Завантаження...
Обкладинка книги Паперове видання
Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.

• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.

• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.

Порівняти:

Глава́ з҃
Chapter 7
1
1
Ца́рь птоломе́й фїлопа́тѡръ, сꙋ́щымъ во є҆гѵ́птѣ страти́гѡмъ и҆ всѣ̑мъ вчинє́ннымъ над̾ дѣла́ми, ра́доватисѧ и҆ здра́вствовати: здра́вствꙋемъ же и҆ мы̀ и҆ ча̑да на̑ша, оу҆правлѧ́ющꙋ на́мъ вели́комꙋ бг҃ꙋ ве́щы, ꙗ҆́коже жела́емъ: King Ptolemy Philopator to the commanders throughout Egypt, and to all who are set over affairs, joy and strength.
2
2
нѣ́цыи дрꙋ́зи на́ши ѕлонра́вїемъ свои́мъ ча́стѣе на́мъ прилѣжа́ще, поꙋсти́ша на́съ на сїѐ, є҆́же бы во ца́рствїи на́шемъ собра́ти всѣ́хъ і҆ꙋде́ѡвъ во є҆ди́но мѣ́сто а҆́ки ѿстꙋ́пникѡвъ и҆ оу҆мꙋ́чити стра́нными мꙋ́ками, We, too, and our children are well; and God has directed our affairs as we wish.
3
3
сказꙋ́юще, ꙗ҆́кѡ никогда́же во благостоѧ́нїи ца́рства на́шегѡ ве́щы бꙋ́дꙋтъ, вражды̀ ра́ди, ю҆́же и҆́мꙋтъ сі́и ко всѣ̑мъ ꙗ҆зы́кѡмъ, доне́лѣже не соверши́тсѧ сїѐ: Certain of our friends did of malice vehemently urge us to punish the Jews of our realm in a body, with the infliction of a monstrous punishment.
4
4
и҆̀же и҆ свѧ́заныхъ и҆̀хъ приведо́ша къ на́мъ со ѡ҆ѕлобле́нїемъ ꙗ҆́кѡ плѣ́нникѡвъ, па́че же ꙗ҆́кѡ преда́телей, без̾ всѧ́кагѡ разсꙋжде́нїѧ и҆ и҆спыта́нїѧ хотѣ́ша и҆̀хъ погꙋби́ти, свирѣ́пѣйшею лю́тостїю па́че зако́на скѵ́ѳска воѡрꙋже́ни: They pretended that our affairs would never be in a good state till this took place. Such, they said, was the hatred borne by the Jews to all other people.
5
5
мы́ же ѡ҆ си́хъ жесточа́е запрети́вше по смиренномꙋ́дрїю, є҆́же и҆́мамы ко всѣ̑мъ человѣ́кѡмъ, є҆два̀ живо́тъ и҆̀мъ дарова́вше, и҆ нбⷭ҇наго бг҃а позна́вше крѣ́пкѡ застꙋпа́ющаго і҆ꙋде́євъ и҆ ꙗ҆́кѡ ѻ҆ц҃а̀ за сы́ны вы́нꙋ спобо́рствꙋюща, ксемꙋ́ же и҆ любо́вь, ю҆́же и҆́мꙋтъ къ на́мъ и҆звѣ́стнꙋ, и҆ ко прароди́телємъ на́шымъ благопрїѧ́тство разсꙋди́вше, пра́веднѡ ѿпꙋсти́хомъ, по всѧ́комꙋ коеѧ́ либо вины̀ ѡ҆́бразꙋ: They brought them fettered in grievous chains as slaves, nay, as traitors. Without enquiry or examination they endeavoured to annihilate them. They buckled themselves with a savage cruelty, worse than Scythian custom.
6
6
и҆ повелѣ́хомъ комꙋ́ждо всѣ̑мъ во своѧ̑ и҆̀мъ возврати́тисѧ, дабы̀ на всѧ́цѣмъ мѣ́стѣ никто̀ и҆́хъ ѿню́дъ ѡ҆ѕлоблѧ́лъ, нижѐ оу҆карѧ́лъ ѡ҆ содѣ́ѧнныхъ и҆̀мъ без̾ вины̀: For this cause we severely threatened them; yet, with the clemency which we are wont to extend to all men, we at length permitted them to live. Finding that the God of heaven cast a shield of protection over the Jews so as to preserve them, and that he fought for them as a father always fights for his sons;
