|
Κεφάλαιο 42
|
Глава́ м҃в
|
|
1
|
1
|
| ΥΠΟΛΑΒΩΝ δὲ ᾿Ιὼβ λέγει τῷ Κυρίῳ· | Ѿвѣща́въ же і҆́ѡвъ, речѐ ко гдⷭ҇ꙋ: |
|
2
|
2
|
| οἶδα ὅτι πάντα δύνασαι, ἀδυνατεῖ δέ σοι οὐδέν. | вѣ́мъ, ꙗ҆́кѡ всѧ̑ мо́жеши, невозмо́жно же тебѣ̀ ничто́же. |
|
3
|
3
|
| τίς γάρ ἐστιν ὁ κρύπτων σε βουλήν; φειδόμενος δὲ ρημάτων, καὶ σὲ οἴεται κρύπτειν; τίς δὲ ἀναγγελεῖ μοι ἃ οὐκ ᾔδειν, μεγάλα καὶ θαυμαστά, ἃ οὐκ ἐπιστάμην; | Кто́ є҆сть таѧ́й ѿ тебє̀ совѣ́тъ, щадѧ́й же словеса̀ и҆ ѿ тебє̀ мни́тсѧ оу҆таи́ти; кто́ же возвѣсти́тъ мѝ, и҆́хже не вѣ́дѣхъ, вє́лїѧ и҆ ди̑внаѧ, и҆́хже не зна́хъ; |
|
4
|
4
|
| ἄκουσον δέ μου, Κύριε, ἵνα κἀγὼ λαλήσω· ἐρωτήσω δέ σε, σὺ δέ με δίδαξον. | Послꙋ́шай же менѐ, гдⷭ҇и, да и҆ а҆́зъ возглаго́лю: вопрошꙋ́ же тѧ̀, ты́ же мѧ̀ наꙋчѝ: |
|
5
|
5
|
| ἀκοὴν μὲν ὠτὸς ἤκουόν σου τὸ πρότερον, νυνὶ δὲ ὁ ὀφθαλμός μου ἑώρακέ σε· | слꙋ́хомъ оу҆́бѡ оу҆́ха слы́шахъ тѧ̀ пе́рвѣе, нн҃ѣ же ѻ҆́ко моѐ ви́дѣ тѧ̀: |
|
6
|
6
|
| διὸ ἐφαύλισα ἐμαυτὸν καὶ ἐτάκην, ἥγημαι δὲ ἐμαυτὸν γῆν καὶ σποδόν. | тѣ́мже оу҆кори́хъ себѐ са́мъ, и҆ и҆ста́ѧхъ, и҆ мню̀ себѐ зе́млю и҆ пе́пелъ. |
|
7
|
7
|
| ἐγένετο δὲ μετὰ τὸ λαλῆσαι τὸν Κύριον πάντα τὰ ρήματα ταῦτα τῷ ᾿Ιώβ, εἶπεν ὁ Κύριος ᾿Ελιφὰζ τῷ Θαιμανίτῃ· ἥμαρτες σὺ καὶ οἱ δύο φίλοι σου· οὐ γὰρ ἐλαλήσατε ἐνώπιόν μου ἀληθὲς οὐδὲν ὥσπερ ὁ θεράπων μου ᾿Ιώβ. | Бы́сть же є҆гда̀ и҆згл҃а гдⷭ҇ь всѧ̑ гл҃го́лы сїѧ̑ і҆́ѡвꙋ, речѐ гдⷭ҇ь ко є҆лїфа́зꙋ ѳемані́тинꙋ: согрѣши́лъ є҆сѝ ты̀ и҆ ѻ҆́ба дрꙋ́зїе твоѝ: не глаго́ласте бо предо мно́ю ничто́же и҆́стинно, ꙗ҆́коже ра́бъ моѝ і҆́ѡвъ: |
|
8
|
8
|
| νῦν δὲ λάβετε ἑπτὰ μόσχους καὶ ἑπτὰ κριοὺς καὶ πορεύθητε πρὸς τὸν θεράποντά μου ᾿Ιώβ, καὶ ποιήσει κάρπωσιν ὑπὲρ ὑμῶν. ᾿Ιὼβ δὲ ὁ θεράπων μου εὔξεται περὶ ὑμῶν, ὅτι εἰ μὴ πρόσωπον αὐτοῦ λήψομαι· εἰ μὴ γὰρ δι᾿ αὐτόν, ἀπώλεσα ἂν ὑμᾶς· οὐ γὰρ ἐλαλήσατε ἀληθὲς κατὰ τοῦ θεράποντός