Завантаження...
Обкладинка книги Паперове видання
Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.

• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.

• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.

Порівняти:

Глава́ а҃і
Глава 11
1
1
(Заⷱ҇ л҃ѳ҃.) Бѣ́ же нѣ́кто болѧ̀ ла́зарь ѿ виѳа́нїи, ѿ ве́си марі́ины и҆ ма́рѳы сестры̀ є҆ѧ̀. Бэ нэкто болz лазорь. отъ виfания града мариина. и марfы сестры ѥя.
2
2
Бѣ́ же марі́а пома́завшаѧ гдⷭ҇а мѵ́ромъ и҆ ѡ҆те́ршаѧ но́зѣ є҆гѡ̀ власы̑ свои́ми, є҆ѧ́же бра́тъ ла́зарь болѧ́ше. бэ же мария помазавъши Gа мµръмь. и отьрши нозэ ѥго власы своими. ѥя же братъ. лазорь болzаше.
3
3
Посла́стѣ оу҆̀бо сєстрѣ̑ къ немꙋ̀, глаго́лющѣ: гдⷭ҇и, сѐ, є҆го́же лю́биши, боли́тъ. посъласте же сестрэ ѥго къ нѥмU гlющи. Gи се ѥго же любиши болить.
4
4
Слы́шавъ же і҆и҃съ речѐ: сїѧ̀ болѣ́знь нѣ́сть къ сме́рти, но ѡ҆ сла́вѣ бж҃їи, да просла́витсѧ сн҃ъ бж҃їй є҆ѧ̀ ра́ди. слышавъ же iс7 рече. си болэзнь нэc къ съмьрти. нъ о славэ божии. да прославитьсz сн7ъ б9ии ѥю.
5
5
Люблѧ́ше же і҆и҃съ ма́рѳꙋ и҆ сестрꙋ̀ є҆ѧ̀ и҆ ла́зарѧ. люблzаше же iс7 марfU и сестрU ѥя. и лазорz
6
6
Є҆гда́ же оу҆слы́ша, ꙗ҆́кѡ боли́тъ, тогда̀ пребы́сть на не́мже бѣ̀ мѣ́стѣ два̀ дни̑. да яко Uслыша яко болить. тогда Uбо пребыc. на нѥмь же бэ мэстэ два дн7и.
7
7
Пото́мъ же гл҃а оу҆чн҃кѡ́мъ: и҆́демъ во і҆ꙋде́ю па́ки. потомь же гlа Uченикомъ. поидэмъ въ июдею пакы.
8
8
Глаго́лаша є҆мꙋ̀ оу҆чн҃цы̀: равві̀, нн҃ѣ и҆ска́хꙋ тебѐ ка́менїемъ поби́ти і҆ꙋде́є, и҆ па́ки ли и҆́деши та́мѡ; гlаша ѥмU Uченици ѥго. равви. нынэ искахU тебе жидове. камениѥмь побiти. и пакы ли идеши тамо.
9
9
Ѿвѣща̀ і҆и҃съ: не два́ ли на́десѧте часа̑ є҆ста̀ во днѝ; а҆́ще кто̀ хо́дитъ во днѝ, не по́ткнетсѧ, ꙗ҆́кѡ свѣ́тъ мі́ра сегѡ̀ ви́дитъ: tвэща iс7. не два ли на десzте часа ѥста въ дн7е. аще кто ходить. въ дн7е. не потъкнетьсz. яко свэтъ мира сего видить.
10
10
а҆́ще же кто̀ хо́дитъ въ нощѝ, по́ткнетсѧ, ꙗ҆́кѡ нѣ́сть свѣ́та въ не́мъ. аще ли же кто ходить въ нощи. потъкнетьсz. яко свэта нэc о нѥм.
11
11
Сїѧ̑ речѐ, и҆ посе́мъ гл҃а и҆̀мъ: ла́зарь дрꙋ́гъ на́шъ оу҆́спе: но и҆дꙋ̀, да возбꙋжꙋ̀ є҆го̀. си рече. и по семь гlа имъ. лазорь дрUгъ нашь Uсъпе. нъ идU UбUжю ѥго.
12
12
Рѣ́ша оу҆̀бо оу҆чн҃цы̀ є҆гѡ̀: гдⷭ҇и, а҆́ще оу҆́спе, спасе́нъ бꙋ́детъ. рэша же Uченици ѥго. Gи аще Uсъпе. сп7снъ бUдетъ.
