Київський ізвод Церковнослов'янською Українською Українською (УПЦ) И# тaкw хотsй возлещи2 на постeлю, глаг0ли тропари2 сі‰, глaсъ в7: Просвэти2 џчи мои2 хrтE б9е: да не когдA ўснY въ смeрть, да не когдA речeтъ врaгъ м0й: ўкрэпи1хсz на него2. Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у. Застyпникъ души2 моеS бyди б9е, ћкw посредЁ хождY сэтeй мн0гихъ: и3збaви мS t ни1хъ, и3 сп7си1 мz бlже, ћкw чlвэколю1бецъ. И# нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. Преслaвную б9ію м™рь, и3 с™hхъ ѓгGлъ с™ёйшую, нем0лчнw воспои1мъ сeрдцемъ и3 ўсты2, бцdу сію2 и3сповёдающе, ћкw вои1стинну р0ждшую нaмъ бGа воплощeнна, и3 молsщуюсz непрестaннw њ душaхъ нaшихъ. ← Мlтва с™aгw їwaнна дамаски1на, ю4же ўказyz на џдръ тв0й, глаг0ли: Наступна →