μου ᾿Ιώβ. | нн҃ѣ же возми́те се́дмь телцє́въ и҆ се́дмь ѻ҆внѡ́въ и҆ и҆ди́те ко рабꙋ̀ моемꙋ̀ і҆́ѡвꙋ, и҆ сотвори́тъ же́ртвꙋ ѡ҆ ва́съ: і҆́ѡвъ же ра́бъ мо́й помо́литсѧ ѡ҆ ва́съ, поне́же то́чїю лицѐ є҆гѡ̀ прїимꙋ̀: а҆́ще бо не є҆гѡ̀ ра́ди, погꙋби́лъ бы́хъ оу҆́бѡ ва́съ: не глаго́ласте бо и҆́стины на раба̀ моего̀ і҆́ѡва. |
|
9
|
9
|
| ἐπορεύθη δὲ ᾿Ελιφὰζ ὁ Θαιμανίτης καὶ Βαλδὰδ ὁ Σαυχίτης καὶ Σωφὰρ ὁ Μιναῖος καὶ ἐποίησαν καθὼς συνέταξεν αὐτοῖς ὁ Κύριος, καὶ ἔλυσε τὴν ἁμαρτίαν αὐτοῖς διὰ ᾿Ιώβ. | Ѿи́де же є҆лїфа́зъ ѳемані́тинъ и҆ валда́дъ саѵхе́йскїй и҆ сѡфа́ръ мїне́йскїй и҆ сотвори́ша, ꙗ҆́коже повелѣ̀ и҆̀мъ гдⷭ҇ь. И҆ ѿпꙋстѝ грѣхѝ и҆̀мъ і҆́ѡва ра́ди. |
|
10
|
10
|
| ὁ δὲ Κύριος ηὔξησε τὸν ᾿Ιώβ· εὐξαμένου δὲ αὐτοῦ καὶ περὶ τῶν φίλων αὐτοῦ, ἀφῆκεν αὐτοῖς τὴν ἁμαρτίαν. ἔδωκε δὲ ὁ Κύριος διπλᾶ ὅσα ἦν ἔμπροσθεν ᾿Ιὼβ εἰς διπλασιασμόν. | Гдⷭ҇ь же возрастѝ і҆́ѡва: молѧ́щꙋсѧ же є҆мꙋ̀ и҆ ѡ҆ дрꙋзѣ́хъ свои́хъ, ѿпꙋстѝ и҆̀мъ грѣхѝ и҆́хъ, и҆ дадѐ гдⷭ҇ь сꙋгꙋ̑баѧ, є҆ли̑ка бѧ́хꙋ пре́жде і҆́ѡвꙋ во оу҆сꙋгꙋбле́нїе. |
|
11
|
11
|
| ἤκουσαν δὲ πάντες οἱ ἀδελφοὶ αὐτοῦ καὶ αἱ ἀδελφαὶ αὐτοῦ πάντα τὰ συμβεβηκότα αὐτῷ καὶ ἦλθον πρὸς αὐτὸν καὶ πάντες ὅσοι ἤδεισαν αὐτὸν ἐκ πρώτου· φαγόντες δὲ καὶ πιόντες παρ᾿ αὐτῷ παρεκάλεσαν αὐτόν, καὶ ἐθαύμασαν ἐπὶ πᾶσιν, οἷς ἐπήγαγεν ἐπ᾿ αὐτῷ ὁ Κύριος. ἔδωκε δὲ αὐτῷ ἕκαστος ἀμνάδα μίαν καὶ τετράδραχμον χρυσοῦ καὶ ἀσήμου. | Оу҆слы́шаша же всѝ бра́тїѧ є҆гѡ̀ и҆ сєстры̀ є҆гѡ̀ всѧ̑ слꙋчи̑вшаѧсѧ є҆мꙋ̀, и҆ прїидо́ша къ немꙋ̀, и҆ всѝ є҆ли́цы зна́хꙋ є҆го̀ пе́рвѣе: ꙗ҆́дше же и҆ пи́вше оу҆ негѡ̀, оу҆тѣ́шиша є҆го̀ и҆ диви́шасѧ ѡ҆ всѣ́хъ, ꙗ҆̀же наведѐ на́нь бг҃ъ: даде́ же є҆мꙋ̀ кі́йждо а҆́гницꙋ є҆ди́нꙋ и҆ четы́ре дра̑хмы зла́та назна́менована. |
|
12
|
12
|
