Молитвама светих Отаца наших, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас. Амин. Царе небесни. Трисвето. Пресвета Тројице: Оче наш. Господе, помилуј! (12 пута) Ходите, поклонимо се! (трипут) Псалам 50. И одмах Канон, глас 2:
Мlтвами с™hхъ nтє1цъ нaшихъ, гDи ї}се хrтE б9е нaшъ, поми1луй нaсъ. Ґми1нь.
Слaва тебЁ б9е нaшъ, слaва тебЁ.
ЦRю2 нбcный, ўтёшителю, дш7е и4стины, и4же вездЁ сhй, и3 вс‰ и3сполнszй, сокр0вище бlги1хъ, и3 жи1зни подaтелю, пріиди2 и3 всели1сz въ ны2, и3 њчи1сти ны2 t всsкіz сквeрны, и3 сп7си2, бlже, дyшы нaшz.
С™hй б9е, с™hй крёпкій, с™hй безсмeртный, поми1луй нaсъ. [Три1жды.]
Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у, и3 нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь.
Прес™az трbце, поми1луй нaсъ: гDи, њчи1сти грэхи2 нaшz: вLко, прости2 беззакHніz н†ша: с™hй, посэти2 и3 и3сцэли2 нeмwщи нaшz, и4мене твоегw2 рaди.
ГDи, поми1луй. [Три1жды.]
Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у, и3 нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь.
Џ§е нaшъ, и4же є3си2 на нб7сёхъ, да с™и1тсz и4мz твоE, да пріи1детъ цrтвіе твоE, да бyдетъ в0лz твоS, ћкw на нб7си2 и3 на земли2. Хлёбъ нaшъ насyщный дaждь нaмъ днeсь: и3 њстaви нaмъ д0лги нaшz, ћкоже и3 мы2 њставлsемъ должникHмъ нaшымъ: и3 не введи2 нaсъ во и3скушeніе, но и3збaви нaсъ t лукaвагw.
ГDи, поми1луй. [в7i.]
Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у, и3 нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь.
Пріиди1те, поклони1мсz цReви нaшему бGу. [Покл0нъ.]
Пріиди1те, поклони1мсz и3 припадeмъ хrтY, цReви нaшему бGу. [Покл0нъ.]
Пріиди1те, поклони1мсz и3 припадeмъ самомY хrтY, цReви и3 бGу нaшему. [Покл0нъ.]
Ирмос: Ходите људи, певајмо песму Христу Богу, који је раздвојио море и водио људе које изведе из египатског ропства, јер се прослави.
Срце чисто сагради у мени, Боже, и дух прав обнови у мени.
Нека ми свето Твоје тело и часна крв, милосрдни Господе, буде хлеб вечнога живота и исцељење од разноврсних недуга.
Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене.
Упрљан непристојним делима кукавац, недостојан сам да се причестим Твојим пречистим телом и божанском крвљу, Христе; ипак ме удостој тога.
Пресвета Богородице, спаси нас.
Благословена Богоневесто, Земљо добра, која си произвела Клас неоран и спасоносан свету, удостој ме да се спасем једући Га /=Христа/.
Їрм0съ: Грzди1те лю1діе, пои1мъ пёснь хrтY бGу, раздёльшему м0ре, и3 настaвльшему лю1ди, ±же и3зведE и3з8 раб0ты є3гЂпетскіz, ћкw прослaвисz.
Припёвъ: Сeрдце чи1сто сози1жди во мнЁ б9е, и3 дyхъ прaвъ њбнови2 во ўтр0бэ моeй.
Хлёбъ животA вёчнующагw да бyдетъ ми2 тёло твоE с™0е, бlгоутр0бне гDи, и3 чcтнaz кр0вь, и3 нед{гъ многоwбрaзныхъ и3сцэлeніе.
Припёвъ: Не tвeржи менє2 t лицA твоегw2, и3 д¦а твоегw2 с™aгw не tими2 t менє2.
Њсквернeнъ дёлы безмёстными nкаsнный, твоегw2 пречcтагw тёла и3 бжcтвенныz кр0ве недост0инъ є4смь, хrтE, причащeніz: є3гHже мS спод0би.
Припёвъ: Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.
