Сав си огањ и ревност, Свети Архистратиже Михаиле, зато те молимо: учмале душе наше запали огњем ревности твоје, да бисмо будне савести увек радосно служили заједничком Господу нашем, свесрдно се угледајући на тебе, безгрешног и светог брата нашег, и врховног Војсковођу нашег, врховног Војсковођу све небеске и земаљске војске Христове. Чудесни Господ Христос начинио је једну Цркву од анђела и људи, да бисмо се ми људи, који тајанствено представљамо херувиме на земљи угледали на свету небеску браћу нашу, на чијем челу стојиш ти, лучезарни и дивни Архистратиже Михаиле. Ти си на небу победио свезлог Сатану, и збацио га с неба на дно пакла, помажи и нама увек, молимо те, свемоћни Архангеле да и ми свепобедном силом твојом побеђујемо свелукавог Сатану, који нас са свих страна напада и искушава кроз безбожне људе, кроз нечисте помисли, кроз земаљске сласти, кроз опојне страсти. Сав си свет, чист и безгрешан, дивни Првоангеле Божји; молимо те свесвети, молимо те свечисти, молимо те свебезгрешни, учи нас дан и ноћ како да живимо свето, чисто и безгрешно, и даруј нам твоје херувимске силе, да бисмо истински и стварно херувимски живели на земљи ми који по неизмерном човекољубљу Божјем представљамо херувиме на земљи. Не остави нас у отровном блату наших сластољубивих земаљских жеља, него нас подигни у небеске анђелске висине и оспособи нас да анђелски свето и чисто поживимо док смо у телу на земљи. Милостиво погледај на нас, Свепобедни Архангеле, снисходљиво се спусти до нас, те нас, заспале у гресима, пробуди на борбу са злом, са грехом, са смрћу, са ђаволом, да бисмо, вођени и сокољени тобом, лако савлађивали сваки грех, сваку страст, сваку смрт, сваког ђавола. Ми знамо, Богоносни Архангеле, ти имаш власт над нечистим дусима, над болестима, над смрћу, над гресима; испуни душе наше божанском силом својом, еда бисмо и ми неустрашиво ратовали и херувимски побеђивали све непријатеље спасења нашег, вере наше, душе наше.
Свепобедни Војводо Небеских Сила, ти си очистио небо од Сатане и црних ангела његових, - очисти и душе наше од свакога греха, јер греси наши отварају врата и прозоре душа наших, те кроз њих улазе у нас нечисте силе демонске прљајући и умртвљујући душе наше, које треба да су анђелски чисте и анђелски бесмртне. Без твоје свепобедне помоћи, Небески Војсковођо, ми лако постајемо плен нечистих сила; стога те од свег срца молимо: уврсти нас у своју непобедиву војску, и ратуј за нас и испред нас, водећи нас и предводећи нас у свакој борби за душу нашу, за спасење наше, за вечност нашу, и осигуравајући нам победу над сваким грехом и над сваким ђаволом. О, пресвети Архангеле, ми смо очајно немоћни пред демонском силом вражјом, ако нам ти не притекнеш у помоћ божанском силом својом. Са тобом, ми ћемо увек односити победу у свима биткама за душу нашу и спасење наше и вечност нашу; а без тебе - ми беспомоћно посрћемо из пораза у пораз, из греха у грех, из пакла у пакао. Зато буди увек с нама, и не напуштај нас због грехова наших и смрада нашег, него, љубећи нас божанском љубављу, учини да омрзнемо грех и све греховне сласти, и испунимо душе своје миомиром еванђелских врлина. Ево, душе своје предајемо теби, пресвети Првоангеле Божји; молимо те и преклињемо, води нас увек путевима који одводе у Царство Небеско, да бисмо заједно с тобом, вечито славили свемилостивог Спаса нашег - преслатког Господа Христа, и Његовог свечовекољубивог Оца, и свеблагог Духа Утешитеља, коме слава и хвала сада и увек и у векове векова. Амин.1
1 Ову молитву сачинио свегрешни архимандрит Јустин на Спасовдан 1956. год. у Манастиру Св. Ћелије.
