|
Главa є7
|
Chapter 5
|
|
1
|
1
|
| ТогдA (цaрь) тsжцэ и3сп0лненъ гнёва и3 ћрости, весьмA непремёненъ, призвaвъ є4рмwна слонHмъ начaлника, повелЁ во грzдyщій дeнь и3з8oби1лнэ накорми1ти слоны2 рукоsтьми лівaнскими и3 він0мъ мн0гимъ несмёшенымъ всёхъ напои1ти, и4хже бЁ числ0мъ пsть сHтъ, и3 разсверёпэвшихъ t вінA нещaднw дaннагw повести2 во срётеніе смeрти їудeйскіz. | Then he called Hermon, who had charge of the elephants. Full of rage, altogether fixed in his furious design, |
|
2
|
2
|
| Сі‰ же повелёвъ возврати1сz на пи1ршество, собрaвъ наипaче тёхъ другHвъ и3 в0инwвъ, и5же ненави1дzху їудewвъ: ґ слононачaлникъ є4рмwнъ повелённое прили1чнw совершaше. | he commanded him, with a quantity of unmixed wine and handfuls of incense infused to drug the elephants early on the following day. These five hundred elephants were, when infuriated by the copious draughts of frankincense, to be led up to the execution of death upon the Jews. |
|
3
|
3
|
| Къ си6мъ же слузи2 въ вeчеръ и3сходsще вzзaху рyцэ бёдныхъ и3 пр0чую ўхищрsху њ ни1хъ стрaжу, мнsще, ћкw въ нощи2 пріи1мутъ їудeє вкyпэ конeчную поги1бель. | The king, after issuing these orders, went to his feasting, and gathered together all those of his friends and of the army who hated the Jews the most. |
|
4
|
4
|
| Їудeє же всsкагw покр0ва лишeни бhти непщyеми kзhкwмъ, рaди њб8eмшіz и5хъ tвсю1ду во ќзахъ нyжды, вседержи1телz гDа и3 всsкою си1лою њбладaющаго млcтиваго бGа своего2 и3 nц7A непрестaннымъ в0племъ вси2 со слезaми призывaху молsщесz, да совётъ непрaведный, и4же на ни1хъ, премэни1тъ и3 и3збaвитъ и5хъ t сyщіz пред8 ногaма ўгот0ванныz смeрти съ великолёпнымъ kвлeніемъ. | The master of the elephants, Hermon, fulfilled his commission punctually. |
|
5
|
5
|
| Си1хъ ќбw прилёжнаz моли1тва взhде на нб7о: є4рмwнъ же неукроти1мыхъ слонHвъ напои1въ и3сп0лненныхъ подаsніемъ мн0гагw вінA и3 лівaномъ напитaвъ, рaнw во дв0ръ пріи1де њ си1хъ возвэсти1ти царю2. | The underlings appointed for the purpose went out about eventide and bound the hands of the miserable victims, and took other precautions for their security at night, thinking that the whole race would perish together. |
|
6
|
6
|
| T вёчнагw же врeмене благ0е создaніе въ нощи2 и3 во дни2 подавaемое t бlгодётелствующагw всBмъ, и5мже ѓще сaмъ х0щетъ, снA чaсть послA царю2. | The heathen believed the Jews to be destitute of all protection; for chains fettered them about. |
|
7
|
7
|
| Сладчaйшимъ же и3 глуб0кимъ њдержи1мь бЁ дёйствіемъ вLки, њ беззак0ннэмъ ќбw предложeніи мн0гw прельсти1сz, въ непрел0жнэмъ же совётэ ѕёлнэ њбольщeнъ бhсть. | They invoked the Almighty Lord, and ceaselessly besought with tears their merciful God and Father, Ruler of all, Lord of every power, |
|
8
|
8
|
| Їудeє же предназнaменованнагw часA и3збэжaвше, с™aго бGа своего2 восхвалsху, и3 пaки молsху бlгопримири1телнаго, да покaжетъ великом0щныz своеS руки2 держaву kзhкwмъ прегHрдымъ. | to overthrow the evil purpose which was gone out against them, and to deliver them by extraordinary manifestation from that death which was in store for them. |
|
9
|
9
|