| ὁ δὲ Κύριος εὐλόγησε τὰ ἔσχατα ᾿Ιὼβ ἢ τὰ ἔμπροσθεν· ἦν δὲ τὰ κτήνη αὐτοῦ πρόβατα μύρια τετρακισχίλια, κάμηλοι ἑξακισχίλιαι, ζεύγη βοῶν χίλια, ὄνοι θήλειαι νομάδες χίλιαι. | Гдⷭ҇ь же блгⷭ҇вѝ послѣ̑днѧѧ і҆́ѡвлѧ, не́же прє́жнѧѧ: бѧ́хꙋ же ско́ти є҆гѡ̀, ѻ҆ве́цъ четырена́десѧть ты́сѧщъ, велблю́дѡвъ ше́сть ты́сѧщъ, сꙋпрꙋ̑гъ волѡ́въ ты́сѧща, ѻ҆сли́цъ ста́дныхъ ты́сѧща. |
|
13
|
13
|
| γεννῶνται δὲ αὐτῷ υἱοὶ ἑπτὰ καὶ θυγατέρες τρεῖς· | Роди́шажесѧ є҆мꙋ̀ сы́нове се́дмь и҆ дщє́ри трѝ: |
|
14
|
14
|
| καὶ ἐκάλεσε τὴν μὲν πρώτην ῾Ημέραν, τὴν δὲ δευτέραν Κασίαν, τὴν δὲ τρίτην ᾿Αμαλθαίας κέρας. | и҆ наречѐ пе́рвꙋю оу҆́бѡ де́нь, вторꙋ́ю же кассі́ю, тре́тїю же а҆малѳе́евъ ро́гъ: |
|
15
|
15
|
| καὶ οὐχ εὑρέθησαν κατὰ τὰς θυγατέρας ᾿Ιὼβ βελτίους αὐτῶν ἐν τῇ ὑπ᾿ οὐρανόν· ἔδωκε δὲ αὐταῖς ὁ πατὴρ κληρονομίαν ἐν τοῖς ἀδελφοῖς. | и҆ не ѡ҆брѣто́шасѧ подѡ́бны въ лѣ́потѣ дще́ремъ і҆́ѡвлєвымъ въ поднебе́снѣй: даде́ же и҆̀мъ ѻ҆те́цъ наслѣ́дїе въ бра́тїи и҆́хъ. |
|
16
|
16
|
| ἔζησε δὲ ᾿Ιὼβ μετὰ τὴν πληγὴν ἔτη ἑκατὸν ἑβδομήκοντα, τὰ δὲ πάντα ἔτη ἔζησε διακόσια τεσσαράκοντα· καὶ εἶδεν ᾿Ιὼβ τοὺς υἱοὺς αὐτοῦ καὶ τοὺς υἱοὺς τῶν υἱῶν αὐτοῦ, τετάρτην γενεάν. | Поживе́ же і҆́ѡвъ по ꙗ҆́звѣ лѣ́тъ сто̀ се́дмьдесѧтъ, всѣ́хъ же лѣ́тъ поживѐ двѣ́сти четы́редесѧть ѻ҆́смь. И҆ ви́дѣ і҆́ѡвъ сы́ны своѧ̑ и҆ сы́ны сынѡ́въ свои́хъ, да́же до четве́ртагѡ ро́да. |
|
17
|
17
|
| καὶ ἐτελεύτησεν ᾿Ιὼβ πρεσβύτερος καὶ πλήρης ἡμερῶν. 17α γέγραπται δὲ αὐτὸν πάλιν ἀναστήσεσθαι μεθ᾿ ὧν ὁ Κύριος ἀνίστησιν. 17β Οὗτος ἑρμηνεύεται ἐκ τῆς Συριακῆς βίβλου ἐν μὲν γῇ κατοικῶν τῇ Αὐσίτιδι, ἐπὶ τοῖς ὁρίοις τῆς ᾿Ιδουμαίας καὶ ᾿Αραβίας, προϋπῆρχε δὲ αὐτῷ ὄνομα ᾿Ιωβάβ. 17γ λαβὼν δὲ γυναῖκα ᾿Αράβισσαν γεννᾷ υἱόν, ᾧ ὄνομα ᾿Εννών· ἦν δὲ αὐτὸς πατρὸς μὲν Ζαρὲ ἐκ τῶν ῾Ησαῦ υἱῶν υἱός, μητρός δὲ Βοσόρρας, ὥστε εἶναι αὐτὸν πέμπτον ἀπὸ ῾Αβραάμ. 