О, преславни Апостоли Петре и Павле! Ви сте сав еванђелски пут од земље до неба незадрживо прешли, јер вас на њему не могаше зауставити, нити са њега скренути: никаква невоља, никаква мука, никаква туга, никаква патња, никакво страдање, никакво гоњење, никаква претња, никаква опасност, никакав страх, никакав мач, никакво мучење, никаква смрт. Помозите и нама грешнима да тај свети пут непостиђено пређемо и у Царство Небеско уђемо. Ради Господа Христа ви сте све оставили, али сте зато Њега добили, Њега- Јединог Истинитог Бога неба и земље, а са Њим и сва богатства Његова: Вечну Божанску Истину, Вечну Божанску Правду, Вечну Божанску Љубав, Вечни Божански Живот. Уделите и нама грешнима коју мрвицу од Његове Божанске Истине, од Његове Божанске Правде, од Његове Божанске Љубави, од Његовог Божанског Живота, да би од нас безобзирце бежала свака лаж, свака неправда, свака мржња, свака злоба, свака пакост, свака охолост, свака похота, сваки гњев, свака јарост, свака завист, свака лукавост, свака страст, свако зло, сваки грех, свака смрт, сваки ђаво, сваки пакао.
Херувимски неболетни Првоапостоли, ви сте нам Еванђељем својим објавили дивну благовест: да је живљење наше на небесима. О, погледајте с неба на нас: ево, ми се ваљамо у блату грехова наших, и давимо у муљу страсти наших, - молимо вас: пружите нам милостивно свете руке своје, извадите нас из смрада нашег и поведите од земље ка небу; измолите нам од Господа покајање еванђелско, љубав еванђелску, молитву еванђелску, пост еванђелски, смиреност еванђелску, доброту еванђелску, милосрђе еванђелско, трпљење еванђелско, све врлине еванђелске, да би те небочежњиве врлине еванђелске божанском силом, што је у њима, пренеле душе наше са земље на небо, и ми, иако телом на земљи, живели душом на небу. Ми знамо, и ми осећамо: сваки грех наш је воденични камен о врату душе наше, и тежином својом стално нас вуче наниже, и одвући ће нас у вечно царство греха - пакао, ако нам ви, о Свети Првоапостоли, не притекнете у помоћ и не ослободите нас грехова наших, воденичних каменова наших, који нас потапају у таму, у мрак, у духовну смрт.
О, свемилостиви Апостоли Бога љубави: научите нас молити се - на спасење душа наших; научите нас постити се - на спасење душа наших; научите нас волети - на спасење душа наших; научите нас еванђелски живети и еванђелски умирати, те да ниједан од нас не живи себи и не умире себи, него и да живимо Господу и да умиремо Господу, еда бисмо се удостојили вечног живота у Небеском Царству Његовом, и тако се и на нама испунила ваша еванђелска истина, Свети Првоапостоли: Ако живимо, ако умиремо - Господњи смо.
О, превелики Благовесници Спасови, ви сте нас научили еванђелској истини: да је наш људски живот на земљи само припрема за вечни живот на небу. Зато вас молимо од све душе: подарите нам све божанствене силе које су нам потребне за побожни живот на земљи и за вечни живот на небу. Подарите нам веру: у њој је сила љубави; подарите нам љубав: у њој је сила наде; подарите нам наду: у њој је сила молитве; подарите нам молитву: у њој је сила поста; подарите нам пост: у њему је сила трпљења; подарите нам трпљење, те нека оно довршује у нама дело свете вере и свих светих врлина, како бисмо и у овом и у оном свету радосно и свесрдно живели Господу Исусу, тој вечној Нади нашој, вечној Љубави нашој, вечној Радости нашој, вечном Животу нашем.
