Ирмос: Прешавши воду као копно, и побегавши од египатског зла, Израиљац клицаше: Избавитељу и Богу нашем појмо!
Припев: Пресвета Богородице, спаси нас!
Многим напастима опседнут, к Теби прибегавам, иштући спасење; о, Мати Слова и Дјево, спаси ме од тешкоћа и опасности.
Навале страсти смућују ме, да душу моју испуне великом утученошћу; умири, Дјевице, тишином Сина и Бога Твог, Свебеспрекорна!
Слава: Тебе, која си родила Спаса и Бога, молим Дјево, да ме избавиш од мука; јер прибегавајући сада к Теби, пружам и душу и разум.
и сада: Мене, болесног телом и душом, удостоји Твоје божанствене посете и промишљања, једина Богомати, као блага, Родитељка Благога.
Їрм0съ: В0ду прошeдъ ћкw сyшу, и3 є3гЂпетскагw ѕлA и3збэжaвъ, ї}льтzнинъ вопіsше: и3збaвителю и3 бGу нaшему пои1мъ.
Припёвъ: Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.
Мн0гими содержи1мь напaстьми, къ тебЁ прибэгaю сп7сeніz и3скjй: q м™и сл0ва и3 дв7о, t тsжкихъ и3 лю1тыхъ мS сп7си2.
Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.
Страстeй мS смущaютъ прил0зи, мн0гагw ўнhніz и3сп0лнити мою2 дyшу: ўмири2 nтрокови1це, тишин0ю сн7а и3 бGа твоегw2, всенепор0чнаz.
Слaва: Сп7са р0ждшую тS и3 бGа, молю2 дв7о, и3збaвитисz ми2 лю1тыхъ: къ тебё бо нhнэ прибэгaz, простирaю и3 дyшу и3 помышлeніе.
И# нhнэ: Недyгующа тёломъ и3 душeю, посэщeніz бжcтвеннагw и3 промышлeніz t тебє2 спод0би, є3ди1на бGом™и, ћкw бlгaz, бlгaгw же роди1тельница.