Завантаження...
Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • Іов. • Пс. • Притч.

• Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир. • Іс. • Єр. • Плач.

• Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан. • Ос. • Іоїл. • Ам.

• Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.

Порівняти:

Κεφάλαιο 6
Глава́ ѕ҃
1
1
Ο δὲ Κύριος ἀπέστησε τὸν ὕπνον ἀπὸ τοῦ βασιλέως τὴν νύκτα ἐκείνην, καὶ εἶπε τῷ διακόνῳ αὐτοῦ εἰσφέρειν γράμματα μνημόσυνα τῶν ἡμερῶν ἀναγινώσκειν αὐτῷ. Гдⷭ҇ь же ѿѧ̀ со̀нъ ѿ царѧ̀ въ нощѝ ѻ҆́нѣй. И҆ повелѣ̀ рабꙋ̀ своемꙋ̀ принестѝ кни̑ги па̑мѧтныѧ дні́й прочита́ти є҆мꙋ̀:
2
2
εὗρε δὲ τὰ γράμματα τὰ γραφέντα περὶ Μαρδοχαίου, ὡς ἀπήγγειλε τῷ βασιλεῖ περὶ τῶν δύο εὐνούχων τοῦ βασιλέως ἐν τῷ φυλάσσειν αὐτοὺς καὶ ζητῆσαι ἐπιβαλεῖν τὰς χεῖρας ᾿Αρταξέρξῃ. и҆ ѡ҆брѣ́те писа̑нїѧ напи̑саннаѧ ѡ҆ мардохе́и, ка́кѡ повѣ́да царю̀ ѡ҆ двою̀ є҆ѵнꙋ̑хꙋ ца̑рскꙋю, внегда̀ стрещѝ и҆́ма, и҆ оу҆мы́слиста оу҆би́ти (царѧ̀) а҆ртаѯе́рѯа.
3
3
εἶπε δὲ ὁ βασιλεύς· τίνα δόξαν ἢ χάριν ἐποιήσαμεν τῷ Μαρδοχαίῳ; καὶ εἶπαν οἱ διάκονοι τοῦ βασιλέως· οὐκ ἐποίησας αὐτῷ οὐδέν. И҆ речѐ ца́рь: кꙋ́ю сла́вꙋ и҆лѝ благода́ть сотвори́хомъ мардохе́ю; И҆ реко́ша ѻ҆́троцы царє́вы: ничто́же сотвори́лъ є҆сѝ є҆мꙋ̀;
4
4
ἐν δὲ τῷ πυνθάνεσθαι τὸν βασιλέα περὶ τῆς εὐνοίας Μαρδοχαίου, ἰδοὺ ᾿Αμὰν ἐν τῇ αὐλῇ. εἶπε δὲ ὁ βασιλεύς· τίς ἐν τῇ αὐλῇ; ὁ δὲ ᾿Αμὰν εἰσῆλθεν εἰπεῖν τῷ βασιλεῖ κρεμάσαι τὸν Μαρδοχαῖον ἐπὶ τῷ ξύλῳ, ᾧ ἡτοίμασε. Вопроша́ющꙋ же царю̀ ѡ҆ благодѣѧ́нїи мардохе́овѣ, сѐ, а҆ма́нъ прїи́де во дво́ръ, и҆ речѐ ца́рь: кто̀ є҆́сть во дворѣ̀; А҆ма́нъ же прїи́де рещѝ царе́ви, да повѣ́ситъ мардохе́а на дре́вѣ, є҆́же оу҆гото́ва.
5
5
καὶ εἶπαν οἱ διάκονοι τοῦ βασιλέως· ἰδοὺ ᾿Αμὰν ἕστηκεν ἐν τῇ αὐλῇ. καὶ εἶπεν ὁ βασιλεύς· καλέσατε αὐτόν. И҆ реко́ша ѻ҆́троцы царє́вы: сѐ, а҆ма́нъ стои́тъ во дворѣ̀. И҆ речѐ ца́рь: призови́те є҆го̀.
6
6
εἶπε δὲ ὁ βασιλεὺς τῷ ᾿Αμάν· τί ποιήσω τῷ ἀνθρώπῳ, ὃν ἐγὼ θέλω δοξάσαι; εἶπε δὲ ἐν ἑαυτῷ ᾿Αμάν· τίνα θέλει ὁ βασιλεὺς δοξάσαι εἰ μὴ ἐμέ; И҆ речѐ ца́рь а҆ма́нꙋ: что̀ сотворю̀ мꙋ́жꙋ, є҆го́же а҆́зъ хощꙋ̀ просла́вити; рече́ же въ себѣ̀ а҆ма́нъ: кого̀ хо́щетъ ца́рь просла́вити, ра́звѣ менє̀;
7
7
εἶπε δὲ πρὸς τὸν βασιλέα· ἄνθρωπον, ὃν ὁ βασιλεὺς θέλει δοξάσαι, Рече́ же царю̀: мꙋ́жа, є҆го́же хо́щетъ ца́рь просла́вити,
8
8
ἐνεγκάτωσαν οἱ παῖδες τοῦ βασιλέως στολὴν βυσσίνην, ἣν ὁ βασιλεὺς περιβάλλεται, καὶ ἵππον ἐφ᾿ ὃν ὁ βασιλεὺς ἐπιβαίνει, да принесꙋ́тъ ѻ҆́троцы царє́вы ѻ҆де́ждꙋ вѷссо́ннꙋю, є҆́юже ца́рь ѡ҆блача́етсѧ, и҆ конѧ̀, на не́мже ца́рь ѣ҆́здитъ,
9
9