13
13
Рече́ же і҆и҃съ ѡ҆ сме́рти є҆гѡ̀: ѻ҆ни́ же мнѣ́ша, ꙗ҆́кѡ ѡ҆ оу҆спе́нїи сна̀ гл҃етъ. iс7 же рече. о съмьрти ѥго. они же мьнэшz яко о усъпении съну глаголѥть.
14
14
Тогда̀ речѐ и҆̀мъ і҆и҃съ не ѡ҆бинꙋ́ѧсѧ: ла́зарь оу҆́мре: тъгда рече имъ исусъ не обинуѩ сz: лазарь умрэ
15
15
и҆ ра́дꙋюсѧ ва́съ ра́ди, да вѣ́рꙋете, ꙗ҆́кѡ не бѣ́хъ та́мѡ: но и҆́демъ къ немꙋ̀. и радуѭ сz васъ ради да вэрѫ имете яко не бэхъ ту нъ идэмь къ нѥму.
16
16
Рече́ же ѳѡма̀, глаго́лемый близне́цъ, оу҆чн҃кѡ́мъ: и҆́демъ и҆ мы̀, да оу҆́мремъ съ ни́мъ. рече же fома нарицаѥмыи близньць къ ученикомъ: идэмъ и мы да умьремъ съ нимь.
17
17
Прише́дъ же і҆и҃съ, ѡ҆брѣ́те є҆го̀ четы́ри дни̑ оу҆жѐ и҆мꙋ́ща во гро́бѣ. пришьдъ же исусъ въ виfаниѭ обрэте и четыри дьни уже имѫщь въ гробэ.
18
18
Бѣ́ же виѳа́нїа бли́з̾ і҆ерⷭ҇ли́ма ꙗ҆́кѡ ста́дїй пѧтьна́десѧть, бэ же виfания близъ иерусалима яко пzть на десzте попрьищь.
19
19
и҆ мно́зи ѿ і҆ꙋдє́й бѧ́хꙋ пришлѝ къ ма́рѳѣ и҆ марі́и, да оу҆тѣ́шатъ и҆̀хъ ѡ҆ бра́тѣ є҆ю̀. мънози же отъ иудеи бэахѫ пришьли къ марfэ и марии да утэшzть и о братэ ѥю.
20
20
Ма́рѳа оу҆̀бо є҆гда̀ оу҆слы́ша, ꙗ҆́кѡ і҆и҃съ грѧде́тъ, срѣ́те є҆го̀: марі́а же до́ма сѣдѧ́ше. марfа же ѥгда услыша яко исусъ грzдеть срьэте и а мария дома сэдэаше.
21
21
Рече́ же ма́рѳа ко і҆и҃сꙋ: гдⷭ҇и, а҆́ще бы є҆сѝ здѣ̀ бы́лъ, не бы̀ бра́тъ мо́й оу҆́мерлъ: рече же марfа къ исусови: господи аще бы сьде былъ не бы братъ мои умрьлъ.
22
22
но и҆ нн҃ѣ вѣ́мъ, ꙗ҆́кѡ є҆ли̑ка а҆́ще про́сиши ѿ бг҃а, да́стъ тебѣ̀ бг҃ъ. нъ и нынэ вэмь яко ѥгоже колижьдо просиши отъ бога дасть тебэ богъ.
23
23
Гл҃а є҆́й і҆и҃съ: воскре́снетъ бра́тъ тво́й. глагола ѥи исусъ: въскрьснеть братъ твои.
24
24
Глаго́ла є҆мꙋ̀ ма́рѳа: вѣ́мъ, ꙗ҆́кѡ воскре́снетъ въ воскр҃ше́нїе, въ послѣ́днїй де́нь. глагола ѥму марfа: вэмь яко въскрьснеть въ въскрэшениѥ въ послэдьнии дьнь.
25
25
Рече́ (же) є҆́й і҆и҃съ: а҆́зъ є҆́смь воскр҃ше́нїе и҆ живо́тъ: вѣ́рꙋѧй въ мѧ̀, а҆́ще и҆ оу҆́мретъ, ѡ҆живе́тъ: рече ѥи исусъ: азъ ѥсмь въскрэшениѥ и животъ. вэруѩи въ мz аще и умьреть оживеть.
