Завантаження...
Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • Іов. • Пс. • Притч.

• Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир. • Іс. • Єр. • Плач.

• Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан. • Ос. • Іоїл. • Ам.

• Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.

Порівняти:

Κεφάλαιο 2
Главa в7
1
1
Σὺ οὖν, τέκνον μου, ἐνδυναμοῦ ἐν τῇ χάριτι τῇ ἐν χριστῷ Ἰησοῦ. (За? ©§в7.) Ты2 u5бо, чaдо моE, возмогaй во блгdти, ћже њ хrтЁ ї}сэ,
2
2
Καὶ ἃ ἤκουσας παρ’ ἐμοῦ διὰ πολλῶν μαρτύρων, ταῦτα παράθου πιστοῖς ἀνθρώποις, οἵτινες ἱκανοὶ ἔσονται καὶ ἑτέρους διδάξαι. и3 ±же слhшалъ є3си2 t менє2 мн0гими свидётєли, сі‰ предaждь вBрнымъ человёкwмъ, и5же дов0лни бyдутъ и3 и3нhхъ научи1ти.
3
3
Σὺ οὖν κακοπάθησον ὡς καλὸς στρατιώτης Ἰησοῦ χριστοῦ. Ты2 u5бо ѕлопостражди2 ћкw д0бръ в0инъ ї}съ хrт0въ.
4
4
Οὐδεὶς στρατευόμενος ἐμπλέκεται ταῖς τοῦ βίου πραγματείαις, ἵνα τῷ στρατολογήσαντι ἀρέσῃ. Никт0же (бо) в0инъ бывaz њбzзyетсz кyплzми житeйскими, да воев0дэ ўг0денъ бyдетъ.
5
5
Ἐὰν δὲ καὶ ἀθλῇ τις, οὐ στεφανοῦται ἐὰν μὴ νομίμως ἀθλήσῃ. Ѓще же и3 пострaждетъ [подвизaетсz] кто2, не вэнчaетсz, ѓще не зак0ннw мyченъ бyдетъ [бyдетъ подвизaтисz].
6
6
Τὸν κοπιῶντα γεωργὸν δεῖ πρῶτον τῶν καρπῶν μεταλαμβάνειν. Труждaющемусz дёлателю прeжде подобaетъ t плодA вкуси1ти.
7
7
Νόει ἃ λέγω· δῴη γάρ σοι ὁ κύριος σύνεσιν ἐν πᾶσιν. Разумёй, ±же глаг0лю: да дaстъ u5бо тебЁ гDь рaзумъ њ всeмъ.
8
8
Μνημόνευε Ἰησοῦν χριστὸν ἐγηγερμένον ἐκ νεκρῶν, ἐκ σπέρματος Δαυίδ, κατὰ τὸ εὐαγγέλιόν μου· Поминaй (гDа) ї}са хrтA востaвшаго t мeртвыхъ, t сёмене дв7дова, по бlговэствовaнію моемY,
9
9
ἐν ᾧ κακοπαθῶ μέχρι δεσμῶν, ὡς κακοῦργος· ἀλλ’ ὁ λόγος τοῦ θεοῦ οὐ δέδεται. въ нeмже ѕлостраждY дaже до ќзъ, ћкw ѕлодёй: но сл0во б9іе не вsжетсz.
10
10
Διὰ τοῦτο πάντα ὑπομένω διὰ τοὺς ἐκλεκτούς, ἵνα καὶ αὐτοὶ σωτηρίας τύχωσιν τῆς ἐν χριστῷ Ἰησοῦ, μετὰ δόξης αἰωνίου. Сегw2 рaди вс‰ терплю2 и3збрaнныхъ рaди, да и3 тjи спcніе ўлучaтъ є4же њ хrтЁ ї}сэ, со слaвою вёчною.
11
11
Πιστὸς ὁ λόγος· εἰ γὰρ συναπεθάνομεν, καὶ συζήσομεν· (За? ©§G.) Вёрно сл0во: ѓще бо съ ни1мъ ўмр0хомъ, то2 съ ни1мъ и3 њживeмъ:
12
12
εἰ ὑπομένομεν, καὶ συμβασιλεύσομεν· εἰ ἀρνούμεθα, κἀκεῖνος ἀρνήσεται ἡμᾶς· ѓще терпи1мъ, съ ни1мъ и3 воцRи1мсz: ѓще tвeржемсz, и3 т0й tвeржетсz нaсъ:
13
13
εἰ ἀπιστοῦμεν, ἐκεῖνος πιστὸς μένει· ἀρνήσασθαι ἑαυτὸν οὐ δύναται. ѓще не вёруемъ, џнъ вёренъ пребывaетъ: tрещи1сz бо себє2 не м0жетъ.
14
14
Ταῦτα ὑπομίμνῃσκε, διαμαρτυρόμενος ἐνώπιον τοῦ κυρίου μὴ λογομαχεῖν εἰς οὐδὲν χρήσιμον, ἐπὶ καταστροφῇ τῶν ἀκουόντων. Сі‰ воспоминaй, засвидётелствуz пред8 гDемъ, не словопрётисz, ни на кyюже потрeбу, на разорeніе слhшащихъ.
15
15