О, богомудри Првоапостоли, ви свети и непогрешиви вођи и руководиоци наши, молимо Вас и преклињемо: водите нас и руководите кроз овај свет и овај живот, свеосвећујућом и свепросвећујућом благодаћу вашом живећи у нама, молећи се у нама, љубећи у нама, постећи у нама, мислећи у нама, осећајући у нама, делајући у нама, творећи еванђелске заповести у нама, и тако нас многогрешне, немоћне и слабе уведите у Царство Небеско, да бисмо и овде и тамо свим срцем, свом душом, свом мишљу, свом снагом својом вечито служили Чудесном и Чудотворном Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу, Коме нека је и од нас преко вас хвала, част и слава, сада и увек и у векове векова. Амин.1
1 Ову молитву сачинио преводилац Акатиста Св. Апостола многогрешни архимандрит Јустин (9/21. маја 1959. год.).
Свети царе и христољубиви Великомучениче, од раног детињства волео си Господа Христа и страдања за Њега, — научи и нас многогрешне волети Њега и радосно страдати за Њега, јер би нас то обновило, очистило, осветило, и за Царство Небеско припремило. Греси наши одбацише нас далеко од Бога нашег, но ти нас богопријатним молитвама својим приведи Богу, што пре приведи, да нам се душе не угуше у гресима и страстима. Свега си себе привео незаменљивом Богу и Господу нашем Исусу Христу живећи Њега ради и страдајући Њега ради, - научи и нас, живети Њега ради и страдати Њега ради. Знамо, Истина Његова ослобађа од греха, и од робовања ђаволу кроз робовање греху. Ти нас, самилостиви Светитељу, молитвеним посредовањем својим ка Господу научи и загреј љубити Истину Његову и живети њоме, еда бисмо се ослободили робовања ђаволу кроз наше ситне и крупне грехе. Сваки грех је лажов; обећава мед а даје отров и јед, обећава рај а ствара пакао, обећава сласти а производи страсти. Кроз сваки грех ми лажемо себе. Зато те молимо, Богољубиви царе, научи нас мрзети грех, јер се и у најмањем греху крије ђаво; и одушеви нас свом душом волети Господа Христа, јер Он једини спасава људе од греха и ђавола. Твој живот на земљи, Свети царе, био је – молитвено стајање пред Господом, и свесрдно служење Господу; научи и нас молитвено стајати пред Господом и свесрдно Му служити у све дане живота нашег. Многа искушења нападају на нас; но ти нас, самилосни Праведниче, спасавај од њих, да не погину душе наше - од лењости наше, од лакомислености наше, од сластољубивости наше, од празнословља нашег, од среброљубља нашег, од похотљивости наше, од властољубља нашег, од гордости наше, од гневљивости наше, од човекоугодништва нашег, од неразумног страха нашег, од маловерја нашег, од полуверја нашег, од неверја нашег. Спасавај нас од свега тога, утврђујући нас благодатном помоћу својом: у еванђелској љубави, у еванђелској вери, у еванђелској нади, ревности, посту, смирености, кротости, трпљењу, исповедништву, у еванђелској Истини, Правди, Неустрашивости, и у сваком добру еванђелском. О, Богочежњиви царе, ревновао си за Истину Христову мученички, и пострадао за њу великомученички. Запали и нас светом ревношћу, да и ми јуначки страдамо за њу, и кад устреба - мученички радосно пострадамо за њу, те да се и у нама грешнима и недостојнима прослави свесвето и свеспасоносно Име незаменљивог Бога и Господа нашег Исуса Христа - Вечне Светлости наше, Вечног Живота нашег, Вечне Радости наше у обадва света. Ми многогрешни потомци твоји, Свети царе, патимо или од маловерја, или од полуверја, или од кривоверја, или од неверја. Молимо те и преклињемо, док нам савести наше нису сасвим издахнуле, притекни нам у помоћ: молитвама и сузама својим ка Господу спасавај нас маловерне - од маловерја, нас полуверне - од полуверја, нас кривоверне - од кривоверја, нас неверне - од неверја, и утврди нас у светој и свеспасоносној вери твојој православној: да по угледу на тебе и ми њоме и ради ње живимо, њу свим срцем љубимо, у њој херувимски стојимо, њу свим бићем исповедамо, за њу радосно страдамо, жртвујући све за њу, па и саму душу своју.
