|
Главa д7
|
Глава́ д҃
|
|
1
|
1
|
| ТогдA tвэщA ко мнЁ ѓгGлъ, и4же п0сланъ бЁ ко мнЁ, є3мyже и4мz ўріи1лъ, | Тогда̀ ѿвѣща̀ ко мнѣ̀ а҆́гг҃лъ, и҆́же по́сланъ бѣ̀ ко мнѣ̀, є҆мꙋ́же и҆́мѧ оу҆рїи́лъ, |
|
2
|
2
|
| и3 речE ми2: во ќжасэ и3зступи2 сeрдце твоE въ вёцэ сeмъ, понeже х0щеши пости1гнути пути6 вhшнzгw. Ѓзъ же tвэшaхъ: | и҆ речѐ мѝ: во оу҆́жасѣ и҆зстꙋпѝ се́рдце твоѐ въ вѣ́цѣ се́мъ, поне́же хо́щеши пости́гнꙋти пꙋти̑ вы́шнѧгѡ. А҆́зъ же ѿвѣша́хъ: |
|
3
|
3
|
| тaкw є4сть, г0споди м0й. Џнъ же ко мнЁ речE си1це: три2 пути6 п0сланъ є4смь показaти тебЁ и3 три2 подHбіz предложи1ти пред8 тоб0ю: | та́кѡ є҆́сть, го́споди мо́й. Ѻ҆́нъ же ко мнѣ̀ речѐ си́це: трѝ пꙋти̑ по́сланъ є҆́смь показа́ти тебѣ̀ и҆ трѝ подѡ́бїѧ предложи́ти пред̾ тобо́ю: |
|
4
|
4
|
| t ни1хже є3гдA ми2 є3ди1но и3з8zви1ши, и3 ѓзъ ти2 покажY пyть, є3г0же желaеши ви1дэти, и3 научY тS, tкyду є4сть сeрдце лукaво. | ѿ ни́хже є҆гда̀ мѝ є҆ди́но и҆з̾ѧви́ши, и҆ а҆́зъ тѝ покажꙋ̀ пꙋ́ть, є҆го́же жела́еши ви́дѣти, и҆ наꙋчꙋ̀ тѧ̀, ѿкꙋ́дꙋ є҆́сть се́рдце лꙋка́во. |
|
5
|
5
|
| И# рек0хъ: возвэсти2, г0споди м0й. И# речE ко мнЁ: и3ди2 и3 и3звёси ми2 nгнS тsгость, и3ли2 и3змёри дыхaніе вётра, и3ли2 возврати2 вспsть дeнь, и4же мимои1де. | И҆ реко́хъ: возвѣстѝ, го́споди мо́й. И҆ речѐ ко мнѣ̀: и҆дѝ и҆ и҆звѣ́си мѝ ѻ҆гнѧ̀ тѧ́гость, и҆лѝ и҆змѣ́ри дыха́нїе вѣ́тра, и҆лѝ возвратѝ вспѧ́ть де́нь, и҆́же мимои́де. |
|
6
|
6
|
| Ѓзъ же tвэшaхъ и3 рек0хъ: кто2 t человBкъ м0жетъ сотвори1ти, њ ни1хже мS вопрошaеши; | А҆́зъ же ѿвѣша́хъ и҆ реко́хъ: кто̀ ѿ человѣ̑къ мо́жетъ сотвори́ти, ѡ҆ ни́хже мѧ̀ вопроша́еши; |
|
7
|
7
|
| Џнъ же речE ко мнЁ: ѓще бhхъ вопроси1лъ тS, глаг0лz: к0ль мн0гw жили1щъ є4сть въ сeрдцы морстёмъ, и3ли2 к0ль мн0гw и3ст0чникwвъ въ начaлэ бeздны, и3ли2 к0ль мн0гw жи6лъ є4сть над8 твeрдію небeсною, и3ли2 кjи сyть предёлы рaйстіи; | Ѻ҆́нъ же речѐ ко мнѣ̀: а҆́ще бы́хъ вопроси́лъ тѧ̀, глаго́лѧ: ко́ль мно́гѡ жили́щъ є҆́сть въ се́рдцы морстѣ́мъ, и҆лѝ ко́ль мно́гѡ и҆сто́чникѡвъ въ нача́лѣ бе́здны, и҆лѝ ко́ль мно́гѡ жи̑лъ є҆́сть над̾ тве́рдїю небе́сною, и҆лѝ кі́и сꙋ́ть предѣ́лы ра́йстїи; |
|
8
|
8
|