26
26
и҆ всѧ́къ живы́й и҆ вѣ́рꙋѧй въ мѧ̀ не оу҆́мретъ во вѣ́ки. Є҆́млеши ли вѣ́рꙋ семꙋ̀; и вьсякь живыи и вэруѩ въ мz не умьреть въ вэкъ. имеши ли вэрѫ сему;
27
27
Глаго́ла є҆мꙋ̀: є҆́й, гдⷭ҇и: а҆́зъ вѣ́ровахъ, ꙗ҆́кѡ ты̀ є҆сѝ хрⷭ҇то́съ сн҃ъ бж҃їй, и҆́же въ мі́ръ грѧды́й. глагола ѥму: еи господи азъ вэруѭ яко ты ѥси христосъ сынъ божии грzдыи въ миръ.
28
28
И҆ сїѧ̑ ре́кши, и҆́де и҆ пригласѝ марі́ю сестрꙋ̀ свою̀ та́й, ре́кши: оу҆чт҃ль прише́лъ є҆́сть, и҆ глаша́етъ тѧ̀. и се рекъши иде и призъва мариѭ сестрѫ своѭ отаи рекъши: учитель се ѥсть и зоветь тz.
29
29
Ѻ҆на́ (же) ꙗ҆́кѡ оу҆слы́ша, воста̀ ско́рѡ и҆ и҆́де къ немꙋ̀. она же яко услыша въста скоро и иде къ нѥму.
30
30
Не оу҆же́ бо бѣ̀ прише́лъ і҆и҃съ въ ве́сь, но бѣ̀ на мѣ́стѣ, и҆дѣ́же срѣ́те є҆го̀ ма́рѳа. не бэ же не у пришьлъ исусъ въ вьсь нъ бэ на мэстэ ѥще идеже сърэте и марfа.
31
31
І҆ꙋде́є (же) оу҆̀бо сꙋ́щїи съ не́ю въ домꙋ̀ и҆ оу҆тѣша́юще ю҆̀, ви́дѣвше марі́ю, ꙗ҆́кѡ ско́рѡ воста̀ и҆ и҆зы́де, по не́й и҆до́ша, глаго́люще, ꙗ҆́кѡ и҆́детъ на гро́бъ, да пла́четъ та́мѡ. иудеи же сѫщеи съ нѥѭ въ дому и утэшаѭще ѭ видэвъ- ше мариѭ яко скоро въста и изиде по нѥи идошz глаголѭще яко идеть на гробъ да плачеть сz ту.
32
32
Марі́а же ꙗ҆́кѡ прїи́де, и҆дѣ́же бѣ̀ і҆и҃съ, ви́дѣвши є҆го̀, падѐ є҆мꙋ̀ на ногꙋ̀, глаго́лющи є҆мꙋ̀: гдⷭ҇и, а҆́ще бы є҆сѝ бы́лъ здѣ̀, не бы̀ оу҆́мерлъ мо́й бра́тъ. мария же яко приде идеже бэ исусъ видэвъши и паде ѥму на ногу глаголѭщи ѥму: господи аще бы былъ сьде не бы мои братъ умрьль.
33
33
І҆и҃съ оу҆̀бо, ꙗ҆́кѡ ви́дѣ ю҆̀ пла́чꙋщꙋсѧ и҆ прише́дшыѧ съ не́ю і҆ꙋдє́и пла́чꙋщѧ, запретѝ дх҃ꙋ, и҆ возмꙋти́сѧ са́мъ, исусъ же яко видэ ѭ плачѫщѫ сz и пришьдъшzѩ съ нѥѭ иудеѩ плачѫщz сz запрэти духу и възмѫти сz самъ
34
34
и҆ речѐ: гдѣ̀ положи́сте є҆го̀; Глаго́лаша є҆мꙋ̀: гдⷭ҇и, прїидѝ и҆ ви́ждь. и рече: къде положисте и; глаголашz ѥму: господи приди и виждь.
35
35
Прослези́сѧ і҆и҃съ. и просльзи сz исусъ.
36
36
Глаго́лахꙋ оу҆̀бо жи́дове: ви́ждь, ка́кѡ люблѧ́ше є҆го̀. глаголаахѫ же иудеи: виждь како любляаше и.
