Дaвый пи1щу мнЁ пл0ть твою2 в0лею, џгнь сhй и3 њпалszй недостHйныz, да не њпали1ши менє2, содётелю м0й: пaче же пройди2 во ќды мо‰, во вс‰ состaвы, во ўтр0бу, въ сeрдце. Попали2 тeрніе всёхъ мои1хъ прегрэшeній. Дyшу њчи1сти, њс™и2 помышлє1ніz. Состaвы ўтверди2 съ костьми2 вкyпэ. Чyвствъ просвэти2 простyю пzтери1цу. Всего2 мS спригвозди2 стрaху твоемY. При1снw покрhй, соблюди1 же, и3 сохрани1 мz t всsкагw дёла и3 сл0ва душетлённагw. Њчи1сти, и3 њмhй, и3 ўкраси1 мz: ўдобри2, вразуми2, и3 просвэти1 мz. Покажи1 мz твоE селeніе є3ди1нагw д¦а, и3 не ктомY селeніе грэхA. Да ћкw твоегw2 д0му вх0домъ причащeніz, ћкw nгнS менє2 бэжи1тъ всsкъ ѕлодёй, всsка стрaсть. Мlтвенники тебЁ приношY вс‰ с™ы6z, чинонач†ліz же безпл0тныхъ, п®тeчу твоего2, прем{дрыz ґпcлы, къ си6мъ же твою2 несквeрную чcтую м™рь: и4хже мольбы6, бlгоутр0бне, пріими2 хrтE м0й, и3 сhномъ свёта содёлай твоего2 служи1телz. Тh бо є3ди1нъ є3си2 и3 њсщ7eніе нaшихъ, бlже, дyшъ, и3 свётлость, и3 тебЁ лэпопод0бнw ћкw бGу и3 вLцэ слaву вси2 возсылaемъ на всsкъ дeнь.
Саздатељу мој, који си ми добровољно дао Тело Твоје за храну, који си огањ што спаљује недостојне, не спали ме, но још продри у моје у удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце. Спали трње свих сагрешења мојих; душу очисти, мисли освети, учврсти саставе с костима, просвети пет простих чула, и свега ме прикуј за страх Твој. Увек покривај, штити и чувај ме од сваког дела душегубног и речи. Очисти ме, и умиј ме, и украси ме; улепшај ми душу, и уразуми ме, и просвети ме. Покажи ме Твојим обитавалиштем јединога Духа, а никада више обитавалиштем греха, да, уласком Причешћа, од мене као од огња бежи сваки злотвор, свака страст, као од дома Твог. За заступнике приводим Ти све Свете, вође Бестелесних Сила, Претечу Твога, премудре Апостоле, и још Твоју беспрекорну, Чисту Матер, чијим молбама прими мене, слугу Твога, милосрдни Христе мој, и учини сином светлости. Јер си Ти, Благи, једини и освећење и светлост душа наших, и Теби, као што приличи, сви узносимо славу сваки дан, као Богу и Владару.