| нeгли tвэщaлъ бы ми2 є3си2: въ бeздну не снид0хъ, ни во ѓдъ є3щE, нижE на небесA когдA взыд0хъ: | не́гли ѿвѣща́лъ бы мѝ є҆сѝ: въ бе́зднꙋ не снидо́хъ, ни во а҆́дъ є҆щѐ, нижѐ на небеса̀ когда̀ взыдо́хъ: |
|
9
|
9
|
| нн7э же њ сeмъ не вопроси1хъ тS, т0чію њ nгни2 и3 њ вётрэ и3 њ дни2, въ џньже є3си2 пребывaлъ, и3 без8 си1хъ вещeй бhти не м0жеши: и3 ты2 њ си1хъ ничт0же ми2 tвэщaлъ є3си2. | нн҃ѣ же ѡ҆ се́мъ не вопроси́хъ тѧ̀, то́чїю ѡ҆ ѻ҆гнѝ и҆ ѡ҆ вѣ́трѣ и҆ ѡ҆ днѝ, въ ѻ҆́ньже є҆сѝ пребыва́лъ, и҆ без̾ си́хъ веще́й бы́ти не мо́жеши: и҆ ты̀ ѡ҆ си́хъ ничто́же мѝ ѿвѣща́лъ є҆сѝ. |
|
10
|
10
|
| И# речE ми2: ты2 си1хъ, ±же тво‰ сyть и3 съ тоб0ю возраст0ша, познaти не м0жеши: | И҆ речѐ мѝ: ты̀ си́хъ, ꙗ҆̀же твоѧ̑ сꙋ́ть и҆ съ тобо́ю возрасто́ша, позна́ти не мо́жеши: |
|
11
|
11
|
| и3 кaкw сосyдъ тв0й возм0жетъ вмэсти1ти пути6 вhшнzгw, и3 ўжE мjру tвнЁ растлённу сyщу, ўразумёти раслёніе ћвное пред8 лицeмъ мои1мъ; | и҆ ка́кѡ сосꙋ́дъ тво́й возмо́жетъ вмѣсти́ти пꙋти̑ вы́шнѧгѡ, и҆ оу҆жѐ мі́рꙋ ѿвнѣ̀ растлѣ́ннꙋ сꙋ́щꙋ, оу҆разꙋмѣ́ти раслѣ́нїе ꙗ҆́вное пред̾ лице́мъ мои́мъ; |
|
12
|
12
|
| И# рек0хъ къ немY: лyчше нaмъ дабы2 є3смы2 не бhли, нeжели є3щE живyщымъ жи1ти въ нечeстіихъ и3 претерпэвaти и3 не вёдати, к0еz рaди вeщи. | И҆ реко́хъ къ немꙋ̀: лꙋ́чше на́мъ дабы̀ є҆смы̀ не бы́ли, не́жели є҆щѐ живꙋ́щымъ жи́ти въ нече́стїихъ и҆ претерпѣва́ти и҆ не вѣ́дати, ко́еѧ ра́ди ве́щи. |
|
13
|
13
|
| Џнъ же tвэщA ми2 и3 речE: шeдъ и3д0хъ въ дубрaву древeсъ п0льныхъ, и3дёже древA совётъ сотвори1ша | Ѻ҆́нъ же ѿвѣща̀ мѝ и҆ речѐ: ше́дъ и҆до́хъ въ дꙋбра́вꙋ древе́съ по́льныхъ, и҆дѣ́же древа̀ совѣ́тъ сотвори́ша |
|
14
|
14
|
| глаг0люще: пріиди1те и3 и4демъ и3 дви1гнемъ брaнь на м0ре, да ўстyпитъ нaмъ, и3 да сотвори1мъ себЁ и3ны6z дубр†вы: | глаго́люще: прїиди́те и҆ и҆́демъ и҆ дви́гнемъ бра́нь на мо́ре, да оу҆стꙋ́питъ на́мъ, и҆ да сотвори́мъ себѣ̀ и҆ны̑ѧ дꙋбра̑вы: |
|
15
|
15
|
| тaкожде и3 вHлны мwрскjz совётъ сотвори1ша глаг0лющz: п0йдемъ и3 дви1гнемъ брaнь на лёсы пHльныz, да побэди1вшz и5хъ воспріи1мемъ себЁ тaмw и3н0е мёсто: | та́кожде и҆ вѡ́лны мѡрскі́ѧ совѣ́тъ сотвори́ша глаго́лющѧ: по́йдемъ и҆ дви́гнемъ бра́нь на лѣ́сы пѡ́льныѧ, да побѣди́вшѧ и҆̀хъ воспрїи́мемъ себѣ̀ та́мѡ и҆но́е мѣ́сто: |
