Зміст

Глава 12
Главa в7i
1
1
Исусъ же прэжде шести дьнъ пасхи приде въ виfаниѭ идеже бэ лазарь умьрыи ѥгоже въскрэси из мрьтвыихъ. (За? м7№.) Ї}съ же прeжде шести2 днjй пaсхи пріи1де въ виfaнію, и3дёже бЁ лaзарь ўмeрый, є3г0же воскRси2 t мeртвыхъ.
2
2
сътворишz же ѥму вечерѭ ту и марfа служааше. лазарь же ѥдинъ бэ отъ възлежащиихъ съ нимъ. Сотвори1ша же є3мY вeчерю тY, и3 мaрfа служaше: лaзарь же є3ди1нъ бЁ t возлежaщихъ съ ни1мъ.
3
3
мария же приимъши литрѫ мµра наръда пистикиѩ мъногоцэньныѩ помаза нозэ исусъовэ и отрье власы своими нозэ ѥго. храмина же напълни сz отъ вонѩ мµрьныѩ. Марjа же пріeмши лjтру мЂра нaрда пістjка многоцённа, помaза н0зэ ї}сwвэ, и3 њтрE власы6 свои1ми н0зэ є3гw2: хрaмина же и3сп0лнисz t вони2 мaсти (благов0нныz).
4
4
глагола же ѥдинъ отъ ученикъ ѥго иуда симонь искариотьскыи иже хотэаше прэдати и: Глаг0ла же є3ди1нъ t ўчн7къ є3гw2, їyда сjмwновъ їскаріHтскій, и4же хотsше є3го2 предaти:
5
5
чьсо ради мµро се не продано бысть на трьхъ сътэхь съребрьникъ и дано нищиимъ; чесw2 рaди мЂро сіE не пр0дано бhсть на тріeхъ стёхъ пBнzзь и3 дано2 ни1щымъ;
6
6
се же рече не яко о нищиихъ печааше сz нъ яко тать бэ и рачицѫ имы и въмэтаѥмая ношааше. Сіe же речE, не ћкw њ ни1щихъ печaшесz, но ћкw тaть бЁ, и3 ковчeжецъ и3мёzше, и3 вметaємаz ношaше.
7
7
рече же исусъ: не дэите ѥѩ. въ дьнь погребения моѥго съблюде ѭ. Речe же ї}съ: не дёйте є3S, да въ дeнь погребeніz моегw2 соблюдeтъ є5:
8
8
нищzѩ бо вьсегда съ собоѭ имаате мене же не вьсегда имаате. ни1щыz бо всегдA и4мате съ соб0ю, менe же не всегдA и4мате.
9
9
разумэ же народъ мъногъ отъ иудеи яко ту ѥсть и придошz не исуса ради тъкъмо нъ да и лазаря видzть ѥгоже въскрэси отъ мрьтвыихъ. Разумё же нар0дъ мн0гъ t їудє1й, ћкw тY є4сть: и3 пріид0ша не ї}са рaди т0кмw, но да и3 лaзарz ви1дzтъ, є3г0же воскреси2 t мeртвыхъ.
10
10
съвэщашz же архиереи да и лазаря убиѭть. Совэщaша же ґрхіерeє, да и3 лaзарz ўбію1тъ,
11
11
яко мънози ѥго ради идэахѫ иудеи и вэроваахѫ въ исуса. ћкw мн0зи є3гw2 рaди и3дsху t їудє1й и3 вёроваху во ї}са.
12
12
въ утрэи же дьнь народъ мъногъ пришьдыи въ праздьникъ слышавъше яко исусъ грzдеть въ иерусалимъ Во ќтрій (же) дeнь нар0дъ мн0гъ пришeдый въ прaздникъ, слhшавше, ћкw ї}съ грzдeтъ во їеrли1мъ,
13
13
прияшz вэиѥ отъ фµникъ и изидошz противѫ ѥму и зъваахѫ глаголѭще: осанъна благословлѥнъ грzдыи въ имz господьне царь израилѥвъ. пріsша в†іа t ф‡нікъ, и3 и3зыд0ша въ срётеніе є3мY, и3 звaху (глаг0люще): њсaнна, блгcвeнъ грzдhй во и4мz гDне, цRь ї}левъ.