Знамо, из твога живота и мученичког страдања знамо, богославни Великомучениче и царе, да је највиша вредност, и једина свевредност твога земаљског царства, био Једини Истинити Бог свих светова - Господ Исус Христос, и служба Њему и љубав к Њему. Свима и свему ти си предпостављао љубав к Њему; зато си и великомученички радосно пострадао исповедајући Божанску Истину Његову, Божанску Правду Његову, Божанску Веру Његову. Научи и нас, христочежњиви Исповедниче: да и ми Господа Христа претпоставимо свима и свему; да и ми Њега љубимо изнад свега; да и ми Њега неустрашиво исповедамо и пред људима, и пред Анђелима, и пред ђаволима; да и нас никакво стра дање за Њега, никаква смрт за Њега, не уплаши и не одвоји од Њега. О, дај нам свете силе и свете снаге да будемо Његови, само Његови у свима световима, у којима живи људска душа. Јер знамо, јер осећамо, свим срцем и свом душом знамо и осећамо, да је Он: вечна радост наша - Радост изнад свих радости; вечна истина наша - Истина изнад свих истина; вечна правда наша - Правда изнад свих правди; вечна љубав наша - Љубав изнад свих љубави; вечни живот наш - Живот изнад свих жи вота; вечно блаженство наше - Блаженство изнад свих блаженстава. За Њега живети, за Њега по хиљаду пута на дан умирати, - о! дај нам те радости, тог усхићења, тог умилења, христољубљени царе и христочежњиви Великомучениче! Њега моли, Њега умоли, да се и у нама, твојим многогрешним потомцима, врши Његова света божанска воља, сада и увек и у векове векова. Амин.1
1 Преводећи и прерађујући из Србљака Акатист Св. Краљу (Дечанском), ову молитву на крају сачинио – многогрешни архимандрит Јустин (13/26. октобра 1960. год.).
Најречитији у роду људском молитвениче Божји, Свети оче Јоване Златоусте, ево нас к теби са муцавим молитвама нашим. Немој нас одбацити, јер у свакој одмуцаној молитви нашој ево целог срца нашег, ево уздаха наших, ево вапајанаших! Молимо ти се превелики Светитељу: самилосно се спусти са наднебесних висина својих у отровне низине наше, и исцели нас од сваке бољке душевне, да бисмо здраве душе ревносно служили Господу твом и нашем. Исцели нас и од сваке бољке телесне, ако нам је то на спасење, да бисмо се могли душом здравом у телу здравом подвизавати и уз твоју свепомоћ за спасење душе наше борити, за васкрсење из мртвих савести наше борити, за преображење грехољубивог срца нашег борити, за обожење ођавољене воље наше борити, еда би наша воља, управљана тобом, хтела и желела само оно што је Христово, што је еванђелско, што је небеско, што је вечно.
О, предивни Светитељу Божји, свете мошти твоје далеко су од нас, али Христољубљем својим ти си сав поред Господа Христа, а човекољубљем својим сав поред нас, - зато те од свег срца молимо: љубављу својом сиђи к нама, и огњем христољубља свог запали душе наше, да вечито горе христољубљем твојим у обадва света, горе и никада не сагоре: и дај нам свету љубав твоју према људима, да бисмо и ми једино светом љубављу љубили један другог, и сву твар земаљску и поднебеску.
Свети златоусти Еванђелисте, пети Еванђелисте, молимо те и преклињемо: светим Еванђељем својим води и руководи душе наше, и изведи нас на пут који кроз Истину вечну води у Живот вечни. Ум наш, болестан и оболешћен, замагљен и помрачен нечистим помислима, злим мислима, грехољубивим страстима, ти самилосно исцели, просвети и преобрази у ум Христов, као што си ти још за живота на земљи ум свој светим подвизима својим преобразио у ум Христов, и стога нам речитије од свих људи објаснио чудесне тајне Христове, посејане и разливене по свима тварима Божјим, видљивим и невидљивим.