| Преполовлsющусz же ўжE ѓки десsтому часY, и4же ко звaнію ўчинeнный, ви1дz звaнныхъ собрaвшихсz, пришeдъ ко царю2 толкнY, и3 є3двA возбуди1въ є3го2, показA пи1ра врeмz преходsщее ўжE, њ си1хъ сл0во предложи1въ: є4же цaрь (въ себЁ) размhсливъ и3 њбрaщьсz на пи1ръ, повелЁ пришeдшымъ на пи1ръ комyждо проти1ву себє2 возлещи2. | Their litany so earnest went up to heaven. |
|
10
|
10
|
| Е#гдa же бhсть сіE, поwщрsше въ пировaніе вдaвшихсz, дабы2 настоsщую пи1ршества чaсть попремн0гу прaзднующе въ весeліи препроводи1ли. | Then Hermon, who had filled his merciless elephants with copious draughts of mingled wine and frankincense, came early to the palace to certify the king thereof. |
|
11
|
11
|
| Мн0зэй же бесёдэ бhвшей, цaрь є4рмwна призвaвъ, съ г0рькимъ прещeніемъ вопрошaше, к0еz рaди вины2 њстaвлени їудeє въ сeй дeнь жи1ви бhти; | He, however, who has sent his good creature sleep from all time, by night or by day thus gratifying whom he wills, diffused a portion thereof now upon the king. |
|
12
|
12
|
| Џному же показaвшу, ћкw н0щію повелённое въ конeцъ приведE, ксемy же и3 другHмъ спослyшествовавшымъ семY бhти тaкw, свирёпство лютёйшо пaче фаларjда и3мёz, речE: днeшнему снY благодaрство да и4мутъ: | By this sweet and profound influence of the Lord he was held fast, and thus his unjust purpose was quite frustrated, and his unflinching resolve greatly falsified. |
|
13
|
13
|
| тh же непрел0жнэ во грzдyщій дeнь по прeжнему ўгот0ви слоны2 въ погублeніе беззак0нныхъ їудeєвъ. | But the Jews, having escaped the hour which had been fixed, praised their holy God, and again prayed him who is easily reconciled to display the power of his powerful hand to the overweening Gentiles. |
|
14
|
14
|
| Сі‰ же рeкшу царю2, любeзнэ вси2 съ рaдостію присyтствующіи кyпнw восхвали1вше, кjйждо въ д0мъ св0й tид0ша: и3 не тaкw на с0нъ и3знури1ша врeмz нощн0е, ћкw на ўхищрeніе всsкихъ поругaній мни6мымъ њка‰ннымъ. | The middle of the tenth hour had well nigh arrived, when the master-bidder, seeing the guests who were bidden collected, came and shook the king. |
|
15
|
15
|
| Е#гдa же ґлeктwръ возгласи2 ќтренній, и3 ѕвBри воwружи1въ є4рмwнъ на вели1цэмъ дворЁ поwщрsше: во грaдэ же мн0жество нар0да собрaшасz на жaлостное поз0рище, њжидaюще ќтра со тщaніемъ. | He gained his attention with difficulty, and hinting that the mealtime was getting past, talked the matter over with him. |
|
16
|
16
|
| Їудeє же безпрестaннw t души2 стенsще, многослeзную моли1тву съ плачeвными пёсньми (творsху) простирaюще рyцэ на нeбо, молsху вели1каго бGа пaки и5мъ помощи2 вск0рэ. | The king listened to this, and then turning aside to his potations, commanded the guests to sit down before him. |
|
17
|
17
|
| Е#щe же с0лнечніи лучи6 не разсёzшасz, и3 царю2 другHвъ пріeмлющу, є4рмwнъ предстaвъ звaше ко и3схождeнію, показyz превозжелённое царeмъ гот0во бhти. | This done, he asked them to enjoy themselves, and to indulge in mirth at this somewhat late hour of the banquet. |
|
18
|
18
|
| Џнъ же ўслhшавъ и3 ўжаснyвсz њ пребеззак0ннэмъ и3зшeствіи, по всемY невёдэніемъ њдержи1мь бhвъ вопрошaше: что2 дёло сіE, є4же вск0рэ є3мY соверши2; Сіe же бЁ дёйствіе всёми вLчествующагw бGа, и4же пред8уготHваннаz на їудє1и (мучє1ніz) въ забвeніе є3мY вложи2. | Conversation grew on, and the king sent for Hermon, and enquired of him, with fierce denunciations, why the Jews had been allowed to outlive that day. |