14
14
обрэтъ же исусъ осьлz въсэде на нѥ якоже ѥсть писано: Њбрётъ же ї}съ nслS, всёде на нE, ћкоже є4сть пи1сано:
15
15
не бои сz дъщи сионова се царь твои грzдеть сэдz на жрэбzти осьли. не б0йсz, дщи2 сіHнz: сE цRь тв0й грzдeтъ, сэдS на жребsти џсли.
16
16
сихъ же не разумэшz ученици ѥго прэжде. нъ ѥгда прослави сz исусъ тъгда помzнѫшz яко си бэшz о нѥмь писана. и си сътворишz ѥму. Си1хъ же не разумёша ўчн7цы2 є3гw2 прeжде: но є3гдA прослaвисz ї}съ, тогдA помzнyша, ћкw сі‰ бhша њ нeмъ пи6сана, и3 сі‰ сотвори1ша є3мY.
17
17
послUшьствоваше iс7ви народъ. иже бэ съ нимь. ѥгда лазорz възгласи t гроба. и въстави ѥго t мьртвыихъ. Свидётелствоваше u5бо нар0дъ, и4же бЁ (прeжде) съ ни1мъ, є3гдA лaзарz возгласи2 t гр0ба и3 воскреси2 є3го2 t мeртвыхъ:
18
18
сего дэля и сърэте ѥго народъ. яко слышаша ѥго. се сътворьша. знамениѥ. сегw2 рaди и3 срёте є3го2 нар0дъ, ћкw слhшаша є3го2 сіE сотв0рша знaменіе.
19
19
фарисеи же рекоша ко себе сами. видите ли яко никая же польза ѥсть. се вьсь миръ. по нѥмь tиде. (За? м7в7.) Фарісeє u5бо рёша къ себЁ: ви1дите, ћкw никazже п0льза є4сть; сE мjръ по нeмъ и4детъ.
20
20
бzхU же еллини нэции. t въсходzщиихъ поклонитъсz въ праздьникъ. Бsху же нёцыи є4ллини t пришeдшихъ, да покл0нzтсz въ прaздникъ:
21
21
сии же пристUпиша къ филипU. иже бэ t виfсаиды галилеискыя. и молzхUсz ѥмU гlще. Gи хощемъ iс7а видэти. сjи u5бо приступи1ша къ філjппу, и4же бЁ t виfсаjды галілeйскіz, и3 молsху є3го2, глаг0люще: г0споди, х0щемъ ї}са ви1дэти.
22
22
приде фµлипъ и гlа андреови. и пакы анъдреа и Филипъ гlаста iс7U. Пріи1де філjппъ и3 глаг0ла ґндрeови: и3 пaки ґндрeй и3 філjппъ глаг0ласта ї}сови.