Христочежњиви и Христомоћни оче наш Златоусте, кроз векове и векове ти си безброј душа људских васкрсао из мртвих својим светим књигама и својим светим молитвама, - васкрсни и душе наше твојим светим поукама и твојим светим молитвама, јер вођени и руковођени тобом ми ћемо бити у стању побеђивати сваку духовну смрт која никне у нама из нашег унутрашњег грехољубља, или насрне на нас из спољашњег света. О, знамо, знамо, ми, пресвети Духовниче небески, да си ти јачи од сваке смрти; - молимо ти се, учини нас победитељима сваке смрти, учинивши нас најпре победитељима свакога греха и сваке страсти, јер су греси и страсти једини наносиоци и претече и клицоноше и виновници свих духовних смрти; зато их ти, хтели ми или не, по бескрајној самилости својој, увек сатири у нама, и тако нам осигуравај победу над сваком смрћу, како бисмо још у овом свету с радошћу поживели васкрсном благодаћу Васкрслог Господа, која се из тебе обилато излива на све који те свим срцем призивају у помоћ.
Свемилостиви и свепобедни оче Златоусте, смилуј се на мене: сиђи с неба у поноре душе моје, у те зверињаке моје, јер је свака страст љута звер; а душа је моја пуна духовних зверова. О, сиђи међу дивље лавове моје, и претвори их у јагањце! О, сиђи међу крвожедне и душежедне вукове моје, и претвори их у овце! Похитај ми у помоћ, разнеће ме разјарене звери моје - страсти моје, увек гладне душе моје.
Ненадмашни златоусти Благовесниче, облаговести ме многогрешног: својим тросунчаним благовестима сиђи у леденице моје, и растопи их, и загреј ме небеском топлином. Лењост моја - ето прве леденице моје; у њој се смрзава све што вуче ка Богу, ка небу; - молим те, сиђи у њу, загреј ме васцелог, и подигни ме ка небу, ка Господу! Беспосличење моје - ето друге леденице моје, пресвети оче мој и богомудри Духовниче мој: спусти се у њу, све се мисли заледиле, сва осећања, и ја у нехату и беспосличењу умирем на мразу без сунца. Молим те, сунцем ревности своје уђи у душу моју, у леденицу моју, и загреј ме за веру, за молитву, за љубав, за пост, за ревност, за Истину, и за сваку врлину. Уђи и растопи леденице моје огњем вере твоје и љубави твоје и самилости твоје. И тако ме подижи све више к небу, к небу, к небу, ка Чудесном Господу твоме, и моме! Јер иако гресима својим далеко одлутах од Господа, и ђаво ме гони по пустињи лудих жеља мојих, ипак верујем да ће Свеблаги Господ услишити свете молитве премилог угодника Свог за мене грешног, и чудотворном милошћу Својом вратити ме небу, Себи, Царству Свом небеском. Јер, иако сам много пута пао, ја нисам од Господа отпао: јер се држим Њега макар уздахом, макар сузом, макар вапајем.