|
19
|
19
|
| Е$рмwнъ же покaзоваше и3 вси2 дрyзи, ћкw ѕвёріе и3 вHи ўгот0вани сyть, q, царю2! по твоемY понуждaющему повелёнію. | Hermon explained that he had done his bidding over night; and in this he was confirmed by his friends. |
|
20
|
20
|
| Џнъ же њ рэчeнныхъ и3сп0лнисz тsжкіz ћрости, ћкw њ си1хъ пр0мысломъ б9іимъ разори1сz всE є3гw2 ўмышлeніе, воззрёвъ речE съ прещeніемъ: | The king, then, with a barbarity exceeding that of Phalaris, said, That they might thank his sleep of that day. Lose no time, and get ready the elephants against to-morrow, as you did before, for the destruction of these accursed Jews. |
|
21
|
21
|
| ѓще тебЁ роди1телє бhли бы, и3ли2 ч†дъ роди1тєлницы, свирBпымъ и3 ди6віимъ ѕвэрє1мъ ўгот0вали бы и3з8oби1лную пи1щу вмёстw непови1нныхъ, мнЁ и3 прароди1телємъ мои6мъ показaвшихъ всецёлую твeрдую вёрность и3зрsднw їудeєвъ: то2 ѓще не любвE рaди совоспитaтелныz и3 потрeбы, животA вмёстw си1хъ лишeнъ бhлъ бы є3си2. | When the king said this, the company present were glad, and approved; and then each man went to his own home. |
|
22
|
22
|
| Си1це є4рмwнъ нечazнное и3 пребёдственное под8S прещeніе и3 зрaкомъ и3 лицeмъ и3змэни1сz. И# кjйждо t дрyгwвъ сётованіемъ њдержи1ми бhвше, с0бранныхъ tпусти1ша коег0ждо на своE дёло. | Nor did they employ the night in sleep, so much as in contriving cruel mockeries for those deemed miserable. |
|
23
|
23
|
| Їудeє же ±же t царS ўслhшавше, kвлeннаго бGа (и3 гDа) и3 цRS царeй хвалsху, получи1вше сію2 п0мощь є3гw2. | The morning cock had just crowed, and Hermon, having harnessed the brutes, was stimulating them in the great colonnade. |
|
24
|
24
|
| По си6мъ же њбhчаємъ цaрь пaки состaвивъ пи1ръ, молsше (другHвъ) на весeліе премэни1тисz. Е$рмwна же призвaвъ съ прещeніемъ речE: к0ль крaты потрeбно тебЁ њ т0мже повелэвaти, преwкаsнне! є3щE и3 нн7э воwружи2 слоны2 во ќтріе на погублeніе їудeйское. | The city crowds were collected together to see the hideous spectacle, and waited impatiently for the dawn. |
|
25
|
25
|
| Совозлежaщіи же срHдницы непостоsнному є3гw2 смhслу дивsщесz, произнес0ша сі‰: док0лэ, q, царю2, ѓки безсловeсныхъ нaсъ и3скушaеши, повелэвaz ўжE трeтіе си1хъ погуби1ти и3 пaки њ вeщехъ премённw разрэшaz, ±же тоб0ю повелBннаz; | The Jews, breathless with momentary suspense, stretched forth their hands, and prayed the Greatest God, in mournful strains, again to help them speedily. |
|
26
|
26
|
| и4хже рaди грaдъ њ њжидaніи стужaетъ, и3 и3сп0лнисz ўжE смzтeніz, и3 бёдствуетъ мн0жицею расхищeнъ бhти. | The sun's rays were not yet shed abroad, and the king was waiting for his friends, when Hermon came to him, calling him out, and saying, That his desires could now be realized. |
|
27
|
27
|
| Toнyдуже цaрь и3сп0лнивсz безсловeсіz по всемY, ѓки фаларjдъ, и3 бы6вшаz ко призрёнію їудeйску въ себЁ премэнє1ніz души2 ни во что2 вмэни1въ, | The king, receiving him, was astonished at his unwonted exit; and, overwhelmed with a spirit of oblivion about everything, enquired the object of this earnest preparation. |
|
28
|
28
|