ЗемлE бlгaz, бlгословeннаz бGоневёсто, клaсъ прозsбшаz неwрaнный и3 сп7си1тельный мjру, спод0би мS сeй kдyща сп7сти1сz.
Ирмос: Утврдивши ме на камену вере, раширио си уста моја на непријатеље моје. Стога се обрадова дух мој песми: Нема светог као што је Бог наш, и нема праведног осим Тебе, Господе.
Христе, подај ми капље суза које очишћавају прљавштину срца мога, да бих, очишћен добром савешћу, са вером и страхом приступио, Господару, причешћу Божанских дарова Твојих.
Нека ми пречисто тело Твоје, Човекољупче, и божанска крв буде на отпуштење грехова, на заједницу Светога Духа, на живот вечни и одстрањење страсти и жалости. Богородичан: Пресвета Трпезо Хлеба живота који је из милости сишао одозго и даје нови живот свету, удостој сада и мене недостојног да са страхом окусим од Њега и будем жив.
Їрм0съ: На кaмени мS вёры ўтверди1въ, разшири1лъ є3си2 ўстA мо‰ на враги2 мо‰. Возвесели1 бо сz дyхъ м0й, внегдA пёти: нёсть с™ъ ћкоже бGъ нaшъ, и3 нёсть прaведенъ пaче тебє2, гDи.
Припёвъ: Сeрдце чи1сто сози1жди во мнЁ б9е, и3 дyхъ прaвъ њбнови2 во ўтр0бэ моeй.
Слє1зныz ми2 подaждь хrтE к†пли, сквeрну сeрдца моегw2 њчищaющыz: ћкw да бlг0ю с0вэстію њчищeнъ, вёрою прихождY и3 стрaхомъ вLко, ко причащeнію бжcтвенныхъ дарHвъ твои1хъ.
Припёвъ: Не tвeржи менє2 t лицA твоегw2, и3 д¦а твоегw2 с™aгw не tими2 t менє2.
Во њставлeніе да бyдетъ ми2 прегрэшeній пречcтое тёло твоE и3 бжcтвеннаz кр0вь, д¦а же с™aгw nбщeніе, и3 въ жи1знь вёчную, чlвэколю1бче, и3 страстeй и3 скорбeй tчуждeніе.
Припёвъ: Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.
Хлёба жив0тнагw трапeза прес™az, свhше млcти рaди сшeдшагw, и3 мjрови н0вый жив0тъ даю1щагw, и3 менE нhнэ спод0би недост0йнаго, со стрaхомъ вкуси1ти сегw2, и3 жи1ву бhти.
Ирмос: Дошао си од Дјеве не заступник, не анђео, већ Ти Сам, Господе, оваплотивши се, и спасао си ме целог човека. Стога ти кличем: слава моћи Твојој, Господе.
Узажелео си, Многомилостиви, да, оваплотивши се нас ради, будеш заклан као овца ради грехова људских. Стога Те молим, очисти и моје грехе.
Исцели, Господе, ране душе моје и освети ме целог; и удостој ме, Господару, да и ја бедни учествујем у Твојој божанској Вечери Тајној. Богородичан: Умилостиви, Владарко, и према мени Онога који је од утробе Твоје, и сачувај ме слугу Твог неупрљаним и непорочним, да бих се, примивши Духовни бисер, осветио.
Їрм0съ: Пришeлъ є3си2 t дв7ы, не ходaтай, ни ѓгGлъ, но сaмъ гDи вопл0щьсz, и3 сп7слъ є3си2 всег0 мz человёка. Тёмъ зовy ти: слaва си1лэ твоeй гDи.
Припёвъ: Сeрдце чи1сто сози1жди во мнЁ б9е, и3 дyхъ прaвъ њбнови2 во ўтр0бэ моeй.
Восхотёлъ є3си2 нaсъ рaди вопл0щьсz многомлcтиве, заклaнъ бhти ћкw nвчA, грBхъ рaди человёческихъ: тёмже молю1 тz, и3 мо‰ њчи1сти согрэшє1ніz.
Припёвъ: Не tвeржи менє2 t лицA твоегw2, и3 д¦а твоегw2 с™aгw не tими2 t менє2.
И#сцэли2 души2 моеS ћзвы гDи, и3 всего2 њс™и2: и3 спод0би вLко, ћкw да причащyсz тaйныz твоеS бжcтвенныz вeчери nкаsнный.