О свемилостиви оче Јоване Златоусте, сажали се на мене свегрешног: прими ме занавек у свете молитве своје! опрости и помози мени многогрешном! подигни ме палог и пропалог! измоли ми опроштај грехова! исцели душу моју од свих страсти! исцели ум мој од свих болести! исцели вољу моју од свих слабости! огради ме светим молитвама својим као огњеним оклопом, да ме ниједна страст не рине у духовну смрт! утврди ум мој у Христомислију твом! утврди срце моје у Христоосећању твом! обестрасти ме свестрасног помоћу светих врлина! удостој ме осећати тобом, мислити тобом, хтети тобом, делати тобом, веровати тобом, љубити тобом, живети тобом, бесмртовати тобом! охристољуби ме твојим христољубљем! дај ми смирење и трпљење! моли се у мени за мене и уместо мене! Преобрази ме на спасење, на охристовљење, на обожење! охристови ме ођавољеног! омилостиви ме неосетљивог и несаосетљивог! освеврлини ме порочног! управљај увек срцем мојим! управљај увек душом мојом! управљај увек вољом мојом! управљај увек савешћу мојом! управљај увек мислима мојим! управљај увек осећањима мојим! управљај увек животом мојим, и у овом, и у оном свету! - да бих и ја свегрешни, заједно с тобом, Христољубљени оче Златоусте неућутно славио Чудесног и незаменљивог Господа и Спаса нашег Исуса Христа, коме приличи свака слава, част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин! Амин! Амин1
1 Ову молитву сачинио свегрешни архимандрит Јустин на Св.Јована Милостивог, 12/25. новембра 1960. год. у манастиру Св. Ћелије.
Свежалостиви и васељенски Исцелитељу и Добротвору наш, Свети оче Јоване Златоусте, ми смо људи болест земље. Постали смо то кроз грех и због греха. Но ми смо исто тако и смрт земље, опет кроз грех и због греха. А ти, препун самилости Спасове према нама јадним грешницима, узми на себе болести наше и понеси смрти наше, од којих патимо због грехова наших. И тако нас васкрсни из свих гробова наших, еда бисмо као васкрсли из мртвих радосно служили Васкрслом Господу твом и нашем. Због грехова наших све је болесно у нама: и душа, и савест, и ум, и воља; болесна и вера наша, и молитва наша, и љубав наша, и свака врлина наша. Чудотворче благи, исцели најпре болесну веру моју; и њоме исцељеном исцели болесну љубав моју, и молитву моју, и сваку врлину моју; а преко њих исцели душу моју, и савест моју, и ум мој, и вољу моју. Исцеливши ми душу од греха, ти ћеш дати божанске силе телу моме, да трпељиво и радосно подносим све болести као сараднике спасења мога. Знам, сигурно знам: за сваки грех ти имаш сигуран лек. Излечи ме од сваке смртоносне бољке, да кроз грехе не издахне душа моја и упадне у чељусти пакла. Из неизмерног човекољубља свог ти си, пресвети оче Златоусте, са овим светим Моштима твојим и видљиво дошао међу нас многогрешне, и боравиш међу нама. Знамо, ти си јачи од сваког пакла, и од нашег. И ми чујемо твој свепобедни глас који пита: Где ти је, пакле, победа? Где ти је, смрти, жалац?1 Молимо ти се: избави нас од сваког нашег пакла, и од сваке наше смрти, да бисмо, испуњени вечном божанском радошћу, бесмртно славили с тобом Јединог Победитеља смрти и пакла, чији си ти најречитији Благовесник. Твоје свете молитве су неугасиви небески огањ. Молим те, тим светим огњем сиђи у душу моју, у срце моје, у савест моју, у тело моје; и спали све грехе моје, све смрти моје, све ђаволе моје, и од мене ће побећи свака болест која ме омета на путу мом ка Господу Сладчајшем и Његовом Царству Небеском. По слабости мојој, Небески Духовниче наш, свака телесна болест моја је претеча духовне смрти моје: јер од ње малаксава слаба вера моја, и спотиче се немоћна молитва моја, и плаши се слабачка нада моја. Од све душе те молим: исцели ме од ове телесне болести моје, и кроз то ојачај веру моју, охрабри наду моју, обесмрти молитву моју, укрепи сваку врлину моју, и тако ми осигурај неометано идење за Господом Христом и свесрдно служење Њему у обадва света: у овом земаљском и у оном небеском, увек вођен и руковођен тобом. Ми знамо: из Светог Еванђеља знамо: и гњев је болест, и гордост је болест, и среброљубље је болест, и похота је болест, и злоба је болест, и завист је болест, и мржња је болест. О, сваки грех је болест, и свака страст је болест! Молимо ти се, превелики Светитељу Божји, оче Јоване Златоусте, излечи нас од свих тих болести, уливајући у моју грешну душу против гњева - еванђелску кротост, против гордости - еванђелску смиреност, против мржње - еванђелску љубав; уопште: против сваког греха - уливајући лек од њега, против сваке страсти - лек од ње. Свежалостиви Лекару небески, исцели ме и од ове телесне болести, ако ми је то на спасење. Ако пак није, нека остане болест моја на мени, само ми дај снаге да је благодушно подносим, и са њом сигурно и чврсто корачам путем спасења, и тако вођен тобом достигнем у Царство Чудесног и незаменљивог Господа твог и нашег. Амин! Амин! Амин!