7
7
вѣ́домо бо да бꙋ́детъ ва́мъ, ꙗ҆́кѡ а҆́ще что̀ ѕлоꙋхи́тримъ на ни́хъ лꙋка́вое, и҆лѝ въ че́мъ ѡ҆скорби́мъ и҆̀хъ весьма̀, то̀ не человѣ́ка, но всѣ́хъ си́лъ влⷣкꙋ и҆ бг҃а вы́шнѧго проти́вѧщасѧ на́мъ во ѿмще́нїе веще́й по всемꙋ̀ неизбѣ́жнѣ всегда̀ и҆мѣ́ти бꙋ́демъ. Здра́вствꙋйте. and taking into consideration their constancy and fidelity towards us and towards our ancestors, we have, as we ought, acquitted them of every sort of charge.
8
8
Прїи́мше же (і҆ꙋде́є ѿ царѧ̀) посла́нїе сїѐ, не потща́шасѧ вско́рѣ ѿитѝ, но моли́ша царѧ̀, дабы̀ сꙋ́щїи ѿ ро́да і҆ꙋде́йска, ѿ ст҃а́гѡ бг҃а и҆ ѿ зако́на бж҃їѧ самово́льнѣ ѿстꙋпи́вшїи полꙋчи́ли и҆́ми до́лжное мꙋче́нїе, And we have dismissed them to their several homes; bidding all men everywhere to do them no wrong, or unrighteously revile them about the past.
9
9
приглаго́лавше, ꙗ҆́кѡ чре́ва ра́ди своегѡ̀ бжⷭ҇твєннаѧ повєлѣ́нїѧ престꙋпи́вшїи нижѐ ца̑рскимъ повелѣ́нїємъ благопослꙋ́шни бꙋ́дꙋтъ. For know ye, that should we conceive any evil design against, or in any manner aggrieve them, we shall ever have as our opposite, not man, but the highest God, the ruler of all might. From Him there will be no escape, as the avenger of such deeds. Fare ye well.
10
10
Ѻ҆́нъ же пои́стиннѣ сїѧ̑ глаго́ла та́кѡ бы́ти, и҆ похвали́въ дадѐ и҆̀мъ вла́сть над̾ всѣ́ми, є҆́же бы престꙋ́пникѡвъ зако́на бж҃їѧ во всѣ́хъ мѣ́стѣхъ ца́рствїѧ є҆гѡ̀ со дерзнове́нїемъ, без̾ всѧ́кїѧ ца́рскїѧ вла́сти и҆лѝ разсмотре́нїѧ, оу҆бива́ти и҆ и҆скоренѧ́ти. When they had received this letter, they were not forward to depart immediately. They petitioned the king to be allowed to inflict fitting punishment upon those of their race who had willingly transgressed the holy God, and the law of God.
11
11
Тогда̀ (і҆ꙋде́є) возблагодари́вше (царѧ̀) ꙗ҆́коже подоба́ше, і҆ере́є же и҆́хъ и҆ всѐ мно́жество вкꙋ́пѣ возгласи́вше а҆ллилꙋ́їа, съ ра́достїю ѿидо́ша. They alleged that men who had for their bellies' sake transgressed the ordinances of God, would never be faithful to the interests of the king.
12
12
Тогда̀ приклю́чшагосѧ на пꙋтѝ престꙋ́пника, и҆́же бѧ́ше ѿ ро́да и҆́хъ, мꙋ́чахꙋ и҆ во ѡ҆́бразъ и҆ны̑мъ оу҆бива́хꙋ. The king admitted the truth of this reasoning, and commended them. Full power was given them, without warrant or special commission, to destroy those who had transgressed the law of God boldly in every part of the king's dominions.
13
13
И҆ въ де́нь то́й оу҆би́ша бо́лѣе трїе́хъ сѡ́тъ мꙋже́й, оу҆бива́юще же скве́рныхъ съ ра́достїю веселѧ́хꙋсѧ. Their priests, then, as it was meet, saluted him with good wishes, and all the people echoed with the Hallelujah. They then joyfully departed.
14
14