καὶ δότω ἑνὶ τῶν φίλων τοῦ βασιλέως τῶν ἐνδόξων καὶ στολισάτω τὸν ἄνθρωπον, ὃν ὁ βασιλεὺς ἀγαπᾷ, καὶ ἀναβιβασάτω αὐτὸν ἐπὶ τὸν ἵππον καὶ κηρυσσέτω διὰ τῆς πλατείας τῆς πόλεως λέγων· οὕτως ἔσται παντὶ ἀνθρώπῳ, ὃν ὁ βασιλεὺς δοξάζει. и҆ да да́стсѧ є҆ди́номꙋ ѿ дрꙋгѡ́въ царе́выхъ сла́вныхъ, и҆ да ѡ҆блече́тъ мꙋ́жа, є҆го́же ца́рь лю́битъ, и҆ да поса́дитъ є҆го̀ на конѧ̀ и҆ проповѣ́сть на оу҆́лицахъ гра́да, глаго́лѧ: та́кѡ бꙋ́детъ всѧ́комꙋ человѣ́кꙋ, є҆го́же ца́рь просла́витъ.
10
10
εἶπε δὲ ὁ βασιλεὺς τῷ ᾿Αμάν· καλῶς ἐλάλησας. οὕτως ποίησον τῷ Μαρδοχαίῳ τῷ ᾿Ιουδαίῳ τῷ θεραπεύοντι ἐν τῇ αὐλῇ, καὶ μὴ παραπεσάτω σου λόγος, ὧν ἐλάλησας. И҆ речѐ ца́рь а҆ма́нꙋ: до́брѣ ре́клъ є҆сѝ: та́кѡ сотворѝ мардохе́ю і҆ꙋде́анинꙋ, оу҆го́днѡ слꙋжа́щемꙋ во дворѣ̀ (на́шемъ), и҆ да не и҆змѣни́тсѧ сло́во твоѐ ѿ си́хъ, ꙗ҆̀же ре́клъ є҆сѝ.
11
11
ἔλαβε δὲ ᾿Αμὰν τὴν στολὴν καὶ τὸν ἵππον, καὶ ἐστόλισε τὸν Μαρδοχαῖον, καὶ ἀνεβίβασεν αὐτὸν ἐπὶ τὸν ἵππον καὶ διῆλθε διὰ τῆς πλατείας τῆς πόλεως καὶ ἐκήρυσσε λέγων· οὕτως ἔσται παντὶ ἀνθρώπῳ, ὃν ὁ βασιλεὺς θέλει δοξάσαι. И҆ взѧ̀ а҆ма́нъ ѻ҆де́ждꙋ и҆ конѧ̀, и҆ ѡ҆блечѐ мардохе́а, и҆ возведѐ є҆го̀ на коиѧ̀, и҆ про́йде по оу҆́лицамъ гра́да, и҆ проповѣ́даше (пред̾ ни́мъ), глаго́лѧ: си́це бꙋ́детъ всѧ́комꙋ человѣ́кꙋ, є҆го́же хо́щетъ ца́р просла́вити.
12
12
ἐπέστρεψε δὲ ὁ Μαρδοχαῖος εἰς τὴν αὐλήν. ᾿Αμὰν δὲ ὑπέστρεψεν εἰς τὰ ἴδια λυπούμενος κατὰ κεφαλῆς. И҆ возврати́сѧ мардохе́и во дво́ръ (царе́въ): а҆ма́нъ же и҆́де въ до́мъ сво́й скорбѧ̀ преклони́въ главꙋ̀.
13
13
καὶ διηγήσατο ᾿Αμὰν τὰ συμβεβηκότα αὐτῷ Ζωσάρᾳ τῇ γυναικὶ αὐτοῦ καὶ τοῖς φίλοις, καὶ εἶπαν πρὸς αὐτὸν οἱ φίλοι καὶ ἡ γυνή· εἰ ἐκ γένους ᾿Ιουδαίων Μαρδοχαῖος, ἦρξαι ταπεινοῦσθαι ἐνώπιον αὐτοῦ, πεσὼν πεσῇ καὶ οὐ μὴ δύνῃ αὐτὸν ἀμύνασθαι, ὅτι Θεὸς ζῶν μετ᾿ αὐτοῦ. И҆ сказа̀ а҆ма́нъ слꙋчи̑вшаѧсѧ є҆мꙋ̀ зѡса́рѣ женѣ̀ свое́й и҆ дрꙋгѡ́мъ свои̑мъ. И҆ рѣ́ша є҆мꙋ̀ дрꙋ́зїе є҆гѡ̀ и҆ жена̀: а҆́ще ѿ пле́мене і҆ꙋдейскагѡ мардохе́й, на́чалъ є҆сѝ смирѧ́тисѧ пред̾ ни́мъ, па́даѧ паде́ши, и҆ не возмо́жеши є҆мꙋ̀ ѿмсти́ти, ꙗ҆́кѡ бг҃ъ живы́й є҆́сть съ ни́мъ.
14
14
ἔτι αὐτῶν λαλούντων, παραγίνονται οἱ εὐνοῦχοι ἐπισπεύδοντες τὸν ᾿Αμὰν ἐπὶ τὸν πότον, ὃν ἡτοίμασεν ᾿Εσθήρ. И҆ є҆щѐ глаго́лющымъ и҆̀мъ, прїидо́ша є҆ѵнꙋ́си, спѣ́шнѡ зовꙋ́ще а҆ма́на на пи́ръ, є҆го́же оу҆гото́ва є҆сѳи́рь.

Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • Іов. • Пс. • Притч.

• Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир. • Іс. • Єр. • Плач.

• Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан. • Ос. • Іоїл. • Ам.

• Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.