37
37
Нѣ́цыи же ѿ ни́хъ рѣ́ша: не можа́ше ли се́й, ѿве́рзый ѻ҆́чи слѣпо́мꙋ, сотвори́ти, да и҆ се́й не оу҆́мретъ; нэции же отъ нихъ рекошz: не можааше ли сь отъврьзыи очи слэпуу му сътворити да и сь не умьреть;
38
38
І҆и҃съ же па́ки претѧ̀ въ себѣ̀, прїи́де ко гро́бꙋ. Бѣ́ же пеще́ра, и҆ ка́мень лежа́ше на не́й. исусъ же пакы прэтz въ себэ приде къ гробу. бэ же пещера и камень лежааше на нѥи.
39
39
Гл҃а і҆и҃съ: возми́те ка́мень. Глаго́ла є҆мꙋ̀ сестра̀ оу҆ме́ршагѡ ма́рѳа: гдⷭ҇и, оу҆жѐ смерди́тъ: четверодне́венъ бо є҆́сть. глагола исусъ: възьмэте камень. глагола ѥму сестра умрьръшааго марfа: господи уже смрьдить. четврэдьневьнъ бо ѥсть.
40
40
Гл҃а є҆́й і҆и҃съ: не рѣ́хъ ли тѝ, ꙗ҆́кѡ а҆́ще вѣ́рꙋеши, оу҆́зриши сла́вꙋ бж҃їю; глагола ѥи исусъ: не рекохъ ли ти яко аще вэруѥши узьриши славѫ божиѭ;
41
41
Взѧ́ша оу҆̀бо ка́мень, и҆дѣ́же бѣ̀ оу҆ме́рый лежѧ̀. І҆и҃съ же возведѐ ѻ҆́чи горѣ̀ и҆ речѐ: ѻ҆́ч҃е, хвалꙋ̀ тебѣ̀ воздаю̀, ꙗ҆́кѡ оу҆слы́шалъ є҆сѝ мѧ̀: възzшz же камень идеже бэ умьрыи лежz. исусъ же възведе выспрь очи и рече: отьче хвалѫ тебэ въздаѭ яко услышz мz.
42
42
а҆́зъ же вѣ́дѣхъ, ꙗ҆́кѡ всегда̀ мѧ̀ послꙋ́шаеши: но наро́да ра́ди стоѧ́щагѡ ѡ҆́крестъ рѣ́хъ, да вѣ́рꙋ и҆́мꙋтъ, ꙗ҆́кѡ ты̀ мѧ̀ посла́лъ є҆сѝ. азъ же вэдэахъ яко вьсегда мене послушаѥщи нъ народа ради стоѩщааго окрьстъ рэхь да вэрѫ имѫть яко ты мz посъла.
43
43
И҆ сїѧ̑ ре́къ, гла́сомъ вели́кимъ воззва̀: ла́заре, грѧдѝ во́нъ. и се рекъ гласъмь великъмь възъва: лазаре грzди вънъ.
44
44
И҆ и҆зы́де оу҆ме́рый, ѡ҆бѧ́занъ рꙋка́ма и҆ нога́ма оу҆кро́емъ, и҆ лицѐ є҆гѡ̀ оу҆брꙋ́сомъ ѡ҆бѧ́зано. Гл҃а и҆̀мъ і҆и҃съ: разрѣши́те є҆го̀, и҆ ѡ҆ста́вите и҆тѝ. и абиѥ изиде умьрыи обzзанъ ногама и рѫкама укроимь и лице ѥго убрусъмь обzзано. глагола имъ исусъ: раздрэшите и и не дэите ѥго ити.
45
45
Мно́зи оу҆̀бо ѿ і҆ꙋдє́й прише́дшїи къ марі́и и҆ ви́дѣвше, ꙗ҆̀же сотворѝ і҆и҃съ, вѣ́роваша въ него̀: мънози же отъ иудеи пришьдъше къ марии и видэвъше ѥже сътвори исусъ вэровашz въ нѥго.
46
46
нѣ́цыи же ѿ ни́хъ и҆до́ша къ фарїсе́ѡмъ и҆ реко́ша и҆̀мъ, ꙗ҆̀же сотворѝ і҆и҃съ. ѥдини же отъ нихъ идошz къ фарисеомъ и рэшz имъ ѥже сътвори исусъ.
47
47
(Заⷱ҇ м҃.) Собра́ша оу҆̀бо а҆рхїере́є и҆ фарїсе́є со́нмъ, и҆ глаго́лахꙋ: что̀ сотвори́мъ; ꙗ҆́кѡ чл҃вѣ́къ се́й мнѡ́га зна́мєнїѧ твори́тъ: събьрашасz архиерэи. и fарисэи съ ними на iс7а. и гlахѫ что сътворимъ. яко чlвкъ сь многа знамения творить.
