Завантаження...
Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.

• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.

• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.

Порівняти:

Глава́ к҃
Chapter 20
1
1
И҆ сы́нъ а҆де́ровъ ца́рь сѵ́рскїй собра̀ всю̀ си́лꙋ свою̀, и҆ возше́дъ ѡ҆бсѣ́де самарі́ю, и҆ съ ни́мъ три́десѧть два̀ царѧ̑ и҆ всѝ кѡ́нницы и҆ колєсни́цы: и҆ взыдо́ша, и҆ ѡ҆бсѣдо́ша самарі́ю, и҆ ра́товаша на ню̀: And Nabuthai the Jezraelite had a vineyard, near the threshingfloor of Achaab king of Samaria.
2
2
и҆ посла̀ ко а҆хаа́вꙋ царю̀ і҆и҃левꙋ во гра́дъ и҆ речѐ къ немꙋ̀: си́це глаго́летъ сы́нъ а҆де́ровъ: And Achaab spoke to Nabuthai, saying, Give me thy vineyard, and I will have it for a garden of herbs, for it is near my house: and I will give thee another vineyard better than it; or if it please thee, I will give thee money, the price of this thy vineyard, and I will have it for a garden of herbs.
3
3
сребро̀ твоѐ и҆ зла́то твоѐ моѐ є҆́сть, и҆ жєны̀ твоѧ̑ и҆ ча̑да твоѧ̑ дѡ́браѧ моѧ̑ сꙋ́ть. And Nabuthai said to Achaab, My God forbid me that I should give thee the inheritance of my fathers.
4
4
И҆ ѿвѣща̀ ца́рь і҆и҃левъ и҆ речѐ: ꙗ҆́коже глаго́лалъ є҆сѝ, го́споди мо́й царю̀, тво́й є҆́смь а҆́зъ и҆ всѧ̑ моѧ̑. And the spirit of Achaab was troubled, and he lay down upon his bed, and covered his face, and ate no bread.
5
5
И҆ возврати́шасѧ послы̀ и҆ рѣ́ша: си́це глаго́летъ сы́нъ а҆де́ровъ: а҆́зъ посыла́хъ къ тебѣ̀, глаго́лѧ: сребро̀ и҆ зла́то твоѐ и҆ жєны̀ твоѧ̑ и҆ ча́да твоѧ̑ да́ждь мнѣ̀: And Jezabel his wife went in to him, and spoke to him, saying, Why is thy spirit troubled, and why dost thou eat no bread?
6
6
ꙗ҆́кѡ въ се́й ча́съ оу҆́трѡ послю̀ рабы̑ моѧ̑ къ тебѣ̀, и҆ и҆зы́щꙋтъ до́мъ тво́й и҆ до́мы ѻ҆́трѡкъ твои́хъ, и҆ бꙋ́дꙋтъ всѧ̑ жела́ємаѧ ѻ҆че́съ и҆́хъ, на ни́хже а҆́ще возложа́тъ рꙋ́ки своѧ̑, и҆ во́змꙋтъ. And he said to her, Because I spoke to Nabuthai the Jezraelite, saying, Give me thy vineyard for money; or if thou wilt, I will give thee another vineyard for it: and he said, I will not give thee the inheritance of my fathers.
7
7
И҆ призва̀ ца́рь і҆и҃левъ всѧ̑ старѣ̑йшины землѝ и҆ речѐ: зна́йте нн҃ѣ и҆ ви́дите, ꙗ҆́кѡ то́й ѕлѣ̀ про́ситъ, ꙗ҆́кѡ присла̀ ко мнѣ̀ (глаго́лѧ) ѡ҆ жена́хъ мои́хъ и҆ ѡ҆ сынѣ́хъ мои́хъ и҆ ѡ҆ дще́рехъ мои́хъ: сребра̀ моегѡ̀ и҆ зла́та моегѡ̀ не возбрани́хъ є҆мꙋ̀. And Jezabel his wife said to him, Dost thou now thus act the king over Israel? arise, and eat bread, and be thine own master, and I will give thee the vineyard of Nabuthai the Jezraelite.
8
8
И҆ рѣ́ша є҆мꙋ̀ старѣ̑йшины и҆ всѝ лю́дїе: не послꙋ́шай, ни восхощѝ (да́ти). And she wrote a letter in the name of Achaab, and sealed it with his seal, and sent the letter to the elders, and to the freemen who dwelt with Nabuthai.
