Од прљавих усана, од гаднога срца, од нечистога језика, од душе оскврнављене, прими молбу, Христе мој, и немој превидети ни моје речи, ни поређења, ни бестидност. Дај ми, Христе мој, да смело говорим оно што желим; и осим тога научи ме шта треба да творим и говорим. Сагреших већма од блуднице, која, сазнавши где се налазиш и купивши миро, дође да смело помаже Твоје ноге, Бога мог, Господара и Христа мог. Као што ниси одгурнуо њу која Ти је од срца дошла, ни на мене се немој згадити, Речи /=Логосе/, него ми допусти да Твоје ноге и држим, и целивам, и да их бујицама суза, као скупоценим миром, смело помажем. Умиј ме сузама мојим, очисти ме њима, Речи /=Логосе/. Отпусти и сагрешења моја, и подај ми опроштај. Знаш и мноштво зала, знаш и ране моје, и модрице моје видиш; али, и веру знаш, и намеру видиш, и уздисање чујеш. За Тебе, Боже мој, Творче мој, Избавитељу мој, није сакривена ниједна суза, нити делић једне сузе. Очи Твоје већ видеше оно што ја нисам учинио; а у књизи Твојој записано је и оно што још није учењено. Види смерност моју; види толики мој труд, и опрости ми све грехе, Боже свега, да се чистим срцем, дршћући разумом, и душом скрушеном, причестим Твојим чистим и пресветим Тајнама, помоћу којих се оживљује и обожује сваки који Тебе једе и пије чистим срцем. Јер Ти си рекао, Господару мој: сваки који једе моје тело и пије моју крв, у мени борави и ја у њему. Истинита је зацело реч Господара и Бога мог, јер причешћујући се Божанским и боготворећим Даровима, ја већ нисам сам но с Тобом, Христе мој, Светлошћу Тросунчаном која просвећује свет. Нека дакле не будем сам без Тебе Животодавца, дисања мог, живота мог, радовања мог, спасења свету. Тога ради приступих Ти као што видиш, са сузама и душом скрушеном. Молим да добијем избављење од мојих сагрешења, и да се неосуђено причестим Твојим животодавним и непорочним Тајнама, да би Ти, као што си рекао, остао са мном свејадним, да ме не би саблазнитељ, нашавши ме без Твоје благодати, лукаво зграбио, и саблазнивши, удаљио од Твојих боготворећих речи. Тога ради падам пред Тобом и свесрдно Ти вапијем: као што си блудног сина примио, и блудницу која Ти је пришла, тако прими мене блудног и развратног, Милосрдни. Јер приступајући Ти сада душом скрушеном, знам, Спаситељу, да Ти нико не сагреши као ја, нити сатвори дела која ја сатворих. Али опет и ово знам, да ни величина сагрешења, ни мноштво грехова, не могу превазићи велику дуготрпељивост и крајње човекољубље Бога мог. Но оне који се усрдно кају Ти милошћу сапатње и очишћујеш, и осветљујеш, и чиниш учесницима светлости, великодушно их чинећи заједничарима Твога Божанства. И често пута казујеш им као Својим истинским пријатељима чудне ствари и за Анђеле и за људски разум. То ме чини смелим, то ме окриљује, Христе мој. И уздајући се у Твоје богато према нама доброчинство, радујући се уједно и дршћући, причешћујем се огњем ја трава, и - о необичног чуда! орошаван на неисказан начин, као некада купина која је несагориво горела. Сада захвалним умом и захвалним срцем, захвалним удовима мојим, душе и тела мога, клањам се и величам и славим Те, Боже мој, који си благословен сада и занавек.
T сквeрныхъ ўстeнъ, t мeрзкаго сeрдца, t нечи1стагw љзhка, t души2 њсквернeны, пріими2 молeніе хrтE м0й, и3 не прeзри мои1хъ ни словeсъ, нижE њбразHвъ, нижE безстyдіz. Дaждь ми2 дерзновeннw глаг0лати, ±же хощY, хrтE м0й. Пaче же и3 научи1 мz, чт0 ми подобaетъ твори1ти и3 глаг0лати.
Согрэши1хъ пaче блудни1цы, ћже ўвёдэ, гдЁ њбитaеши, мЂро купи1вши, пріи1де дeрзостнэ помaзати твои2 н0зэ, бGа моегw2, вLки и3 хrтA моегw2. Ћкоже џну не tри1нулъ є3си2 пришeдшую t сeрдца, нижE менє2 возгнушaйсz, сл0ве: твои1 же ми2 подaждь н0зэ, и3 держaти, и3 цэловaти, и3 струsми слeзными, ћкw многоцённымъ мЂромъ, сі‰ дeрзостнw помaзати. Њмhй мS слезaми мои1ми, њчи1сти мS и4ми, сл0ве: њстaви и3 прегрэшє1ніz мо‰, и3 прощeніе ми2 подaждь.
