Нисам заслужан, Владару Господе, да уђеш под кров душе моје; али пошто као човекољубив желиш да живиш у мени, усуђујући се приступам. Наређујеш, ја ћу отворити врата која си Ти једини створио, и ући ћеш са човекољубљем какав јеси; ући ћеш и просветићеш мој помрачени разум. Верујем да ћеш то учинити, јер ниси отерао блудницу која Ти је дошла са сузама, нити си одбацио цариника који се покајао, нити си одгурнуо разбојника који је познао Царство Твоје, нити оставио покајаног гонитеља као што је био, него си све који су Ти с покајањем пришли уврстио међу пријатеље Своје, Ти који си једини Благословен свагда, сада и у бесконачне векове. Амин.
Нёсмь дов0ленъ, вLко гDи, да вни1деши под8 кр0въ души2 моеS: но понeже х0щеши ты2 ћкw чlвэколю1бецъ жи1ти во мнЁ, дерзaz приступaю: повелэвaеши, да tвeрзу двє1ри, ±же ты2 є3ди1нъ создaлъ є3си2, и3 вни1деши со чlвэколю1біемъ ћкоже є3си2: вни1деши и3 просвэщaеши помрачeнный м0й п0мыслъ. Вёрую, ћкw сіE сотвори1ши: не бо2 блудни1цу со слезaми пришeдшую къ тебЁ tгнaлъ є3си2, нижE мытарS tвeрглъ є3си2 покazвшасz, нижE разб0йника познaвша цrтво твоE tгнaлъ є3си2, нижE гони1телz покazвшасz њстaвилъ є3си2 є4же бЁ: но t покаsніz тебЁ пришeдшыz, вс‰ въ ли1цэ твои1хъ другHвъ вчини1лъ є3си2, є3ди1нъ сhй бlгословeнный всегдA, нhнэ и3 въ безконє1чныz вёки. Ґми1нь.