|
16
|
16
|
| и3 бhсть ўмышлeніе дубрaвы прaздно, понeже пріи1де џгнь и3 пожжE ю5, | и҆ бы́сть оу҆мышле́нїе дꙋбра́вы пра́здно, поне́же прїи́де ѻ҆́гнь и҆ пожжѐ ю҆̀, |
|
17
|
17
|
| тaкожде и3 ўмышлeніе в0лнъ морски1хъ, понeже стA пес0къ и3 ўдержA и5хъ: | та́кожде и҆ оу҆мышле́нїе во́лнъ морски́хъ, поне́же ста̀ песо́къ и҆ оу҆держа̀ и҆̀хъ: |
|
18
|
18
|
| и3 є3гдa бы є3си2 бhлъ судіS и4хъ, к0его бы є3си2 t си1хъ њправдaлъ, и3ли2 к0его ви1нна сотвори1лъ; | и҆ є҆гда́ бы є҆сѝ бы́лъ сꙋдїѧ̀ и҆́хъ, ко́его бы є҆сѝ ѿ си́хъ ѡ҆правда́лъ, и҆лѝ ко́его ви́нна сотвори́лъ; |
|
19
|
19
|
| Tвэщaхъ ѓзъ и3 рёхъ: вои1стинну въ совётъ сyетенъ вдaшасz, понeже землS данA є4сть лэсHмъ, и3 м0рю мёсто, є4же носи1ти вHлны сво‰. | Ѿвѣща́хъ а҆́зъ и҆ рѣ́хъ: вои́стиннꙋ въ совѣ́тъ сꙋ́етенъ вда́шасѧ, поне́же землѧ̀ дана̀ є҆́сть лѣсѡ́мъ, и҆ мо́рю мѣ́сто, є҆́же носи́ти вѡ́лны своѧ̑. |
|
20
|
20
|
| Џнъ же речE ко мнЁ: прaвw разсуди1лъ є3си2: чесH же рaди себE не сyдиши; | Ѻ҆́нъ же речѐ ко мнѣ̀: пра́вѡ разсꙋди́лъ є҆сѝ: чесѡ́ же ра́ди себѐ не сꙋ́диши; |
|
21
|
21
|
| понeже ћкоже землS дубрaвамъ данA є4сть и3 м0ре волнaмъ свои6мъ (дано2 є4сть): тaкw и5же њбитaютъ на земли2, т0кмw вeщы назє1мныz разумёти м0гутъ, ґ сyщіи на нб7сёхъ, ±же на высотЁ нб7съ. | поне́же ꙗ҆́коже землѧ̀ дꙋбра́вамъ дана̀ є҆́сть и҆ мо́ре волна́мъ свои̑мъ (дано̀ є҆́сть): та́кѡ и҆̀же ѡ҆бита́ютъ на землѝ, то́кмѡ ве́щы назє́мныѧ разꙋмѣ́ти мо́гꙋтъ, а҆ сꙋ́щїи на нб҃сѣ́хъ, ꙗ҆̀же на высотѣ̀ нб҃съ. |
|
22
|
22
|
| И# њвэшaхъ и3 рек0хъ: молю1тисz, г0споди, да мнЁ дaстсz ќмъ разумёніz, | И҆ ѡ҆вѣша́хъ и҆ реко́хъ: молю́тисѧ, го́споди, да мнѣ̀ да́стсѧ оу҆́мъ разꙋмѣ́нїѧ, |
|
23
|
23
|
| не бо2 хотёхъ вопроси1ти њ вhшнихъ твои1хъ, но њ си1хъ, ±же всегдA въ нaсъ бывaютъ, чесw2 рaди ї}ль дaнъ въ поругaніе kзhкwмъ; и3 чесw2 рaди лю1діе твои2 возлю1бленніи даны2 kзhкwмъ нечєсти1вымъ; и3 чесw2 рaди зак0нъ nтє1цъ нaшихъ въ пaгубу низведeнъ бhсть, и3 ўстроє1ніz пи6саннаz нигдЁ сyть; | не бо̀ хотѣ́хъ вопроси́ти ѡ҆ вы́шнихъ твои́хъ, но ѡ҆ си́хъ, ꙗ҆̀же всегда̀ въ на́съ быва́ютъ, чесѡ̀ ра́ди і҆и҃ль да́нъ въ порꙋга́нїе ꙗ҆зы́кѡмъ; и҆ чесѡ̀ ра́ди лю́дїе твоѝ возлю́бленнїи даны̀ ꙗ҆зы́кѡмъ нечєсти́вымъ; и҆ чесѡ̀ ра́ди зако́нъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ въ па́гꙋбꙋ низведе́нъ бы́сть, и҆ оу҆строє́нїѧ пи̑саннаѧ нигдѣ̀ сꙋ́ть; |
