Зміст

Глава 20
Главa к7
1
1
Въ ѥдинU сUботъ. мариа магдалыни. прииде заUтра еще сUщи тьмэ на гробъ. и видэ камень възzтъ t гроба. (За? …G.) Во є3ди1ну же t суббHтъ марjа магдали1на пріи1де заyтра, є3щE сyщей тмЁ, на гр0бъ, и3 ви1дэ кaмень взsтъ t гр0ба:
2
2
тече же и прииде къ симонU петрU. и къ дрUгUUмU UченикU ѥго же люблzаше iс7ъ. и гlа има възzша Gа t гроба. и не вэмь къде и положиша. течE u5бо и3 пріи1де къ сjмwну петрY и3 къ друг0му ўчн7кY, є3г0же люблsше ї}съ, и3 глаг0ла и4ма: взsша гDа t гр0ба, и3 не вёмъ, гдЁ положи1ша є3го2.
3
3
изиде же петръ. и дрUгыи Uченикъ идэасте къ гробу. И#зhде же пeтръ и3 другjй ўчн7къ, и3 и3дsста ко гр0бу,
4
4
течаасте же оба въкупэ и другыи ученикъ тече скорэѥ петра. и прииде прэже къ гробU. течaста же џба вкyпэ: и3 другjй ўчн7къ течE скорёе петрA и3 пріи1де прeжде ко гр0бу,
5
5
и приникъ видэ ризы ѥдины лежаща. обаче нъ не въниде. и3 прини1къ ви1дэ ри6зы лежaщz: nбaче не вни1де.
6
6
приде же еc симонъ петръ въ слэдъ ѥГо и въниде прежде въ гробъ. и видэ ризы еg ѥдины лежащz. Пріи1де же сjмwнъ пeтръ в8слёдъ є3гw2, и3 вни1де во гр0бъ, и3 ви1дэ ри6зы (є3ди6ны) лежaщz
7
7
и UбрUсъ иже бэ на главэ ѥго. не съ ризами лежащь. нъ особь съвитъ на ѥдиномь мэстэ. и3 судaрь, и4же бЁ на главЁ є3гw2, не съ ри1зами лежaщь, но њс0бь сви1тъ на є3ди1нэмъ мёстэ.
8
8
тъгда въниде и дрUгыи Uченикъ. пришедыи прежде къ гробU и видэ и вэрова. ТогдA u5бо вни1де и3 другjй ўчн7къ, пришeдый прeжде ко гр0бу, и3 ви1дэ, и3 вёрова:
9
9
не Uбо вэдzахU кънигы. zко подобаѥть ѥмU t мьртвыихъ въскрьснUти. не u5 бо вёдzху писaніz, ћкw подобaетъ є3мY и3з8 мeртвыхъ воскrнути.
10
10
идоста же гlюще къ себэ Uченика. И#д0ста же пaки къ себЁ ўчн7к†.
11
11
Мария же стояаше у гроба вънэ плачѫщи сz. якоже плакааше сz приниче въ гробъ (За? …д7.) Марjа же стоsше ў гр0ба внЁ плaчущи: ћкоже плaкашесz, прини1че во гр0бъ
12
12
и видэ дъва ангела въ бэлахъ сэдzща ѥдиного у главы и ѥдиного у ногу идеже бэ лежало тэло исусово. и3 ви1дэ двA ѓгGла въ бёлыхъ (ри1захъ) сэд‰ща, є3ди1наго ў главы2 и3 є3ди1наго ў ногY, и3дёже бЁ лежaло тёло ї}сово.
13
13
и глаголасте ѥи она: жено чьто плачеши сz; глагола има: яко възzшz господа моѥго и не вэмь къде положишz и. И# глаг0ласта є4й w4на: жeно, что2 плaчешисz; Глаг0ла и4ма: ћкw взsша гDа моего2, и3 не вёмъ, гдЁ положи1ша є3го2.
14
14
и си рекъши обрати сz вьспzть и видэ исуса стоѩща и не вэдэаше яко исусъ ѥсть. И# сі‰ рeкши њбрати1сz вспsть и3 ви1дэ ї}са стоsща, и3 не вёдzше, ћкw ї}съ є4сть.
15
15
глагола ѥи исусъ: жено чьто плачеши сz; кого ищеши; она же мьнzщи яко врьтоградарь ѥсть глагола ѥму: господи аще ты и ѥси възzлъ повэждь мънэ къде и ѥси положилъ. и азъ вьзьмѫ и. Гlа є4й ї}съ: жeно, что2 плaчеши, кого2 и4щеши; Nнa (же) мнsщи, ћкw вертогрaдарь є4сть, глаг0ла є3мY: г0споди, ѓще ты2 є3си2 взsлъ є3го2, повёждь ми2, гдЁ є3си2 положи1лъ є3го2, и3 ѓзъ возмY є3го2.
16
16
глагола ѥи исусъ: мариѥ. обращьши же сz она глагола ѥму: раввуни ѥже нарицаѥть сz учителю. Гlа є4й ї}съ: марjе. Nнa (же) њбрaщшисz глаг0ла є3мY: раввунJ, є4же глаг0летсz, ўч™лю.
17
17
глагола ѥи исусъ: не прикасаи сz мънэ. не у бо възидохъ къ отьцу моѥму. иди же къ братии моѥи и рьци имъ въсхождѫ къ отьцу моѥму и отьцу вашему и богу моѥму и богу вашѥму. Гlа є4й ї}съ: не прикасaйсz мнЁ, не u5 бо взыд0хъ ко nц7Y моемY: и3ди1 же ко брaтіи моeй и3 рцы2 и5мъ: восхождY ко nц7Y моемY и3 nц7Y вaшему, и3 бGу моемY и3 бGу вaшему.