Вёси ѕHлъ мн0жество, вёси и3 стрyпы мо‰, и3 ћзвы зри1ши мо‰: но и3 вёру вёси, и3 произволeніе зри1ши, и3 воздыхaніе слhшиши. Не таи1тсz тебє2, б9е м0й, тв0рче м0й, и3збaвителю м0й, нижE кaплz слeзнаz, нижE кaпли чaсть нёкаz. Несодёланное моE ви1дэстэ џчи твои2: въ кни1зэ же твоeй и3 є3щE несодBzннаz напи6сана тебЁ сyть.
Ви1ждь смирeніе моE, ви1ждь трyдъ м0й є3ли1къ, и3 грэхи2 вс‰ њстaви ми2, б9е всsческихъ: да чи1стымъ сeрдцемъ, притрeпетною мhслію, и3 душeю сокрушeнною, несквeрныхъ твои1хъ причащyсz и3 прес™hхъ т†инъ, и4миже њживлsетсz и3 њбожaетсz всsкъ kдhй же и3 піsй чи1стымъ сeрдцемъ. Тh бо рeклъ є3си2, вLко м0й: всsкъ kдhй мою2 пл0ть, и3 піsй мою2 кр0вь, во мнЁ ќбw сeй пребывaетъ, въ нeмже и3 ѓзъ є4смь. И$стинно сл0во всsко вLки и3 бGа моегw2: бжcтвенныхъ бо причащazйсz и3 бGотворsщихъ бlгодaтей, не ќбw є4смь є3ди1нъ, но съ тоб0ю хrтE м0й, свётомъ трис0лнечнымъ, просвэщaющимъ мjръ. Да ќбw не є3ди1нъ пребyду кромЁ тебє2 живодaвца, дыхaніz моегw2, животA моегw2, рaдованіz моегw2, сп7сeніz мjру.
Сегw2 рaди къ тебЁ приступи1хъ, ћкоже зри1ши, со слезaми, и3 душeю сокрушeнною, и3збавлeніz мои1хъ прегрэшeній прошY пріsти ми2, и3 твои1хъ живодaтельныхъ и3 непор0чныхъ тaинствъ причасти1тисz неwсуждeннw. Да пребyдеши, ћкоже рeклъ є3си2, со мн0ю треoкаsннымъ: да не кромЁ њбрётъ мS твоеS бlгодaти, прелeстникъ восхи1титъ мS льсти1внэ, и3 прельсти1въ tведeтъ бGотворsщихъ твои1хъ словeсъ. Сегw2 рaди къ тебЁ припaдаю, и3 тeплэ вопію1 ти: ћкоже блyднаго пріsлъ є3си2, и3 блудни1цу пришeдшую, тaкw пріими1 мz блyднаго и3 сквeрнаго, щeдре.
Душeю сокрушeнною, нhнэ бо къ тебЁ приходS, вёмъ сп7се, ћкw и3нhй, ћкоже ѓзъ, не прегрэши2 тебЁ, нижE содёz дэ‰ніz, ±же ѓзъ содёzхъ. Но сіE пaки вёмъ, ћкw ни вели1чество прегрэшeній, ни грэхHвъ мн0жество превосх0дитъ бGа моегw2 мн0гое долготерпёніе и3 чlвэколю1біе крaйнее: но млcтію сострaстіz тeплэ кaющыzсz, и3 чи1стиши, и3 свётлиши, и3 свёта твори1ши причaстники, џбщники бжcтвA твоегw2 содёловаzй незави1стнw: и3 стрaнное и3 ѓгGлwмъ, и3 человёчєскимъ мhслемъ, бесёдуеши и5мъ мн0гажды, ћкоже другHмъ твои6мъ и4стиннымъ. Сі‰ дeрзостна творsтъ мS, сі‰ вперsютъ мS, хrтE м0й.
И# дерзaz твои6мъ бог†тымъ къ нaмъ бlгодэsніємъ, рaдуzсz вкyпэ и3 трепeщz, nгнeви причащaюсz, травA сhй, и3 стрaнно чyдо, њрошaемь неwпaльнw, ћкоже ќбw купинA дрeвле неwпaльнэ горsщи. Нhнэ бlгодaрною мhслію, бlгодaрнымъ же сeрдцемъ, бlгодaрными ўдесы2 мои1ми, души2 и3 тёла моегw2, покланsюсz, и3 величaю, и3 славосл0влю тS б9е м0й, ћкw бlгословeна сyща, нhнэ же и3 во вёки.