|
24
|
24
|
| и3 преид0хомъ њ вёка ѓки прyзи и3 живeмъ въ вели1цэмъ стрaсэ и3 ќжасэ, и3 недост0йни є3смы2 ми1лости твоеS наслёдити: | и҆ преидо́хомъ ѡ҆ вѣ́ка а҆́ки прꙋ́зи и҆ живе́мъ въ вели́цѣмъ стра́сѣ и҆ оу҆́жасѣ, и҆ недосто́йни є҆смы̀ ми́лости твоеѧ̀ наслѣ́дити: |
|
25
|
25
|
| но что2 сотвори1тъ и4мени своемY, є4же мы2 нарицaемъ; сі‰ сyть, є3гHже ѓзъ вопроси1хъ. | но что̀ сотвори́тъ и҆́мени своемꙋ̀, є҆́же мы̀ нарица́емъ; сїѧ̑ сꙋ́ть, є҆гѡ́же а҆́зъ вопроси́хъ. |
|
26
|
26
|
| Џнъ же tвэщA ко мнЁ и3 речE: коли1кw б0лэе и3спытaти бyдеши, толи1кw б0лэе и3 ўдиви1шисz, понeже ск0рw спэши1тъ вёкъ преити2 | Ѻ҆́нъ же ѿвѣща̀ ко мнѣ̀ и҆ речѐ: коли́кѡ бо́лѣе и҆спыта́ти бꙋ́деши, толи́кѡ бо́лѣе и҆ оу҆диви́шисѧ, поне́же ско́рѡ спѣши́тъ вѣ́къ преитѝ |
|
27
|
27
|
| и3 не м0жетъ носи1ти, ±же въ б{дущаz временA прaвєднымъ њбэщ†нна сyть, | и҆ не мо́жетъ носи́ти, ꙗ҆̀же въ бꙋ̑дꙋщаѧ времена̀ пра́вєднымъ ѡ҆бѣща̑нна сꙋ́ть, |
|
28
|
28
|
| понeже непрaвды и3сп0лнь вёкъ сeй и3 нeмощей: ґ њ ни1хже вопрошaеши, возвэщY тебЁ: насёzно бо є4сть ѕло2, и3 не u5 пріи1де погублeніе є3гw2: | поне́же непра́вды и҆спо́лнь вѣ́къ се́й и҆ не́мощей: а҆ ѡ҆ ни́хже вопроша́еши, возвѣщꙋ̀ тебѣ̀: насѣ́ѧно бо є҆́сть ѕло̀, и҆ не оу҆̀ прїи́де погꙋбле́нїе є҆гѡ̀: |
|
29
|
29
|
| ѓще ќбw не преврати1тсz, є4же насёzно є4сть, и3 не ўстyпитъ мёсто, и3дёже насёzно лукaвство, не пріи1детъ, и3дёже насёzно є4сть блaго: | а҆́ще оу҆́бѡ не преврати́тсѧ, є҆́же насѣ́ѧно є҆́сть, и҆ не оу҆стꙋ́питъ мѣ́сто, и҆дѣ́же насѣ́ѧно лꙋка́вство, не прїи́детъ, и҆дѣ́же насѣ́ѧно є҆́сть бла́го: |
|
30
|
30
|
| понeже ѕлaкъ сёмене ѕлaгw всёzнъ є4сть въ сeрдце ґдaмово и3з8 начaла, и3 к0ль мн0гw ѕлA роди2 и3 донн7э и3 раждaетъ, д0ндеже пріи1детъ млачeніе; | поне́же ѕла́къ сѣ́мене ѕла́гѡ всѣ́ѧнъ є҆́сть въ се́рдце а҆да́мово и҆з̾ нача́ла, и҆ ко́ль мно́гѡ ѕла̀ родѝ и҆ донн҃ѣ и҆ ражда́етъ, до́ндеже прїи́детъ млаче́нїе; |
