ГDь пасeтъ мS, и3 ничт0же мS лиши1тъ. На мёстэ ѕлaчнэ, тaмw всели1 мz, на водЁ пок0йнэ воспитa мz. Дyшу мою2 њбрати2, настaви мS на стєзи2 прaвды, и4мене рaди своегw2. Ѓще бо и3 пойдY посредЁ сёни смeртныz, не ўбою1сz ѕлA, ћкw ты2 со мн0ю є3си2: жeзлъ тв0й и3 пaлица твоS, т† мS ўтёшиста. Ўгот0валъ є3си2 предо мн0ю трапeзу, сопроти1въ стужaющымъ мнЁ: ўмaстилъ є3си2 є3лeомъ главY мою2, и3 чaша твоS ўпоzвaющи мS, ћкw держaвна. И# млcть твоS поженeтъ мS вс‰ дни6 животA моегw2: и3 є4же всели1ти ми сz въ д0мъ гDень въ долготY днjй.
Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити. На зеленој паши пасе ме, на тихој води одгаја ме. Душу моју опоравља, води ме стазама правде имена Свога ради. Ако пођем и посред сени смрти, нећу се бојати зла, јер си Ти са мном. Штап Твој и палица Твоја, они ме теше. Поставио си преда мном трпезу на видику непријатеља мојих; намазао си уљем главу моју, и препуна је чаша Твоја којом ме појиш. Да, милост Твоја пратиће ме у све дане живота мога, и ја ћу наставати у дому Господњем задуго.