17δ καὶ οὗτοι οἱ βασιλεῖς οἱ βασιλεύσαντες ἐν ᾿Εδώμ, ἧς καὶ αὐτὸς ἦρξε χώρας· πρῶτος Βαλὰκ ὁ τοῦ Βεώρ, καὶ ὄνομα τῇ πόλει αὐτοῦ Δενναβά· μετὰ δὲ Βαλὰκ ᾿Ιωβὰβ ὁ καλούμενος ᾿Ιώβ· μετὰ δὲ τοῦτον ᾿Ασὼμ ὁ ὑπάρχων ἡγεμὼν ἐκ τῆς Θαιμανίτιδος χώρας· μετὰ δὲ τοῦτον ᾿Αδὰδ υἱὸς Βαράδ, ὁ ἐκκόψας Μαδιὰμ ἐν τῷ πεδίῳ Μωάβ, καὶ ὄνομα τῇ πόλει αὐτοῦ Γεθθαίμ. 17ε οἱ δὲ ἐλθόντες πρὸς αὐτὸν φίλοι, ᾿Ελιφὰζ τῶν ῾Ησαῦ υἱῶν, Θαιμανῶν βασιλεύς, Βαλδὰδ ὁ Σαυχαίων τύραννος, Σωφὰρ ὁ Μιναίων βασιλεύς. | И҆ сконча́сѧ і҆́ѡвъ ста́ръ и҆ и҆спо́лнь дні́й. Пи́сано же є҆́сть па́ки воста́ти є҆мꙋ̀, съ ни́миже гдⷭ҇ь возста́витъ и҆̀. Та́кѡ толкꙋ́етсѧ ѿ сѵ́рскїѧ кни́ги: въ землѝ оу҆́бѡ живы́й а҆ѵсїтїді́йстѣй, на предѣ́лѣхъ і҆дꙋме́и и҆ а҆раві́и: пре́жде же бѧ́ше и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆ѡва́въ: взе́мъ же женꙋ̀ а҆ра́влѧныню, родѝ сы́на, є҆мꙋ́же и҆́мѧ є҆ннѡ́нъ: бѣ́ же то́й ѻ҆тца̀ оу҆́бѡ заре́ѳа, и҆са́ѵовыхъ сынѡ́въ сы́нъ, ма́тере же восо́рры, ꙗ҆́коже бы́ти є҆мꙋ̀ пѧ́томꙋ ѿ а҆враа́ма. И҆ сі́и ца́рїе ца́рствовавшїи во є҆дѡ́мѣ, є҆́юже и҆ то́й ѡ҆блада́ше страно́ю: пе́рвый вала́къ сы́нъ веѡ́ровъ, и҆ и҆́мѧ гра́дꙋ є҆гѡ̀ деннава̀: по вала́цѣ же і҆ѡва́въ, нарица́емый і҆́ѡвъ: по се́мъ а҆ссѡ́мъ бы́вшїй во́ждь ѿ ѳеманїтїді́йскїѧ страны̀: по се́мъ а҆да́дъ, сы́нъ вара́довъ, и҆́же и҆зсѣчѐ мадїа́ма на по́ли мѡа́вли, и҆ и҆́мѧ гра́дꙋ є҆гѡ̀ геѳе́мъ. Прише́дшїи же къ немꙋ̀ дрꙋ́зїе, є҆лїфа́зъ (сы́нъ сѡфа́нь) ѿ сынѡ́въ и҆са́ѵовыхъ, ца́рь ѳемані́йскїй, валда́дъ (сы́нъ а҆мнѡ́на хова́рскагѡ) саѵхе́йскїй власти́тель, сѡфа́ръ мїне́йскїй ца́рь. |
Старий Заповіт
• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.
• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • Іов. • Пс. • Притч.
• Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир. • Іс. • Єр. • Плач.
• Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан. • Ос. • Іоїл. • Ам.
• Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.