Припёвъ: Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.
Ўми1лостиви и3 мнЁ сyщаго t ўтр0бы твоеS вLчце, и3 соблюди1 мz несквeрна рабA твоего2 и3 непор0чна, ћкw да пріeмъ ќмнаго би1сера, њсщ7yсz.
Ирмос: Даваоче светлости и Творче векова, Господе, води нас у светлости Твојих заповести, јер сем Тебе другога Бога не знамо.
Као што си предсказао, Христе, нека дакле буде и ништавном слузи Твом! И у мени обитавај, као што си обећао, јер ево једем Твоје Божанско тело и пијем Твоју крв.
Речи Божја и Боже, жар тела Твога нека мени помраченоме буде на просвећење, а крв Твоја на очишћење оскврнављене душе моје. Богородичан: Маријо, Мати Божја, часно обиталиште миомира, молитвама Твојим начини ме сасудом изабраним, да се причестим Светињама Сина Твога.
Їрм0съ: Свёта подaтелю и3 вэкHвъ тв0рче гDи, во свётэ твои1хъ повелёній настaви нaсъ: рaзвэ бо тебє2 и3н0гw бGа не знaемъ.
Припёвъ: Сeрдце чи1сто сози1жди во мнЁ б9е, и3 дyхъ прaвъ њбнови2 во ўтр0бэ моeй.
Ћкоже предрeклъ є3си2 хrтE, да бyдетъ ќбw худ0му рабY твоемY, и3 во мнЁ пребyди, ћкоже њбэщaлсz є3си2: сe бо тёло твоE ћмъ бжcтвенное, и3 пію2 кр0вь твою2.
Припёвъ: Не tвeржи менє2 t лицA твоегw2, и3 д¦а твоегw2 с™aгw не tими2 t менє2.
Сл0ве б9ій и3 б9е, ќгль тёла твоегw2 да бyдетъ мнЁ помрачeнному въ просвэщeніе, и3 њчищeніе њсквернeнной души2 моeй кр0вь твоS.
Припёвъ: Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.
МRjе м™и б9іz, бlгоухaніz чcтн0е селeніе, твои1ми мlтвами сосyдъ мS и3збрaнный содёлай, ћкw да њсщ7eній причащyсz сн7а твоегw2.
Ирмос: Ваљајући се у греховном понору, призивам неиспитљиви понор милосрђа Твога: Боже, изведли ме из трулежи
Ум, душу и срце освети, Спасе, и тело моје, и удостој ме, Господару, да неосуђено приступим страшним Тајнама.
О, да бих се помоћу причешћа Светим Тајнама Твојим, Христе, удаљио од страсти, умножио Твоју благодат и осигурао живот. Богородичан: Свети Божији Логосе Боже Речи, молбама свете Мајке Твоје освети мене целог који сада прилазим божанским Тајнама Твојим.
Їрм0съ: Въ бeзднэ грэх0внэй валszсz, неизслёдную млcрдіz твоегw2 призывaю бeздну: t тли2 б9е мS возведи2.
Припёвъ: Сeрдце чи1сто сози1жди во мнЁ б9е, и3 дyхъ прaвъ њбнови2 во ўтр0бэ моeй.
Ќмъ, дyшу и3 сeрдце њс™и2 сп7се, и3 тёло моE, и3 спод0би неwсуждeннw вLко къ стр†шнымъ тaйнамъ приступи1ти.
Припёвъ: Не tвeржи менє2 t лицA твоегw2, и3 д¦а твоегw2 с™aгw не tими2 t менє2.
Да бhхъ ўстрани1лсz t страстeй, и3 твоеS бlгодaти и3мёлъ бы приложeніе, животa же ўтвержeніе, причащeніемъ с™hхъ хrтE т†инъ твои1хъ.
Припёвъ: Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ. Б9іе б9е сл0во с™0е, всег0 мz њс™и2, нhнэ приходsщаго къ бжcтвєннымъ твои6мъ тaйнамъ, с™hz м™ре твоеS мольбaми.
Христе, не презри ме да сада узмем Хлеб, тело Твоје и божанску крв Твоју, Господару, и да се бедник причестим пречистим и страшним Тајнама Твојим; нека ми не буде на суд, него нека ми буде живот вечни и бесмртни.
