се Тебе, тако се смилуј и на мене грешног који Ти приступам и дотичем Те се. И као што се ниси згадио на њена прљава и нечиста уста која су Те целивала, немој се узгнушати ни на моја уста која су прљавија и нечистија од њених, ни на моје одвратне и нечисте усне, и на мој прљави и врло нечисти језик. Но нека ми жар Пресветог тела Твог и часне крви Твоје буде на освећење и просвећење и здравље моје смерне душе и тела, на олакшање терета многих сагрешења мојих, на сачување од сваког утицаја ђаволског, на уклањање и спутавање моје рђаве и зле навике, на умртвљење страсти, на држање заповести Твојих, на умножење божанске благодати Твоје и задобијање Царства Твога. Јер Ти не приступам, Христе Боже, с ниподаштавањем већ као онај који се узда у Твоју неисказану доброту; и да, удаљујући се на дуго време од заједнице с Тобом, не будем уловљен од духовног вука. Стога Ти се молим, пошто си Ти једини Свет, Господару, освети моју душу и тело, ум и срце, бубреге и унутрашњост, и целог ме обнови; и укорени страх Твој у удовима мојим; и освећење Твоје учини неодвојивим од мене; и буди ми помоћник и заштитник, крманећи у миру животом мојим, удостојавајући ме и да са Светима Твојим станем с десне стране Тебе, молитвама и мољењима Пречисте Матере Твоје, Невештаствених служитеља Твојих, и пречистих Сила, и свих Светих, који су Ти одискони угодили. Амин.
ГDи б9е м0й, вёмъ, ћкw нёсмь дост0инъ, нижE дов0ленъ, да под8 кр0въ вни1деши хрaма души2 моеS, занeже вeсь пyстъ и3 пaлсz є4сть, и3 не и4маши во мнЁ мёста дост0йна, є4же главY подклони1ти: но ћкоже съ высоты2 нaсъ рaди смири1лъ є3си2 себE, смири1сz и3 нhнэ смирeнію моемY. и3 ћкоже воспріsлъ є3си2 въ вертeпэ и3 въ ћслехъ безсловeсныхъ возлещи2: си1це воспріими2 и3 въ ћслехъ безсловeсныz моеS души2, и3 во њсквернeнное моE тёло вни1ти. и3 ћкоже не неудост0илъ є3си2 вни1ти, и3 свечерsти со грёшники въ домY сjмwна прокажeннагw: тaкw и3зв0ли вни1ти и3 въ д0мъ смирeнныz моеS души2, прокажeнныz и3 грёшныz. и3 ћкоже не tри1нулъ є3си2 под0бную мнЁ блудни1цу и3 грёшную, пришeдшую и3 прикоснyвшуюсz тебЁ: си1це ўмлcрдисz и3 њ мнЁ грёшнэмъ, приходsщемъ и3 прикасaющемъ ти сz. и3 ћкоже не возгнушaлсz є3си2 сквeрныхъ є3S ќстъ и3 нечи1стыхъ, цэлyющихъ тS: нижE мои1хъ возгнушaйсz сквeрншихъ џныz ќстъ и3 нечи1стшихъ, нижE мeрзкихъ мои1хъ и3 нечи1стыхъ ўстeнъ, и3 сквeрнагw и3 нечи1стэйшагw моегw2 љзhка. но да бyдетъ ми2 ќгль прес™aгw твоегw2 тёла, и3 чcтнhz твоеS кр0ве, во њсщ7eніе, и3 просвэщeніе, и3 здрaвіе смирeннэй моeй души2 и3 тёлу, во њблегчeніе тsжестей мн0гихъ мои1хъ согрэшeній, въ соблюдeніе t всsкагw діaвольскагw дёйства, во tгнaніе и3 возбранeніе ѕлaгw моегw2 и3 лукaвагw nбhчаz, во ўмерщвлeніе страстeй, въ снабдёніе зaповэдей твои1хъ, въ приложeніе бжcтвенныz твоеS бlгодaти, и3 твоегw2 цrтвіz присвоeніе. не бо2 ћкw презирazй прихождY къ тебЁ хrтE б9е, но ћкw дерзaz на неизречeнную твою2 бlгость: и3 да не на мн0зэ ўдалszйсz nбщeніz твоегw2, t мhсленнагw в0лка ѕвэроуловлeнъ бyду. Тёмже молю1сz тебЁ: ћкw є3ди1нъ сhй с™ъ вLко, њс™и2 мою2 дyшу и3 тёло, ќмъ и3 сeрдце, чревесA и3 ўтрHбы, и3 всег0 мz њбнови2, и3 вкорени2 стрaхъ тв0й во ўдесёхъ мои1хъ, и3 њсщ7eніе твоE неteмлемо t менє2 сотвори2: и3 бyди ми2 пом0щникъ и3 застyпникъ, њкормлsz въ ми1рэ жив0тъ м0й, сподоблsz мS и3 њдеснyю тебє2 предстоsніz, со с™hми твои1ми: мlтвами и3 молeньми пречcтыz твоеS м™ре, невещeственныхъ твои1хъ служи1телей и3 пречcтыхъ си1лъ, и3 всёхъ с™hхъ, t вёка тебЁ бlгоугоди1вшихъ. Ґми1нь.