23
23
iс7 же wтъвэщавъ има гlя. приде чаc. да прославитьсz сн7ъ члв7чь. Ї}съ же tвэщA и4ма, гlz: пріи1де чaсъ, да прослaвитсz сн7ъ чlвёческій:
24
24
аминъ гlю вамъ. аще зьрно пьшеничьно падъ землю не Uмреть. то ѥдино пребUдеть. аще ли Uмреть. плодъ многъ сътворить. ґми1нь, ґми1нь гlю вaмъ: ѓще зeрно пшени1чно пaдъ на земли2 не ќмретъ, то2 є3ди1но пребывaетъ: ѓще же ќмретъ, мн0гъ пл0дъ сотвори1тъ:
25
25
любzи душю свою погUбить ю. и ненавидzи дш7а своѥя. въ мирэ семь. въ животъ вэчьныи съхранить ю. любsй дyшу свою2, погуби1тъ ю5: и3 ненави1дzй души2 своеS въ мjрэ сeмъ, въ жив0тъ вёчный сохрани1тъ ю5:
26
26
аще кто мнэ слUжитъ. по мнэ да ходить. и къде же ѥсмь азъ. тU и слUга мои да будеть. и аще кто мнэ слUжить. почтети и оц7ь. ѓще кто2 мнЁ слyжитъ, мнЁ да послёдствуетъ: и3 и3дёже є4смь ѓзъ, тY и3 слугA м0й бyдетъ: и3 ѓще кто2 мнЁ слyжитъ, почти1тъ є3го2 nц7ъ м0й:
27
27
ныня дш7а моя възмUтисz. и что рекU. о§е сп7си мz t часа сего. нъ сего дэля придохъ на часъ сь. нн7э дш7A моS возмути1сz и3 что2 рекY; Џ§е, сп7си1 мz t часA сегw2: но сегw2 рaди пріид0хъ на чaсъ сeй:
28
28
Оч7е прослави имz твоѥ. приде же глаc с нб7се. и прославихъ. и пакы прославлю. (За?.) џ§е, прослaви и4мz твоE. Пріи1де же глaсъ съ небесE: и3 прослaвихъ, и3 пaки прослaвлю.
29
29
народъ же стояи. и слышавъ. гlахU громъ быc. ини гlаахU. анGлъ ѥмU гlа. Нар0дъ же стоsй и3 слhшавъ, глаг0лаху: гр0мъ бhсть. И#нjи глаг0лаху: ѓгGлъ глаг0ла є3мY.
30
30
tвэща iс7 и рече имъ. не мене дэля глаc сь быc. нъ васъ дэля. TвэщA ї}съ и3 речE: не менє2 рaди глaсъ сeй бhсть, но нар0да рaди:
31
31
нынэ сUдъ ѥсть мирU семU. ныня кнzзь мiра сего. ижденетьсz вънъ. нн7э сyдъ є4сть мjру семY: нн7э кнsзь мjра сегw2 и3згнaнъ бyдетъ в0нъ:
32
32
и азъ аще възнесUсz t земля. всz привлекU къ собэ. и3 ѓще ѓзъ вознесeнъ бyду t земли2, вс‰ привлекY къ себЁ.
33
33
се же гlаше. знаменая коѥю съмьртью хотzше Uмрети. Сіe же гlаше, назнaменуz, к0ею смeртію хотsше ўмрeти.
34
34
tвэща ѥмU народъ. мы слышахомъ t закона. яко х©ъ пребываѥть въ вэкы. и како ты гlѥши. възнестисz подобаѥть. сынови члвbчьскU. кто сь ѥсть сн7ъ члbвчь. TвэщA є3мY нар0дъ: мы2 слhшахомъ t зак0на, ћкw хrт0съ пребывaетъ во вёки: кaкw ты2 гlеши: вознести1сz подобaетъ сн7у чlвёческому; кто2 є4сть сeй сн7ъ чlвёческій;
35
35
рече же имъ iс7. еще мало времz. свэтъ съ вами ѥсть. ходите дондеже свэтъ имате. да тьма васъ не иметь. и ходzи въ тьмэ. ие вэсть камо идеть. Речe же и5мъ ї}съ: є3щE мaло врeмz свётъ въ вaсъ є4сть: ходи1те, д0ндеже свётъ и4мате, да тмA вaсъ не и4метъ: и3 ходsй во тмЁ не вёсть, кaмw и4детъ:
36
36
дондеже свэтъ имате. вэрUите въ свэтъ. да сн7ове свэта бUдете. се гlа iс7. и tшьдъ. съкрысz t нихъ. (За? м7G.) д0ндеже свётъ и4мате, вёруйте во свётъ, да сhнове свёта бyдете. Сі‰ гlа ї}съ, и3 tшeдъ скрhсz t ни1хъ.