Ирмос: Премудра деца не послужише златном телету, и сама у огањ уђоше, и богове њихове исмејаше, усред пламена закликташе, и ороси их Анђео: услишена је већ молитва уста ваших.
Нека ми, Христе, причешћивање бесмртним Тајнама Твојим сада буде извор добара, светлост, и живот, и бестрашће, а и на напредак и умножење најбожанскије добродетељи, Једини Добри, да бих Те славио.
Нека се избавим од страсти, и непријатеља, и невоље, и сваке беде ја који сада с трепетом и љубављу, Човекољупче, приступам Твојим бесмртним и божанским Тајнама и певам Ти: Благословен си, Господе, Боже отаца наших. Богородичан: Тебе, Богоблагодатна, која си на надуман начин родила Спаситеља Христа, молим сада чисту ја слуга Твој нечисти: од прљавштине тела и духа очисти мене целога који сада желим да приступим Пречистим Тајнама.
Ирмос: Бога који је сишао јеврејским младићима у ужарену пећ, и пламен у росу претворио, опевајте дела као Господа, и величајте у све векове.
Боже Спаситељу мој, удостој сада и мене очајнога да будем, Христе, заједничар небесних, и страшних, и светих Твојих Тајни, и Твоје божанске и Тајне Вечере.
Прибегнувши под Твоје милосрђе, Добри, са страхом Ти вапијем: остани у мени, Спасе, и ја, као што си рекао, у Теби; јер ево уздајући се у милост Твоју, једем тело Твоје и пијем крв Твоју.
Дрхћем примајући огањ, да не будем опаљен као восак или као трава. О страшног тајанства! О милосрђа Божјег! Како се ја блато причешћујем Божанског тела и крви, и постајем непролазан?
Ирмос: Беспочетног Родитеља Син, Бог и Господ, оваплотивши се од Дјеве јави се нама, да просвети помрачене, да сабере растурене. Стога величамо свехвалну Богородицу
Окусите и видите, Христос је Господ, који, ради нас поставши у давнини сличан нама и једном приневши Себе као жртву Оцу Своме, увек приноси Себе, освећујући оне који се причешћују.
Господару, душом и телом да се осветим, да се просветим, да се спасем, да постанем дом Твој кроз причешће Светим Тајнама, имајући Те у мени жива са Оцем и Духом, многомилостиви Добротвору. Слава: Нека ми буде као огањ и као светлост тело Твоје и крв Твоја пречасна, Спаситељу мој, спаљујући вештаство греха и сажижући трње страсти, и просвећујући ме целог, да бих се клањао Твоме Божанству. и сада: Бог се оваплоти од Твоје чисте крви; стога Ти сваки нараштај пева, Владарко, а мношто Духовних Бића славе Те, јер јасно угледаше да Тобом постаде човек Онај који влада над свима.
и одмах: Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе...Трисвето. Пресвета Тројице; Оче наш. Тропар дана, ако је празник Христов, или други. Ако пак није, онда ове тропаре, глас 6: Помилуј нас, Господе, помилуј нас... Господе, помилуј. (40 пута)
Дост0йно є4сть ћкw вои1стинну, бlжи1ти тS бцdу, приснобlжeнную, и3 пренепор0чную, и3 м™рь бGа нaшегw. ЧCтнёйшую херув‡мъ, и3 слaвнэйшую без8 сравнeніz сераф‡мъ, без8 и3стлёніz бGа сл0ва р0ждшую, сyщую бцdу тS величaемъ.
С™hй б9е, с™hй крёпкій, с™hй безсмeртный, поми1луй нaсъ. [Три1жды.]
Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у, и3 нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь.
Прес™az трbце, поми1луй нaсъ: гDи, њчи1сти грэхи2 нaшz: вLко, прости2 беззакHніz н†ша: с™hй, посэти2 и3 и3сцэли2 нeмwщи нaшz, и4мене твоегw2 рaди.
ГDи, поми1луй. [Три1жды.]
Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у, и3 нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь.