48
48
а҆́ще ѡ҆ста́вимъ є҆го̀ та́кѡ, всѝ оу҆вѣ́рꙋютъ въ него̀: и҆ прїи́дꙋтъ ри́млѧне, и҆ во́змꙋтъ мѣ́сто и҆ ꙗ҆зы́къ на́шъ. яко оставимъ и. тако мнози вэрU имUть въ нь. и придUть римлzне. и възьмUть и. и мьстz языкъ.
49
49
Є҆ди́нъ же нѣ́кто ѿ ни́хъ каїа́фа, а҆рхїере́й сы́й лѣ́тꙋ томꙋ̀, речѐ и҆̀мъ: вы̀ не вѣ́сте ничесѡ́же, ѥдинъ же t нихъ. каияфа архиѥрэи сы лэтU томU и рече имъ вы не вэсте ничсоже.
50
50
ни помышлѧ́ете, ꙗ҆́кѡ оу҆́не є҆́сть на́мъ, да є҆ди́нъ человѣ́къ оу҆́мретъ за лю́ди, а҆ не ве́сь ꙗ҆зы́къ поги́бнетъ. ни помышлzѥте. яко Uне есть вамъ. да ѥдинъ чlвкъ Uмьреть за люди. а не вьсь языкъ погыбнеть.
51
51
Сегѡ́ же ѡ҆ себѣ̀ не речѐ: но а҆рхїере́й сы́й лѣ́тꙋ томꙋ̀, проречѐ, ꙗ҆́кѡ хотѧ́ше і҆и҃съ оу҆мре́ти за лю́ди, сего же о собэ не рече. нъ архиереи сы лэтU томU прорче. яко хотzше I©ъ Uмрети за люди.
52
52
и҆ не то́кмѡ за лю́ди, но да и҆ ча̑да бж҃їѧ расточє́наѧ собере́тъ во є҆ди́но. и не тъкмо за люди. нъ да и чада б9ия расточеная събереть въ ѥдино.
53
53
Ѿ тогѡ̀ оу҆̀бо днѐ совѣща́ша, да оу҆бїю́тъ є҆го̀. t того же дн7е съвэщашz на нь да и быша Uбили.
54
54
І҆и҃съ же ктомꙋ̀ не ꙗ҆́вѣ хожда́ше во і҆ꙋде́ехъ, но и҆́де ѿтꙋ́дꙋ во странꙋ̀ бли́з̾ пꙋсты́ни, во є҆фре́мъ нарица́емый гра́дъ, и҆ тꙋ̀ хожда́ше со оу҆чн҃ки̑ свои́ми. I©ъ же къ нимъ не явэ хождааше въ июдэихъ. нъ иде tтUдU въ странU. близь пUстынz въ ѥфрэмъ. нарицаѥмыи градъ. и тU живzше съ Uченикы своими.
55
55
Бѣ́ же бли́з̾ па́сха і҆ꙋде́йска, и҆ взыдо́ша мно́зи во і҆ерⷭ҇ли́мъ ѿ стра́нъ пре́жде па́схи, да ѡ҆чи́стѧтсѧ. бэ же близъ пасха иудеиска и възидошz мънози въ иерусалимъ отъ страны прэжде пасхы да очистzть сz.
56
56
И҆ска́хꙋ оу҆̀бо і҆и҃са, и҆ глаго́лахꙋ къ себѣ̀, въ це́ркви стоѧ́ще: что̀ мни́тсѧ ва́мъ, ꙗ҆́кѡ не и҆́мать ли прїитѝ въ пра́здникъ; искаахѫ же исуса и глаголаахѫ къ себэ въ црькъви стоѩще: чьто сz мьнить вамъ яко не имать ли прити въ праздьникъ;
57
57
Да́ша же а҆рхїере́є и҆ фарїсе́є за́повѣдь, да а҆́ще кто̀ ѡ҆щꙋти́тъ (є҆го̀), гдѣ̀ бꙋ́детъ, повѣ́сть, ꙗ҆́кѡ да и҆́мꙋтъ є҆го̀. дашz бо архиереи и фарисеи заповэдь да аще къто ощѫтить и къде бѫдеть повэсть да имѫть и.

Обкладинка книги Паперове видання
Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.

• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.

• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.