9
9
И҆ речѐ послѡ́мъ сы́на а҆де́рова: рцы́те господи́нꙋ ва́шемꙋ: всѧ̑, и҆́хже ра́ди посыла́лъ є҆сѝ къ рабꙋ̀ твоемꙋ̀ пре́жде, сотворю̀, сегѡ́ же глаго́ла не могꙋ̀ сотвори́ти. И҆ ѿидо́ша мꙋ́жїе (а҆де́рѡвы) и҆ возвѣсти́ша є҆мꙋ̀ сло́во. And it was written in the letters, saying, Keep a fast, and set Naboth in a chief place among the people.
10
10
И҆ па́ки посла̀ къ немꙋ̀ сы́нъ а҆де́ровъ, глаго́лѧ: сїѧ̑ да сотворѧ́тъ мѝ бо́зи и҆ сїѧ̑ да приложа́тъ, а҆́ще дово́лна бꙋ́детъ пе́рсть самарі́и горсте́мъ всѣ́хъ люді́й пѣшцє́въ мои́хъ. And set two men, sons of transgressors, before him, and let them testify against him, saying, He blessed God and the king: and let them lead him forth, and stone him, and let him die.
11
11
И҆ ѿвѣща̀ ца́рь і҆и҃левъ и҆ речѐ: дово́лно: да не хва́литсѧ слѧ́ченъ, ꙗ҆́коже прѧмы́й. And the men of his city, the elders, and the nobles who dwelt in his city, did as Jezabel sent to them, and as it had been written in the letters which she sent to them.
12
12
И҆ бы́сть є҆гда̀ ѿвѣща̀ є҆мꙋ̀ сло́во сїѐ, бѣ̀ пїю́щь са́мъ и҆ всѝ ца́рїе, и҆̀же бѧ́хꙋ съ ни́мъ въ кꙋ́щахъ: и҆ речѐ ѻ҆трокѡ́мъ свои̑мъ: сотвори́те ва́лъ. И҆ сотвори́ша ва́лъ над̾ гра́домъ. And they proclaimed a fast, and set Nabuthai in a chief place among the people.
13
13
И҆ сѐ, прⷪ҇ро́къ є҆ди́нъ прїи́де къ а҆хаа́вꙋ царю̀ і҆и҃левꙋ и҆ речѐ: сїѧ̑ гл҃етъ гдⷭ҇ь: ви́диши ли ве́сь наро́дъ се́й вели́кїй; сѐ, а҆́зъ да́мъ є҆го̀ дне́сь въ рꙋ́цѣ твоѝ, и҆ оу҆разꙋмѣ́еши, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ (є҆́смь) гдⷭ҇ь. And two men, sons of transgressors, came in, and sat opposite him, and bore witness against him, saying, Thou hast blessed God and the king. And they led him forth out of the city, and stoned him with stones, and he died.
14
14
И҆ речѐ а҆хаа́въ: въ че́мъ; И҆ речѐ: си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь: во ѻ҆́троцѣхъ кнѧзе́й гра́дских. И҆ речѐ а҆хаа́въ: кто̀ на́чнетъ бра́нь; И҆ речѐ: ты̀. And they sent to Jezabel, saying, Nabuthai is stoned, and is dead.
15
15
И҆ сочтѐ а҆хаа́въ ѻ҆́троки кнѧзе́й гра́дских, и҆ бы́сть и҆́хъ двѣ́сти три́десѧть и҆ два̀: и҆ по си́хъ сочтѐ лю́ди всѧ̑ сы́ны си́лы, се́дмь ты́сѧщъ. And it came to pass, when Jezabel heard it, that she said to Achaab, Arise, take possession of the vineyard of Nabuthai the Jezraelite, who would not sell it to thee: for Nabuthai is not alive, for he is dead.
16
16
И҆ и҆зы́де въ полꙋ́дне: и҆ сы́нъ а҆де́ровъ пїѧ́нъ бѣ̀ ѕѣлѡ̀ въ сокхѡ́ѳѣ са́мъ и҆ ца́рїе (и҆̀же съ ни́мъ), три́десѧть два̀ царѧ̑ помѡ́щника є҆мꙋ̀. And it came to pass, when Achaab heard that Nabuthai the Jezraelite was dead, that he rent his garments, and put on sackcloth. And it came to pass afterward, that Achaab arose and went down to the vineyard of Nabuthai the Jezraelite, to take possession of it.