Џ§е нaшъ, и4же є3си2 на нб7сёхъ, да с™и1тсz и4мz твоE, да пріи1детъ цrтвіе твоE, да бyдетъ в0лz твоS, ћкw на нб7си2 и3 на земли2. Хлёбъ нaшъ насyщный дaждь нaмъ днeсь: и3 њстaви нaмъ д0лги нaшz, ћкоже и3 мы2 њставлsемъ должникHмъ нaшымъ: и3 не введи2 нaсъ во и3скушeніе, но и3збaви нaсъ t лукaвагw.
Нескверна, беспрекорна, чедна, пречиста, чиста Дјево, Богоневесто Владичице, преславним рођењем Твојим Ти си Бога Логоса са људима сјединила, и одбачену природу рода нашег са небесним саставила; Ти си једина нада безнадежних, и помоћ нападаних, спреман бранич оних који прибегавају к Теби, и прибежиште свих хришћана. Не гнушај се мене грешног, гадног, који гадним помислима, гадним речима и гадним делима свега себе учиних непотребним, и свесном лењошћу постадох роб житејских сласти; но Ти, као Мати човекољубивог Бога, човекољубиво се сажали на мене грешног и развратног, те прими молбу коју Ти приносим из гадних уста мојих, и користећи Своју материнску слободу, моли Твога Сина и нашега Владику и Господа, да и мени отвори доброту човекољубивог срца Свог и, превидевши безбројна сагрешења моја, обрати ме к покајању и покаже ме вичним вршиоцем заповести Његових. И као милостива и жалостива, и доброљубива, буди увек поред мене, усрдна заштитница и помоћница у овом животу, одбијајући најезде противника и упућујући ме ка спасењу; и у време одласка мог из овог света чувај душу моју, одгонећи далеко од ње мрачна лица злих бесова; а у страшни дан Суда избави ме вечних мука, и покажи ме наследником неисказане славе Сина Твог и Бога нашег, коју славу и нека добијем, Владичице моја, Пресвета Богородице, Твојим посредовањем и заузимањем, благодаћу и човекољубљем Јединородног Сина Твог, Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Оцем Његовим, и пресветим и благим и животворним Духом Његовим, сада и увек и у векове векова. Амин.
Вёровахъ, тёмже возглаг0лахъ: ѓзъ же смири1хсz ѕэлw2. Ѓзъ же рёхъ во и3зступлeніи моeмъ: всsкъ человёкъ л0жъ. Что2 воздaмъ гDеви њ всёхъ, ±же воздадE ми2; Чaшу сп7сeніz пріимY, и3 и4мz гDне призовY: мlтвы мо‰ гDеви воздaмъ пред8 всёми людьми2 є3гw2. ЧCтнA пред8 гDемъ смeрть прпdбныхъ є3гw2. q гDи, ѓзъ рaбъ тв0й, ѓзъ рaбъ тв0й, и3 сhнъ рабhни твоеS: растерзaлъ є3си2 ќзы мо‰. ТебЁ пожрY жeртву хвалы2, и3 во и4мz гDне призовY: мlтвы мо‰ гDеви воздaмъ пред8 всёми людьми2 є3гw, во дв0рэхъ д0му гDнz, посредЁ тебє2 їеrли1ме.
И дај, Владико, нама, који одлазимо на спавање, одмор тела и душе, и сачувај нас од мрачнога сна греховног, и од сваког тамног и ноћног сладострашћа; укроти насртаје страсти, угаси распаљене стреле лукавога које на нас подмукло лете; умири тело наше, и свако земно и вештаствено умовање наше успавај. И даруј нам, Боже, бодар ум, целомудрен разум, срце трезвено, сан лак и слободан од сваког ђавољег сањарења. И подигни нас у време молитве, утврђене у заповестима Твојим, и дубоко свесне закона Твојих. Даруј нам свеноћно славословље, да бисмо певали и хвалили и славили пречасно и величанствено Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
Затим: Преславна Приснодјево, Мајко Христа Бога, принеси нашу молитву Сину Твоме и Богу нашем, да спасе Тобом душе наше.
БеззакHніz мо‰ прeзри гDи, t дв7ы рождeйсz, и3 сeрдце моE њчи1сти, хрaмъ то2 творS пречcтому твоемY тёлу и3 кр0ви: нижE tри1ни менE t твоегw2 лицA, без8 числA и3мёzй вeлію млcть.
Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у.