Са́ми же и҆̀же да́же до сме́рти со гдⷭ҇емъ бг҃омъ пребы́ша, полꙋчи́вше соверше́нное сп҃се́нїе, оу҆вѣнча́вше себѐ разли́чными благово́ннѣйшими цвѣта́ми, ѿидо́ша ѿ гра́да со весе́лїемъ и҆ восклица́нїемъ, во хвале́нїихъ и҆ всеблагогла́сныхъ пѣ́нїихъ благодарѧ́ще бг҃ꙋ ѻ҆тцє́въ и҆́хъ вѣ́чномꙋ, сп҃сꙋ і҆и҃левꙋ. Then they punished and destroyed with ignominy every polluted Jew that fell in their way;
15
15
Прише́дше же во птолемаі́дꙋ, нарица́емꙋю за сво́йство мѣ́ста родофо́ръ, и҆дѣ́же ѡ҆жида́хꙋ и҆̀хъ корабли̑ мно́зи, по ѻ҆́бщемꙋ и҆́хъ совѣ́тꙋ дні́й се́дмь, slaying thus, in that day, above three hundred men, and esteeming this destruction of the wicked a season of joy.
16
16
та́мѡ сотвори́ша пи́ръ сп҃сенїѧ: ца́рь бо дарова̀ благодꙋ́шнѡ коемꙋ́ждо и҆́хъ всѧ̑ потрє́бнаѧ на пꙋ́ть да́же до жили́ща и҆́хъ. They themselves having held fast their God unto death, and having enjoyed a full deliverance, departed from the city garlanded with sweet-flowered wreaths of every kind. Uttering exclamations of joy, with songs of praise, and melodious hymns they thanked the God of their fathers, the eternal Saviour of Israel.
17
17
Дости́гше же ми́рнѡ въ подоба́ющихъ и҆сповѣ́данїихъ, та́кожде и҆ та́мѡ оу҆ста́виша сїѧ̑ дни̑ пра́здновати со весе́лїемъ во вре́мѧ прише́лствїѧ и҆́хъ. Having arrived at Ptolemais, called from the specialty of that district Rose-bearing, where the fleet, in accordance with the general wish, waited for them seven days,
18
18
И҆̀хже и҆ ѡ҆свѧти́вше на столпѣ̀ при мѣ́стѣ пи́ршества ѡ҆бѣ́томъ оу҆тверди́вше, ѿидо́ша невре́дни, свобо́дни, прера́достни, земле́ю и҆ мо́ремъ и҆ рѣко́ю, ѡ҆хранѧ́еми ца́рскимъ повелѣ́нїемъ, кі́йждо во своѧ̑ си, и҆ ѡ҆держа́вше вла́сть над̾ враги̑ бо́лшꙋю не́же пре́жде, со сла́вою и҆ стра́хомъ, весьма̀ ни ѿ когѡ̀ лиша́еми и҆мѣ́нїѧ. they partook of a banquet of deliverance, for the king generously granted them severally the means of securing a return home.
19
19
И҆ всѧ̑ своѧ̑ всѝ воспрїѧ́ша ѿ ѡ҆писа́нїѧ, ꙗ҆́кѡ и҆мꙋ́щїи что̀ со стра́хомъ ве́лїимъ ѿдаѧ́хꙋ и҆̀мъ, вели̑чїѧ превели́комꙋ бг҃ꙋ сотво́ршꙋ соверше́ннѡ во спⷭ҇нїе и҆хъ. They were accordingly brought back in peace, while they gave utterance to becoming thanks; and they determined to keep these days during their sojourn as days of joyfulness.
20
20
Блгⷭ҇венъ и҆зба́витель і҆и҃левъ во вѣ̑чнаѧ времена̀. А҆ми́нь. These they registered as sacred upon a pillar, when they had dedicated the place of their festivity to be one of prayer. They departed unharmed, free, abundant in joy, preserved by the king's command, by land, by sea, and by river, each to his own home.

Обкладинка книги Паперове видання
Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.

• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.

• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.