Као на Страшном и непристрасном суду Твом стојим, Христе Боже, и осуду изричући и казујући зла која сам починио. Ево данас, пре но што дође дан моје осуде, ја стојим крај Твога Жртвеника пред Тобом, и пред страшним и Светим Анђелима Твојим, потиштен од своје савести, приносим моја зла и безакона дела, објављујући их и изобличавајући. Види, Господе, смерност моју, и отпусти ми све грехе моје. Види, како се умножише безакоња моја више од власи на глави мојој. Које ли зло не учиних? који ли грех не сатворих? које ли зло не замислих у души својој? Јер сам већ и дела починио: блуд, прељубу, гордост, разметање, укоравање, хулу, празнословље, неприличан смех, пијанство, прождрљивост, преједање, мржњу, завист, среброљубље, грабеж, неправду, лакомство, јарост, клевету, безакоње. Свако моје чувство,и сваки уд оскврнавих, покварих, непотребним учиних, поставши потпуно ђавоља радионица. И знам, Господе, да безакоња моја надвисише главу моју, али је безмерна величина милосрђа Твога, и неисказана милост незлобиве доброте Твоје, и нема греха који побеђује човекољубље Твоје. Стога, чудесни Царе, Незлобиви Господе, учини чудо милости Твоје и на мени грешном, покажи силу доброте Твоје, и обелодани јачину самилосног милосрђа Свог, и прими мене грешног који се обраћам. Прими ме, као што си примио блуднога сина, разбојника, блудницу! Прими ме који сам Ти неизмерно згрешио и речју, и делом, и срамном похотом, и неразумном помишљу! И као што си примио оне што су дошли у једанаести час, иако ништа достојно нису били учинили, тако прими и мене грешнога, јер много сагреших и оскврнавих се, и ожалостих Духа Твога Светога, и огорчих човекољубиво срце Твоје и делом, и речју, и помишљу, ноћу и дању, јавно и тајно, хотимично и нехотимично. И знам да ћеш изнети грехе моје преда мном онакве какве сам их починио, и тражићеш рачуна од мене за све што свесно и намерно сагреших. Али Господе, Господе, немој ме праведним судом Твојим, ни јарошћу Твојом карати, нити гневом Твојим казнити. Помилуј ме, Господе, јер сам не само немоћан, него сам и Твоје створење. Ти си, Господе, утврдио на мени страх Твој, а ја пред Тобом сатворих зло, и Теби јединоме сагреших. Но молим Те, немој се судити са слугом Својим; јер ако на безакоња будеш гледао, Господе, Господе, ко ће опстати? Ја сам Ти пучина греха, и нисам достојан нити врстан због мноштва грехова мојих, којима нема броја, да погледам и видим висину небеску. Јер сам изобиловао у сваком злочињењу и лукавству, и сатанској препредености, и покварености, и просипању, блуду, кварењу деце, злопамћењу, наговарању на грех, раздраживању, и другим безбројним страстима. Којим ли то гресима не развратих себе? Која ли то зла не владаху мноме? Сваки грех учиних, сваку прљавштину унесох у душу своју; непотребан постадох Теби, Богу своме, и људима. Ко ће подићи мене, палог у оваква зла и толика сагрешења? Господе Боже мој, у Тебе се уздам: ако постоји нада на моје спасење, ако човекољубље Твоје побеђује мноштво безакоња мојих, буди ми Спаситељ, и по милосрђу Свом и милости Својој отпусти, остави, прости ми све што ти згреших, јер се душа моја испуни многим залима, и у мени нема наде на спасење. Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, и немој ми узвратити по делима мојим, и немој ме осудити по поступцима мојим, него обрати, заштити, избави душу моју од зала која расту заједно са њом, и од злих потхвата. Спаси ме ради милости Своје: нека онде где се умножи грех, још већма изобилује благодат Твоја (Рм.5,20); и ја ћу Те хвалити и прослављати у све дане живота свога. Јер си Ти Бог оних што се кају, и Спаситељ оних што греше, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и пресветим, и благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.