Σπούδασον σεαυτὸν δόκιμον παραστῆσαι τῷ θεῷ, ἐργάτην ἀνεπαίσχυντον, ὀρθοτομοῦντα τὸν λόγον τῆς ἀληθείας. Потщи1сz себE и3скyсна постaвити пред8 бGомъ, дёлателz непостhдна, прaвw прaвzща сл0во и4стины.
16
16
Τὰς δὲ βεβήλους κενοφωνίας περιΐστασο· ἐπὶ πλεῖον γὰρ προκόψουσιν ἀσεβείας, Сквeрныхъ же тщеглaсій tметaйсz: наипaче бо преспёютъ въ нечeстіе,
17
17
καὶ ὁ λόγος αὐτῶν ὡς γάγγραινα νομὴν ἕξει· ὧν ἐστὶν Ὑμέναιος καὶ Φιλητός· и3 сл0во и4хъ ћкw гaггрена жи1ръ њбрsщетъ: t ни1хже є4сть v3менeй и3 філи1тъ,
18
18
οἵτινες περὶ τὴν ἀλήθειαν ἠστόχησαν, λέγοντες τὴν ἀνάστασιν ἤδη γεγονέναι, καὶ ἀνατρέπουσιν τήν τινων πίστιν. и5же њ и4стинэ погрэши1ста, глагHлюща, ћкw воскrніе ўжE бhсть: и3 возмущaютъ нёкоторыхъ вёру.
19
19
Ὁ μέντοι στερεὸς θεμέλιος τοῦ θεοῦ ἕστηκεν, ἔχων τὴν σφραγῖδα ταύτην, Ἔγνω κύριος τοὺς ὄντας αὐτοῦ, καί, Ἀποστήτω ἀπὸ ἀδικίας πᾶς ὁ ὀνομάζων τὸ ὄνομα κυρίου. Твeрдое u5бо њсновaніе б9іе стои1тъ, и3мyщее печaть сію2: познA гDь сyщыz сво‰, и3: да tстyпитъ t непрaвды всsкъ и3менyzй и4мz гDне.
20
20
Ἐν μεγάλῃ δὲ οἰκίᾳ οὐκ ἔστιν μόνον σκεύη χρυσᾶ καὶ ἀργυρᾶ, ἀλλὰ καὶ ξύλινα καὶ ὀστράκινα, καὶ ἃ μὲν εἰς τιμήν, ἃ δὲ εἰς ἀτιμίαν. (За? ©§д7.) Въ вели1цэмъ же домY не т0чію сосyди злaти и3 срeбрzни сyть, но и3 древsни и3 гли1нzни: и3 џви ќбw въ чeсть, џви же не въ чeсть.
21
21
Ἐὰν οὖν τις ἐκκαθάρῃ ἑαυτὸν ἀπὸ τούτων, ἔσται σκεῦος εἰς τιμήν, ἡγιασμένον, καὶ εὔχρηστον τῷ δεσπότῃ, εἰς πᾶν ἔργον ἀγαθὸν ἡτοιμασμένον. Ѓще u5бо кто2 њчи1ститъ себE t си1хъ, бyдетъ сосyдъ въ чeсть, њсщ7eнъ и3 бlгопотрeбенъ вLцэ, на всsкое дёло бlг0е ўгот0ванъ.
22
22
Τὰς δὲ νεωτερικὰς ἐπιθυμίας φεῦγε· δίωκε δὲ δικαιοσύνην, πίστιν, ἀγάπην, εἰρήνην, μετὰ τῶν ἐπικαλουμένων τὸν κύριον ἐκ καθαρᾶς καρδίας. П0хотей ю4ныхъ бёгай, держи1сz же прaвды, вёры, любвE, ми1ра со всёми призывaющими гDа t чи1стагw сeрдца.
23
23
Τὰς δὲ μωρὰς καὶ ἀπαιδεύτους ζητήσεις παραιτοῦ, εἰδὼς ὅτι γεννῶσιν μάχας. Бyихъ же и3 ненакaзанныхъ стzзaній tрицaйсz, вёдый, ћкw раждaютъ св†ры:
24
24
Δοῦλον δὲ κυρίου οὐ δεῖ μάχεσθαι, ἀλλ’ ἤπιον εἶναι πρὸς πάντας, διδακτικόν, ἀνεξίκακον, рабy же гDню не подобaетъ свари1тисz, но ти1ху бhти ко всBмъ, ўчи1телну, неѕл0биву,
25
25
ἐν πρᾳότητι παιδεύοντα τοὺς ἀντιδιατιθεμένους· μήποτε δῷ αὐτοῖς ὁ θεὸς μετάνοιαν εἰς ἐπίγνωσιν ἀληθείας, съ кр0тостію наказyющу проти6вныz, є3дA кaкw дaстъ и5мъ бGъ покаsніе въ рaзумъ и4стины,
26
26
καὶ ἀνανήψωσιν ἐκ τῆς τοῦ διαβόλου παγίδος, ἐζωγρημένοι ὑπ’ αὐτοῦ εἰς τὸ ἐκείνου θέλημα. и3 возни1кнутъ t діaволскіz сёти, жи1ви ўловлeни t негw2 въ свою2 є3гw2 в0лю.

Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • Іов. • Пс. • Притч.

• Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир. • Іс. • Єр. • Плач.

• Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан. • Ос. • Іоїл. • Ам.

• Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.