|
Κεφάλαιο 11
|
Главa №i
|
|
1
|
1
|
|
ΥΠΟΛΑΒΩΝ δὲ Σωφὰρ ὁ Μιναῖος λέγει·
|
Tвэщaвъ же сwфaръ мінeйскій, речE:
|
|
2
|
2
|
|
ὁ τὰ πολλὰ λέγων, καὶ ἀντακούσεται· ἢ καὶ ὁ εὔλαλος οἴεται εἶναι δίκαιος; εὐλογημένος γεννητὸς γυναικὸς ὀλιγόβιος.
|
глаг0лzй мн0гw, и3 противоуслhшитъ: и3ли2 многорёчивъ мни1тсz бhти прaведенъ; благословeнъ рождeнный t жены2 малолётенъ.
|
|
3
|
3
|
|
μὴ πολὺς ἐν ρήμασι γίνου, οὐ γάρ ἐστιν ὁ ἀντικρινόμενός σοι·
|
Не мн0гъ во словесёхъ бyди: нёсть бо противовэщazй ти2.
|
|
4
|
4
|
|
μὴ γὰρ λέγε ὅτι καθαρός εἰμι τοῖς ἔργοις καὶ ἄμεμπτος ἐναντίον αὐτοῦ.
|
Не глаг0ли бо, ћкw чи1стъ є4смь дёлы и3 безпор0ченъ пред8 ни1мъ:
|
|
5
|
5
|
|
ἀλλὰ πῶς ἂν ὁ Κύριος λαλήσαι πρός σε, καὶ ἀνοίξει χείλη αὐτοῦ μετὰ σοῦ;
|
но кaкw гDь возгlетъ къ тебЁ и3 tвeрзетъ ўстнЁ свои2 съ тоб0ю;
|
|
6
|
6
|
|
εἶτα ἀναγγελεῖ σοι δύναμιν σοφίας, ὅτι διπλοῦς ἔσται τῶν κατά σέ· καὶ τότε γνώσῃ ὅτι ἄξιά σοι ἀπέβη ἀπὸ Κυρίου ὧν ἡμάρτηκας.
|
Пот0мъ возвэсти1тъ ти2 си1лу премyдрости, ћкw сугyбъ бyдетъ въ си1хъ, ±же проти1ву тебє2: и3 тогдA ўразумёеши, ћкw достHйнаz тебЁ сбhшасz t гDа, и4миже согрэши1лъ є3си2,
|
|
7
|
7
|
|
ἦ ἴχνος Κυρίου εὑρήσεις ἢ εἰς τὰ ἔσχατα ἀφίκου, ἃ ἐποίησεν ὁ Παντοκράτωρ;
|
И#ли2 слёдъ гDень њбрsщеши; и3ли2 въ послBднzz дости1глъ є3си2, ±же сотвори2 вседержи1тель;
|
|
8
|
8
|
|
ὑψηλὸς ὁ οὐρανός, καὶ τί ποιήσεις; βαθύτερα δὲ τῶν ἐν ᾃδου τί οἶδας;
|
Выс0ко нeбо, и3 что2 сотвори1ши; глубочaе же сyщихъ во ѓдэ что2 вёси;
|
|
9
|
9
|
|
ἢ μακρότερα μέτρου γῆς ἢ εὔρους θαλάσσης;
|
не должaе ли мёры земнhz, и3ли2 широты2 морскjz;
|
|
10
|
10
|
|
ἐὰν δὲ καταστρέψῃ τὰ πάντα, τίς ἐρεῖ αὐτῷ· τί ἐποίησας;
|
Ѓще же преврати1тъ вс‰, кто2 речeтъ є3мY: что2 сотвори1лъ є3си2;
|
|
11
|
11
|
|
αὐτὸς γὰρ οἶδεν ἔργα ἀνόμων, ἰδὼν δὲ ἄτοπα οὐ παρόψεται.
|
Т0й бо вёсть дэлA беззак0нныхъ: ви1дэвъ же нелBпаz, не прeзритъ.
|
|
12
|
12
|
|
ἄνθρωπος δὲ ἄλλως νήχεται λόγοις, βροτὸς δὲ γεννητὸς γυναικὸς ἴσα ὄνῳ ἐρημίτῃ.
|
Человёкъ же и4накw њби1луетъ словесы2: земнhй же рождeнный t жены2 рaвенъ nслY пустhнному.
|
|
13
|
13
|
|
εἰ γὰρ σὺ καθαρὰν ἔθου τὴν καρδίαν σου, ὑπτιάζεις δὲ χεῖρας πρὸς αὐτόν,
|
Ѓще бо ты2 чи1сто положи1лъ є3си2 сeрдце твоE, воздэвaеши же рyцэ твои2 къ немY,
|
|
14
|
14
|
|
εἰ ἄνομόν τί ἐστιν ἐν χερσί σου, πόρρω ποίησον αὐτὸ ἀπὸ σοῦ, ἀδικία δὲ ἐν διαίτῃ σου μὴ αὐλισθήτω.
|
ѓще беззак0нно что2 є4сть въ рукY твоє1ю, далeче сотвори2 є5 t тебє2, непрaвда же въ жили1щи твоeмъ да не всели1тсz:
|
|
15
|
15
|
|
οὕτως γὰρ ἀναλάμψει σου τὸ πρόσωπον ὥσπερ ὕδωρ καθαρόν, ἐκδύσῃ δὲ ρύπον, καὶ οὐ μὴ φοβηθῇς·
|
тaкw бо ти2 возсіsетъ лицE, ћкоже водA чистA: совлечeшисz же сквeрны, и3 не ўбои1шисz,
|
|
16
|
16
|
|
καὶ τὸν κόπον ἐπιλήσῃ ὥσπερ κῦμα παρελθὸν καὶ οὐ πτοηθήσῃ.
|
и3 трудA забyдеши, ћкоже волны2 мимошeдшіz, и3 не ўстраши1шисz.
|
|
17
|
17
|
|
ἡ δὲ εὐχή σου ὥσπερ ἑωσφόρος, ἐκ δὲ μεσημβρίας ἀνατελεῖ σοι ζωή·
|
Моли1тва же твоS, ѓки денни1ца, и3 пaче полyдне возсіsетъ ти2 жи1знь:
|
|
18
|
18
|
|
πεποιθώς τε ἔσῃ ὅτι ἔστι σοι ἐλπίς, ἐκ δὲ μερίμνης καὶ φροντίδος ἀναφανεῖταί σοι εἰρήνη.
|
ўповaz же бyдеши, ћкw бyдетъ ти2 надeжда: t туги1 же и3 попечeніz kви1тсz ти2 ми1ръ:
|
|
19
|
19
|
|
ἡσυχάσεις γάρ, καὶ οὐ ἔσται ὁ πολεμῶν σε· μεταβαλόμενοι δὲ πολλοί σου δεηθήσονται.
|
ўпок0ишисz бо, и3 не бyдетъ борsй тS: премэнsющіисz же мн0зи и4мутъ проси1ти тS,
|
|
20
|
20
|
|
σωτηρία δὲ αὐτοὺς ἀπολείψει· ἡ γὰρ ἐλπὶς αὐτῶν ἀπώλεια, ὀφθαλμοὶ δὲ ἀσεβῶν τακήσονται.
|
спасeніе же њстaвитъ и5хъ: надeжда бо и4хъ пaгуба, џчи же нечести1выхъ и3стaютъ.
|
Старий Заповіт
• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.
• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.
• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.
• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.
• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.