37
37
тако же ѥмU знамения творzщю. предъ ними. не вэровахU въ нѥго. Толи6ка [же] знaмєніz сотв0ршу є3мY пред8 ни1ми, не вёроваху въ него2,
38
38
да събUдетьсz слово исаия прbрка ѥже рече Gи. кто вэрова слUхU нашемU. и мышьца гн7я комU tкрысz. да сбyдетсz сл0во и3сaіи прbр0ка, є4же речE: гDи, кто2 вёрова слyху нaшему; и3 мhшца гDнz комY tкрhсz;
39
39
сего дэля не можаахU вэровати. яко пакы рече исаия. Сегw2 рaди не можaху вёровати, ћкw пaки речE и3сaіа:
40
40
ослэпи очи ихъ. и окамени ср7дца ихъ. да не видить очима. ни разUмэють с®цмь и обратzтьсz. и исцэлю я. њслэпи2 џчи и4хъ, и3 њкaменилъ є4сть сердцA и4хъ, да не ви1дzтъ nчи1ма, ни разумёютъ сeрдцемъ, и3 њбратsтсz, и3 и3сцэлю2 и5хъ.
41
41
се же рече исаиz. ѥгда видэ славU ѥго. и гlа о нѥмь. Сі‰ речE и3сaіа, є3гдA ви1дэ слaву є3гw2 и3 глаг0ла њ нeмъ.
42
42
обаче Uбо. и t кнzзь мнози вэроваша въ нѥго. нъ фарисеи дэля. не исповэдаахU. да не t съньмищь. изгнани бUдUть. Nбaче ќбw и3 t кн‰зь мн0зи вёроваша въ него2: но фарісє1й рaди не и3сповёдоваху, да не и3з8 с0нмищъ и3згнaни бyдутъ:
43
43
възлюбиша бо паче славU члbвчьскU. неже славU б9ию. возлюби1ша бо пaче слaву человёческую, нeже слaву б9ію.
44
44
и i©ъ же възъва и рече. вэрUzи въ мz. не вэрUѥть въ мене. нъ въ посълавъшааго мz. Ї}съ же воззвA и3 речE: вёруzй въ мS не вёруетъ въ мS, но въ послaвшаго мS:
45
45
и видzи мене видить пославъшааго мz. и3 ви1дzй мS ви1дитъ послaвшаго мS:
46
46
азъ свэтъ въ миръ придохъ. да вьсzкъ вэрUяи въ мz. въ тьмэ не прэбUдеть. ѓзъ свётъ въ мjръ пріид0хъ, да всsкъ вёруzй въ мS во тмЁ не пребyдетъ:
47
47
и аще кто Uслышить гlы моя. и не съблюдеть ихъ. азъ не сUжю ѥмU. не придохъ бо да сUжю мирU. нъ да сп7сU миръ. и3 ѓще кто2 ўслhшитъ гlг0лы мо‰ и3 не вёруетъ, ѓзъ не суждY є3мY: не пріид0хъ бо, да суждY мjрови, но да спасY мjръ:
48
48
tмэтаяисz мене. и не приѥмляи гlъ моихъ. имать сUдzщаго ѥмU. слово ѥже гlахъ. то сUдить ѥму въ послэдьнии дн7ь. tметazйсz менє2 и3 не пріeмлzй гlгHлъ мои1хъ и4мать судsщаго є3мY: сл0во, є4же гlахъ, то2 сyдитъ є3мY въ послёдній дeнь:
49
49
яко азъ о собэ не гlахъ. нъ пославыи мz оц7ь тъ мънэ заповэдалъ. что рекU и что възгlю. ћкw ѓзъ t себє2 не гlахъ: но послaвый мS nц7ъ, т0й мнЁ зaповэдь дадE, что2 рекY и3 что2 возгlю:
50
50
и вэдэ яко заповэдь ѥго. животъ вэчьныи ѥсть. яко же Uбо азъ гlю. яко же рече мнэ отьць. тако глаголю. и3 вёмъ, ћкw зaповэдь є3гw2 жив0тъ вёчный є4сть: ћже u5бо ѓзъ гlю, ћкоже речE мнЁ nц7ъ, тaкw гlю.