17
17
И҆ и҆зыдо́ша ѻ҆́троцы воево́дъ гра́дскихъ въ пе́рвыхъ. И҆ посла̀ сы́нъ а҆де́ровъ, и҆ возвѣсти́ша царю̀ сѵ́рскомꙋ, глаго́люще: мꙋ́жїе и҆зыдо́ша и҆з̾ самарі́и. And the Lord spoke to Eliu the Thesbite, saying,
18
18
И҆ речѐ и҆̀мъ: а҆́ще на ми́ръ и҆зыдо́ша, поими́те и҆̀хъ живы́хъ: и҆ а҆́ще на бра́нь и҆зыдо́ша, живы́хъ поими́те и҆̀хъ, да не и҆схо́дѧтъ и҆з̾ гра́да. Arise, and go down to meet Achaab king of Israel, who is in Samaria, for he is in the vineyard of Nabuthai, for he has gone down thither to take possession of it.
19
19
И҆ ті́и и҆зыдо́ша и҆з̾ гра́да ѻ҆́троцы воево́дъ гра́дских, и҆ си́ла в̾слѣ́дъ и҆́хъ. And thou shalt speak to him, saying, Thus saith the Lord, Forasmuch as thou hast slain and taken possession, therefore thus saith the Lord, In every place where the swine and the dogs have licked the blood of Nabuthai, there shall the dogs lick thy blood; and the harlots shall wash themselves in thy blood.
20
20
И҆ поразѝ кі́йждо проти́внаго себѣ̀, и҆ оу҆дво́и кі́йждо проти́внаго себѣ̀. И҆ бѣжа̀ сѷрі́а: и҆ погна̀ и҆̀хъ і҆и҃ль, и҆ гонзѐ то́кмѡ сы́нъ а҆де́ровъ ца́рь сѵ́рскїй на конѝ ко́нника. And Achaab said to Eliu, Hast thou found me, mine enemy? and he said, I have found thee: because thou hast wickedly sold thyself to work evil in the sight of the Lord, to provoke him to anger;
21
21
И҆ и҆зы́де ца́рь і҆и҃левъ, и҆ взѧ̀ всѧ̑ ко́ни и҆ колєсни́цы, и҆ поразѝ ꙗ҆́звою вели́кою въ сѷрі́и. behold, I bring evil upon thee: and I will kindle a fire after thee, and I will utterly destroy every male of Achaab, and him that is shut up and him that is left in Israel.
22
22
И҆ прїи́де прⷪ҇ро́къ къ царю̀ і҆и҃левꙋ и҆ речѐ: оу҆крѣпи́сѧ и҆ разꙋмѣ́й, и҆ ви́ждь, что̀ сотвори́ши, ꙗ҆́кѡ преходѧ́щꙋ лѣ́тꙋ семꙋ̀, сы́нъ а҆де́ровъ, ца́рь сѷрі́йскїй, прїи́детъ на тѧ̀. And I will make thy house as the house of Jeroboam the son of Nabat, and as the house of Baasa son of Achia, because of the provocations wherewith thou hast provoked me, and caused Israel to sin.
23
23
И҆ ѻ҆́троцы царѧ̀ сѷрі́йска рѣ́ша є҆мꙋ̀: бг҃ъ го́ръ бг҃ъ і҆и҃левъ, а҆ не бг҃ъ ю҆до́лїй, сегѡ̀ ра́ди оу҆крѣпи́сѧ па́че на́съ: а҆́ще же срази́мсѧ съ ни́ми на равни́нѣ, и҆́стиннѡ оу҆крѣпи́мсѧ па́че и҆́хъ: And the Lord spoke of Jezabel, saying, The dogs shall devour her within the fortification of Jezrael.
24
24
по глаго́лꙋ же семꙋ̀ сотворѝ: распꙋстѝ цари̑ коего́ждо на мѣ́сто своѐ, и҆ поста́ви вмѣ́стѡ и҆́хъ воевѡ́ды, Him that is dead of Achaab in the city shall the dogs eat, and him that is dead of him in the field shall the birds of the sky eat.
25
25
и҆ премѣни́мъ тебѣ̀ си́лꙋ вмѣ́стѡ си́лы па́дшїѧ оу҆ тебє̀, и҆ ко́ни вмѣ́стѡ ко́ней, и҆ колєсни́цы вмѣ́стѡ колесни́цъ, и҆ срази́мсѧ съ ни́ми на равни́нѣ, и҆ оу҆крѣпи́мсѧ па́че и҆́хъ. И҆ послꙋ́ша гла́са и҆́хъ и҆ сотворѝ та́кѡ. But Achaab did wickedly, in that he sold himself to do that which was evil in the sight of the Lord, as his wife Jezabel led him astray.
