Вёровахъ, тёмже возглаг0лахъ: ѓзъ же смири1хсz ѕэлw2. Ѓзъ же рёхъ во и3зступлeніи моeмъ: всsкъ человёкъ л0жъ. Что2 воздaмъ гDеви њ всёхъ, ±же воздадE ми2; Чaшу сп7сeніz пріимY, и3 и4мz гDне призовY: мlтвы мо‰ гDеви воздaмъ пред8 всёми людьми2 є3гw2. ЧCтнA пред8 гDемъ смeрть прпdбныхъ є3гw2. q гDи, ѓзъ рaбъ тв0й, ѓзъ рaбъ тв0й, и3 сhнъ рабhни твоеS: растерзaлъ є3си2 ќзы мо‰. ТебЁ пожрY жeртву хвалы2, и3 во и4мz гDне призовY: мlтвы мо‰ гDеви воздaмъ пред8 всёми людьми2 є3гw, во дв0рэхъ д0му гDнz, посредЁ тебє2 їеrли1ме.
Веровах, стога и говорих: у љутој сам невољи. Рекох у безумљу свом: сваки је човек лаж. Шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао? Примићу чашу спасења, и призваћу име Господње. Молитве моје узнећу Господу пред свима људима Његовим. Скупа је пред Господом смрт светаца Његових. О Господе, ја сам слуга Твој, ја сам слуга Твој, и син слушкиње Твоје; раскинуо си окове моје. Принећу Ти жртву захвалности, и име Господње призваћу. Молитве моје узнећу Господу пред свима људима Његовим, у двору дома Господњега, усред тебе, Јерусалиме.
Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у, и3 нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. Ґллилyіа, ґллилyіа, ґллилyіа, слaва тебЁ б9е. [Три1жды.] И# покл0ны три2.