Во причaстіе с™hнь твои1хъ кaкw дерзнY недост0йный; Ѓще бо дерзнY къ тебЁ приступи1ти съ дост0йными, хітHнъ мS њбличaетъ, ћкw нёсть вечeрній, и3 њсуждeніе и3сходaтайствую многогрёшнэй души2 моeй. Њчи1сти гDи сквeрну души2 моеS, и3 сп7си2 мS, ћкw чlвэколю1бецъ.
И# нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь.
МнHгаz мн0жєства мои1хъ, бцdе, прегрэшeній, къ тебЁ прибэг0хъ чcтаz, сп7сeніz трeбуz: посэти2 немощствyющую мою2 дyшу, и3 моли2 сн7а твоего2 и3 бGа нaшего дaти ми2 њставлeніе, ±же содёzхъ лю1тыхъ, є3ди1на бlгословeннаz.
[Во с™yю же и3 вели1кую четыредесsтницу:
Е#гдA слaвніи ўченицы2 на ўмовeніи вeчери просвэщaхусz, тогдA їyда ѕлочести1вый, сребролю1біемъ недyговавъ, њмрачaшесz, и3 беззакHннымъ судіsмъ тебE, првdнаго судію2, предаeтъ. Ви1ждь, и3мёній рачи1телю, си1хъ рaди ўдавлeніе ўпотреби1вша, бэжи2 несhтыz души2, ўчи1телю такwвaz дерзнyвшіz. И$же њ всёхъ бlгjй, гDи, слaва тебЁ.]
Надање је моје Отац, прибежиште је моје Син, заштита је моја Дух Свети, Тројице Света, слава Ти.
Поми1луй мS б9е, по вели1цэй млcти твоeй, и3 по мн0жеству щедр0тъ твои1хъ њчи1сти беззак0ніе моE. Наипaче њмhй мS t беззак0ніz моегw2, и3 t грэхA моегw2 њчи1сти мS. Ћкw беззак0ніе моE ѓзъ знaю, и3 грёхъ м0й предо мн0ю є4сть вhну. ТебЁ є3ди1ному согрэши1хъ, и3 лукaвое пред8 тоб0ю сотвори1хъ: ћкw да њправди1шисz во словесёхъ твои1хъ, и3 побэди1ши, внегдA суди1ти ти2. Сe бо въ беззак0ніихъ зачaтъ є4смь, и3 во грэсёхъ роди1 мz мaти моS. Сe бо и4стину возлюби1лъ є3си2, безвBстнаz и3 т†йнаz премyдрости твоеS kви1лъ ми2 є3си2. Њкропи1ши мS v3ссHпомъ, и3 њчи1щусz: њмhеши мS, и3 пaче снёга ўбэлю1сz. Слyху моемY дaси рaдость и3 весeліе: возрaдуютсz кHсти смирє1нныz. Tврати2 лицE твоE t грBхъ мои1хъ, и3 вс‰ беззакHніz мо‰ њчи1сти. Сeрдце чи1сто сози1жди во мнЁ б9е, и3 дyхъ прaвъ њбнови2 во ўтр0бэ моeй. Не tвeржи менє2 t лицA твоегw2, и3 д¦а твоегw2 с™aгw не tими2 t менє2. Воздaждь ми2 рaдость сп7сeніz твоегw2, и3 д¦омъ вLчнимъ ўтверди1 мz. НаучY беззакHнныz путє1мъ твои6мъ, и3 нечести1віи къ тебЁ њбратsтсz. И#збaви мS t кровeй б9е, б9е сп7сeніz моегw2: возрaдуетсz љзhкъ м0й прaвдэ твоeй. ГDи, ўстнЁ мои2 tвeрзеши, и3 ўстA мо‰ возвэстsтъ хвалY твою2. Ћкw ѓще бы восхотёлъ є3си2 жeртвы, дaлъ бhхъ ќбw: всесожжeніz не бlговоли1ши. Жeртва бGу дyхъ сокрушeнъ: сeрдце сокрушeнно и3 смирeнно бGъ не ўничижи1тъ. Ўбlжи2 гDи, бlговолeніемъ твои1мъ сіHна, и3 да сози1ждутсz стёны їеrли6мскіz. ТогдA бlговоли1ши жeртву прaвды, возношeніе и3 всесожегaємаz: тогдA возложaтъ на nлтaрь тв0й тельцы2.