26
26
И҆ бы́сть минꙋ́вшꙋ лѣ́тꙋ томꙋ̀, и҆ сочтѐ сы́нъ а҆де́ровъ сѷрі́ю, и҆ взы́де во а҆фе́кꙋ на бра́нь на і҆и҃лѧ. And he did very abominably in following after the abominations, according to all that the Amorite did, whom the Lord utterly destroyed from before the children of Israel.
27
27
И҆ сы́нове і҆и҃лєвы сочи́слишасѧ и҆ и҆зыдо́ша во срѣ́тенїе и҆̀мъ. И҆ ѡ҆полчи́шасѧ і҆и҃лтѧне проти́вꙋ и҆̀мъ, а҆́ки два̀ ста̑да ко́зъ: сѷрі́ане же напо́лниша зе́млю. And because of the word, Achaab was pierced with sorrow before the Lord, and he both went weeping, and rent his garment, and girt sackcloth upon his body, and fasted; he put on sackcloth also in the day that he smote Nabuthai the Jezraelite, and went his way.
28
28
И҆ прїи́де человѣ́къ бж҃їй и҆ речѐ къ царю̀ і҆и҃левꙋ: си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь: поне́же речѐ сѷрі́а: бг҃ъ го́ръ гдⷭ҇ь бг҃ъ і҆и҃левъ, и҆ не бг҃ъ ю҆до́лїй то́й, и҆ да́мъ си́лꙋ вели́кꙋю сїю̀ въ рꙋ́кꙋ твою̀, и҆ оу҆разꙋмѣ́еши, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ гдⷭ҇ь. And the word of the Lord came by the hand of his servant Eliu concerning Achaab, and the Lord said,
29
29
И҆ ѡ҆полчи́шасѧ ті́и проти́вꙋ и҆̀мъ се́дмь дні́й. И҆ бы́сть въ де́нь седмы́й, и҆ прибли́жисѧ бра́нь, и҆ поразѝ і҆и҃ль сѷрі́анъ, сто̀ и҆ два́десѧть ты́сѧщъ пѣшцє́въ во є҆ди́нъ де́нь. Hast thou seen how Achaab has been pricked to the heart before me? I will not bring on the evil in his days, but in his son's days will I bring on the evil.
30
И҆ бѣжа́ша ѡ҆ста́вшїисѧ во а҆фе́кꙋ гра́дъ, и҆ падѐ стѣна̀ на два́десѧть се́дмь ты́сѧщъ мꙋже́й ѡ҆ста́вшихсѧ: сы́нъ же а҆де́ровъ бѣжа̀ и҆ вни́де въ до́мъ ло́жа, въ черто́гъ.
31
И҆ рѣ́ша къ немꙋ̀ ѻ҆́троцы є҆гѡ̀: сѐ, нн҃ѣ вѣ́мы, ꙗ҆́кѡ ца́рїе до́мꙋ і҆и҃лева ми́лостиви сꙋ́ть: да возло́жимъ нн҃ѣ врє́тища на чре́сла на̑ша и҆ оу҆́жа на вы̑и на́шѧ, и҆ и҆зы́демъ ко царю̀ і҆и҃левꙋ, да не́гли ѡ҆живи́тъ дꙋ́шы на́шѧ.
32
И҆ препоѧ́сашасѧ во врє́тища по чре́слѡмъ свои̑мъ, и҆ возложи́ша оу҆́жѧ на вы̑и своѧ̑, и҆ прїидо́ша къ царю̀ і҆и҃левꙋ и҆ рѣ́ша: ра́бъ тво́й сы́нъ а҆де́ровъ глаго́летъ: да живе́тъ дꙋша̀ моѧ̀. И҆ речѐ: а҆́ще є҆́сть є҆щѐ жи́въ, бра́тъ мѝ є҆́сть.
33
И҆ мꙋ́жїе за зна́къ и҆ въ зало́гъ прїѧ́ша сло́во ѿ оу҆́стъ є҆гѡ̀, и҆ рѣ́ша: бра́тъ тво́й сы́нъ а҆де́ровъ. И҆ речѐ: и҆ди́те и҆ приведи́те є҆го̀. И҆ и҆зы́де къ немꙋ̀ сы́нъ а҆де́ровъ. И҆ возведо́ша є҆го̀ къ немꙋ̀ на колесни́цꙋ.