| нечести1вэйшею подтверди2 клsтвою, њпредэли1въ си1хъ ќбw неtл0жнw послaти во ѓдъ ногaми и3 копhты ѕвёрскими сокрушeнныхъ, на їудeю же пошeдъ съ в0инствомъ, nгнeмъ и3 копіeмъ со землeю соравни1ти вск0рэ, и3 невх0дный нaми хрaмъ и4хъ nгнeмъ сожещи2 ѓбіе, и3 совершaющихъ тaмw жє1ртвы пyстъ въ вёчное врeмz постaвити. | But this was the working of that Almighty God who had made him forget all his purpose. |
|
29
|
29
|
| ТогдA съ рaдостію дрyзи и3 срHдницы tшeдше, съ вёрою повелёша в0инwмъ стрещи2 ўгHднаz мэстA грaда. | Hermon, and all his friends, pointed out the preparation of the animals. They are ready, O king, according to your own strict injunction. |
|
30
|
30
|
| Слононачaлникъ же ѕвBри, ѓки бы рещи2, въ состоsніе неи1стовое привeдъ благов0нными питіsми вінA съ лівaномъ смёшенагw, стрaшными nрyдіzми ўстр0єнныz, ќтрw рaнw, грaду ўжE мн0жествы безчи1сленными на мёстэ к0нскагw ристaніz нап0лнену бhвшу, вшeдъ во дв0ръ на предлежaшее поwщрsше царS. | The king was filled with fierce anger at these words; for, by the Providence of God regarding these things, his mind had become entirely confused. He looked hard at Hermon, and threatened him as follows: |
|
31
|
31
|
| Цaрь же гнёвомъ тsжкимъ нап0лнивъ ѕлочести1вое сeрдце, всeю си1лою со ѕвэрьми2 свирёпыми и3зhде, хотsщь неукроти1мымъ сeрдцемъ и3 зёницами nчeсъ ви1дэти болёзненную и3 бёдственную проназнaменованыхъ пaгубу. | Your parents, or your children, were they here, to these wild beasts a large repast they should have furnished; not these innocent Jews, who me and my forefathers loyally have served. |
|
32
|
32
|
| Е#гдa же слоны2 и3схождaху вратaми, и3 спослёдоваша и5мъ в0ини воwружeнніи, и3 t мн0гихъ шeствіz прaхъ ўви1дэвше и3 тsжка глaса кли1чь ўслhшавше їудeє, возмнёвше себЁ бhти послёдній конeцъ животA своегw2 во мгновeніи, | Had it not been for familiar friendship, and the claims of your office, your life should have gone for theirs. |
|
33
|
33
|
| t бёднагw чazніz во ўмилeніе и3 стенaніе премэни1вшесz, њблобызaху дрyгъ дрyга сплетaющесz со срHдники и3 на вы6и напaдающе роди1телє чaдwмъ и3 мaтєри ю4нотамъ, | Hermon, being threatened in this unexpected and alarming manner, was troubled in visage, and depressed in countenance. |
|
34
|
34
|
| и4ны же новорождeнныхъ ў сосцє1въ и3мyщz младeнцєвъ послёднее ссyщихъ млеко2: | The friends, too, stole out one by one, and dismissed the assembled multitudes to their occupations. |
|
35
|
35
|
| nбaче воспомzнyвше и3 преждебы6вшаz и5мъ съ нб7се защищє1ніz, є3динодyшнэ ни1цъ повeргше себE и3 младeнцы tлучи1вше t сосє1цъ, возопи1ша глaсомъ вeліимъ ѕэлw2, | The Jews, having heard of these events, praised the glorious God and King of kings, because they had obtained this help, too, from him. |
|
36
|
36
|
| всsкіz си1лы њбладaтелz молsще, да ўщeдритъ и5хъ съ kвлeніемъ, при вратёхъ ѓда ўжE стоsщихъ. | Now the king arranged another banquet after the same manner, and proclaimed an invitation to mirth. |
Старий Заповіт
• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.
• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.
• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.
• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.
• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.