2 Ово је друга Молитва оца Јустина Светом Златоусту, писана после прве, негде почетком 70-тих година (20.века), када је Ава већ био добио честице Св. Моштију Златоустових са острва Патмоса и Метеора, из Грчке, и када се разболео од велике малокрвности, па није могао да ради на довршетку Догматике и Тумачења Св.Еванђеља. Иначе је о. Јустин много волео Св. Златоуста, уз остало и зато што му се овај Светитељ лично ј а в и о (чудесно јављање записао је сам о. Јустин својеручно у своме Молитвенику - в. На Богочовечанском путу, Бгд. 1980, стр. 25-26). Ова Молитва писана је својеручно оловком, на 3 странице, на слабој хартији каталога књига „Библиотека поета" 1958-бО.г., из Русије, што му је неко дао/послао. - Прим.приређивача
1 Ово су речи Светих Пророка и Апостола (Ис.2,8; Ос.13,14; 1Кор. 15,55) које Св.Златоуст изговара у своме Слову на Пасху.- Прим.прир.
О, мили оче Серафиме! опрости што ти се ја многогрешни тако присно и смело обраћам. Ти ми дајеш храброст за то: јер си свакога пригрлио и називао радошћу својом. Пригрли и мене многогрешног, о радости моја! Ваистину, ти си радост моја због свемилостивости своје према мени свегрешном. О, ти радост моја! а ја туга твоја, бол твој, патња твоја. Зато: буди молитва моја! сваки грех мој одагнај из мене молитвом својом за мене! Сваку страст моју спали у мени уздахом својим молитвеним ка Господу за мене - свестрасног! Ти исцељујеш очи моје; исцели и уши моје; исцели и душу моју; исцели и срце моје; исцели и вољу моју; јер све се то разболело у мени, и почиње да труне у мени, и већ смрди, смрди, смрди. О, - умириши ме миомиром благодати своје /=Христове/, чудесне и чудотворне и нежне и боготворне!1
1 Молитва (нађена на једном лист(ић)у, писана оловком) израз Авине захвалности Св. Серафиму за јављање њему, које је негде забележио овако: „24- VIII (6-1Х) 1936 год. ноћу, уочи 25- VIII сањах Св. Серафима Саровског: обучен у одежде свештеничке иде ка мени; ја сав радостан похитам к њему, са пруженим рукама, али се он изгуби. Кад се пробудих: на души радосно и тужно; радост што сам Га видео, тужно што је тако брзо ишчезао". - На својем личном примерку (откуцаном у свешчицу) Молитве Св.Јовану Златоусту, Ава је на крају хемијском оловком читко додао ово: „Молитве Св.Серафима Саровског: 1. За живе: „Спаси, Господе, и помилуј све православне хришћане и оне који на сваком месту владавине Твоје живе православно; подај им, Господе, душевни мир и телесно здравље, и прости им сваки грех вољни и невољни; и светим молитвама њиховим помилуј и мене јадног". 2. За покојне: „Упокој, Господе, душе преминулих слугу Твојих: праотаца, отаца и браће наше који овде почивају и свуда преминуле православне хришћане; подај им, Господе, царство и учешће у Твом бесконачном и блаженом животу, и прости им, Господе, сваки грех вољни и невољни".