34
И҆ речѐ къ немꙋ̀: гра́ды, ꙗ҆̀же взѧ̀ ѻ҆те́цъ мо́й ѿ ѻ҆тца̀ твоегѡ̀, ѿда́мъ тебѣ̀: и҆ на и҆схо́дъ сотвори́ши ѧ҆̀ себѣ̀ въ дама́сцѣ, ꙗ҆́коже положѝ ѻ҆те́цъ мо́й въ самарі́и, и҆ а҆́зъ въ завѣ́тѣ пꙋщꙋ̀ тѧ̀. И҆ положѝ є҆мꙋ̀ завѣ́тъ и҆ ѿпꙋстѝ є҆го̀.
35
И҆ человѣ́къ є҆ди́нъ ѿ сынѡ́въ прⷪ҇ро́чихъ речѐ ко бли́жнемꙋ своемꙋ̀ по словесѝ гдⷭ҇ню: бі́й мѧ̀ нн҃ѣ. И҆ не восхотѣ̀ человѣ́къ би́ти є҆го̀.
36
И҆ речѐ къ немꙋ̀: поне́же не послꙋ́шалъ є҆сѝ гла́са гдⷭ҇нѧ, сѐ, ты̀ ѿи́деши ѿ менє̀, и҆ порази́тъ тѧ̀ ле́въ. И҆ ѿи́де ѿ негѡ̀, и҆ ѡ҆брѣ́те є҆го̀ ле́въ и҆ поразѝ є҆го̀.
37
И҆ ѡ҆брѣ́те человѣ́ка и҆на́го и҆ речѐ: бі́й мѧ̀ нн҃ѣ. И҆ бѝ є҆го̀ человѣ́къ, и҆ порази́въ сокрꙋшѝ є҆го̀.
38
И҆ и҆́де прⷪ҇ро́къ и҆ предста̀ царю̀ і҆и҃левꙋ на пꙋтѝ и҆ покры̀ покрыва́ломъ ѻ҆́чи своѝ.
39
И҆ бы́сть є҆гда̀ мимоидѧ́ше ца́рь, и҆ се́й возопѝ ко царю̀ и҆ речѐ: ра́бъ тво́й и҆зы́де на войнꙋ̀ бра́ни, и҆ сѐ, мꙋ́жъ приведѐ ко мнѣ̀ мꙋ́жа и҆ речѐ ко мнѣ̀: сохранѝ мꙋ́жа сего̀: а҆́ще же ѿрѣши́всѧ ѿско́читъ, и҆ бꙋ́детъ дꙋша̀ твоѧ̀ вмѣ́стѡ дꙋшѝ є҆гѡ̀, и҆лѝ тала́нтъ ѿда́си сребра̀:
40
и҆ бы́сть ꙗ҆́кѡ ѡ҆зрѣ́сѧ ра́бъ тво́й сѣ́мѡ и҆ ѻ҆ва́мѡ, и҆ сегѡ̀ не бы́сть. И҆ речѐ къ немꙋ̀ ца́рь і҆и҃левъ: сѐ, сꙋ́дъ тво́й при мнѣ̀, са́мъ себѐ оу҆би́лъ є҆сѝ.
41
И҆ оу҆скорѝ и҆ ѿѧ̀ покрыва́ло ѿ ѻ҆че́съ свои́хъ. И҆ позна̀ є҆го̀ ца́рь і҆и҃левъ, ꙗ҆́кѡ ѿ прⷪ҇рѡ́къ се́й є҆́сть.
42
И҆ речѐ къ немꙋ̀: та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь: поне́же и҆спꙋсти́лъ є҆сѝ ты̀ мꙋ́жа па́гꙋбнаго и҆з̾ рꙋкѝ твоеѧ̀, и҆ бꙋ́детъ дꙋша̀ твоѧ̀ вмѣ́стѡ дꙋшѝ є҆гѡ̀, и҆ лю́дїе твоѝ вмѣ́стѡ люді́й є҆гѡ̀.
43
И҆ ѿи́де ца́рь і҆и҃левъ къ до́мꙋ своемꙋ̀ смꙋще́нъ и҆ разсла́бленъ, и҆ прїи́де въ самарі́ю.

Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.

• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.

• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.