18
18
приде мария магдалыни повэдаѭщи ученикомъ яко видэ господа и си рече ѥи. Пріи1де (же) марjа магдали1на повёдающи ўчн7кHмъ, ћкw ви1дэ гDа, и3 сі‰ речE є4й.
19
19
Сѫщу же поздэ въ тъ дьнь въ ѥдиныи сѫботы и двьрьмъ затворенамъ идеже бэахѫ ученици ѥго събьрани за страхъ иудеискъ. приде исусъ и ста по срэдэ ихъ и глагола имъ: миръ вамъ. (За? …е7.) Сyщу же п0здэ въ дeнь т0й во є3ди1ну t суббHтъ, и3 двeремъ затворє1ннымъ, и3дёже бsху ўчн7цы2 (є3гw2) с0брани, стрaха рaди їудeйска, пріи1де ї}съ и3 стA посредЁ, и3 гlа и5мъ: ми1ръ вaмъ.
20
20
и си рекъ показа имъ рѫцэ и ребра своя. въздрадовашz же сz ученици видэвъше господа. И# сіE рeкъ, показA и5мъ рyцэ (и3 н0зэ) и3 рeбра сво‰. Возрaдовашасz u5бо ўчн7цы2, ви1дэвше гDа.
21
21
рече имъ исусъ пакы: миръ вамъ. якоже посъла мz отьць и азъ посылаѭ вы. Речe же и5мъ ї}съ пaки: ми1ръ вaмъ: ћкоже послa мz nц7ъ, и3 ѓзъ посылaю вы2.
22
22
и се рекъ дунѫ и глагола имъ: приимэте духъ свzтыи. И# сіE рeкъ, дyну и3 гlа и5мъ: пріими1те д¦ъ с™ъ:
23
23
имъже отьпустите грэхы отъпустzть сz имъ и имъже дрьжите дрьжzть сz имъ. и5мже tпуститE грэхи2, tпyстzтсz и5мъ: и3 и5мже держитE, держaтсz.
24
24
fома же ѥдинъ отъ обою на десzте нарицаѥмыи близньць не бэ ту съ ними ѥгда приде исусъ. Fwмa же, є3ди1нъ t nбоюнaдесzте, глаг0лемый близнeцъ, не бЁ (тY) съ ни1ми, є3гдA пріи1де ї}съ.
25
25
глаголаахѫ же ѥму друзии ученици: видэхомъ господа. онъ же рече имъ: аще не виждѫ на рѫку ѥго язвы гвоздиныѩ и въложѫ прьста моѥго въ язвѫ гвоздинѫѭ и въложѫ рѫкы моѥѩ въ ребра ѥго не имѫ вэры. Глаг0лаху же є3мY друзjи ўчн7цы2: ви1дэхомъ гDа. Џнъ же речE и5мъ: ѓще не ви1жу на рукY є3гw2 ћзвы гвозди6нныz, и3 вложY пeрста моегw2 въ ћзвы гвозди6нныz, и3 вложY рyку мою2 въ рeбра є3гw2, не и4му вёры.
26
26
и по осми дьнъ пакы бэахѫ вънѫтрь ученици ѥго и fома съ ними. приде исусъ двьрьмъ затворенамъ и ста по срэдэ и глагола имъ: миръ вамъ. И# по днeхъ nсми1хъ пaки бsху внyтрь ўчн7цы2 є3гw2, и3 fwмA съ ни1ми. Пріи1де ї}съ двeремъ затворє1ннымъ, и3 стA посредЁ (и4хъ) и3 речE: ми1ръ вaмъ.
27
27
потомь глагола fомэ: принеси прьстъ твои сэмо и виждь рѫцэ мои. и принеси рѫкѫ твоѭ и въложи въ ребра моя. и не бѫди невэрьнъ нъ вэрьнъ. Пот0мъ гlа fwмЁ: принеси2 пeрстъ тв0й сёмw, и3 ви1ждь рyцэ мои2: и3 принеси2 рyку твою2, и3 вложи2 въ рeбра мо‰: и3 не бyди невёренъ, но вёренъ.
28
28
и отъвэща fома и рече ѥму: господь мои и богъ мои. И# tвэщA fwмA и3 речE є3мY: гDь м0й и3 бGъ м0й.
29
29
глагола ѥму исусъ яко видэвъ мz вэрова. блажени не видэвъшеи и вэровавъше. Гlа є3мY ї}съ: ћкw ви1дэвъ мS, вёровалъ є3си2: бlжeни не ви1дэвшіи и3 вёровавше.
30
30
мънога же и ина знамения сътвори исусъ прэдь ученикы своими яже не сѫть писана въ кънигахъ сихъ. МнHга же и3 и4на знaмєніz сотвори2 ї}съ пред8 ўчн7ки6 свои1ми, ћже не сyть пи6сана въ кни1гахъ си1хъ:
31
31
си же писана бышz да вэрѫ имете яко исусъ ѥсть христосъ сынъ божии. и да вэруѭще живота вэчьнааго имате въ имz ѥго. сі‰ же пи6сана бhша, да вёруете, ћкw ї}съ є4сть хrт0съ сн7ъ б9ій, и3 да вёрующе жив0тъ и4мате во и4мz є3гw2.