Нисам заслужан, Владару Господе, да уђеш под кров душе моје; али пошто као човекољубив желиш да живиш у мени, усуђујући се приступам. Наређујеш, ја ћу отворити врата која си Ти једини створио, и ући ћеш са човекољубљем какав јеси; ући ћеш и просветићеш мој помрачени разум. Верујем да ћеш то учинити, јер ниси отерао блудницу која Ти је дошла са сузама, нити си одбацио цариника који се покајао, нити си одгурнуо разбојника који је познао Царство Твоје, нити оставио покајаног гонитеља као што је био, него си све који су Ти с покајањем пришли уврстио међу пријатеље Своје, Ти који си једини Благословен свагда, сада и у бесконачне векове. Амин.