|
31
|
31
|
| разсуди1 же въ себЁ ѕлaкъ ѕлaгw сёмене, коли1къ пл0дъ нечeстіz породи2; | разсꙋди́ же въ себѣ̀ ѕла́къ ѕла́гѡ сѣ́мене, коли́къ пло́дъ нече́стїѧ породѝ; |
|
32
|
32
|
| є3гдA пожaти бyдутъ клaси, и5мже нёсть числA, к0ль вeлію молотьбY начнyтъ твори1ти; | є҆гда̀ пожа́ти бꙋ́дꙋтъ кла́си, и҆̀мже нѣ́сть числа̀, ко́ль ве́лїю молотьбꙋ̀ начнꙋ́тъ твори́ти; |
|
33
|
33
|
| И# tвэщaхъ и3 рёхъ: кaкw и3 когдA сі‰ (бyдутъ); и3 чесw2 рaди кр†тка и3 ѕл† лBта н†ша; | И҆ ѿвѣща́хъ и҆ рѣ́хъ: ка́кѡ и҆ когда̀ сїѧ̑ (бꙋ́дꙋтъ); и҆ чесѡ̀ ра́ди кра̑тка и҆ ѕла̑ лѣ̑та на̑ша; |
|
34
|
34
|
| И# tвэщA ко мнЁ и3 речE ми2: не спэши2 ты2 вhше вhшнzгw, тh бо тщи1шисz всyе бhти вhше є3гw2, и4бо и3зступлeніе твоE мн0го: | И҆ ѿвѣща̀ ко мнѣ̀ и҆ речѐ мѝ: не спѣшѝ ты̀ вы́ше вы́шнѧгѡ, ты́ бо тщи́шисѧ всꙋ́е бы́ти вы́ше є҆гѡ̀, и҆́бо и҆зстꙋпле́нїе твоѐ мно́го: |
|
35
|
35
|
| є3дA не вопрошaша дyши прaведныхъ њ си1хъ въ затв0рэхъ свои1хъ, глаг0люще: док0лэ тaкw надёющесz бyдемъ; и3 когдA пріи1детъ пл0дъ жaтвы мзды2 нaшеz; | є҆да̀ не вопроша́ша дꙋ́ши пра́ведныхъ ѡ҆ си́хъ въ затво́рѣхъ свои́хъ, глаго́люще: доко́лѣ та́кѡ надѣ́ющесѧ бꙋ́демъ; и҆ когда̀ прїи́детъ пло́дъ жа́твы мзды̀ на́шеѧ; |
|
36
|
36
|
| и3 tвэщA на сі‰ їереміи1лъ ґрхaгGлъ и3 речE: є3гдA и3сп0лнитсz число2 сёменъ въ вaсъ, понeже на мёрилэ и3звёсилъ вёкъ | и҆ ѿвѣща̀ на сїѧ̑ і҆еремїи́лъ а҆рха́гг҃лъ и҆ речѐ: є҆гда̀ и҆спо́лнитсѧ число̀ сѣ́менъ въ ва́съ, поне́же на мѣ́рилѣ и҆звѣ́силъ вѣ́къ |
|
37
|
37
|
| и3 мёрою и3змёрилъ временA и3 числ0мъ сочтE часы2, и3 не восколебA, ни возбуди2, д0ндеже и3сп0лнитсz предрэчeннаz мёра. | и҆ мѣ́рою и҆змѣ́рилъ времена̀ и҆ число́мъ сочтѐ часы̀, и҆ не восколеба̀, ни возбꙋдѝ, до́ндеже и҆спо́лнитсѧ предрѣче́ннаѧ мѣ́ра. |
|
38
|
38
|
| И# tвэщaхъ и3 рёхъ: q, вLко гDи! но и3 мы2 вси2 и3сп0лнени є3смы2 нечeстіz: | И҆ ѿвѣща́хъ и҆ рѣ́хъ: ѽ, влⷣко гдⷭ҇и! но и҆ мы̀ всѝ и҆спо́лнени є҆смы̀ нече́стїѧ: |
|
39
|
39
|
| и3 є3дa ли нaсъ рaди не нап0лнzтсz прaведныхъ жи6тницы, за грэхи2 њбитaющихъ на земли2; | и҆ є҆да́ ли на́съ ра́ди не напо́лнѧтсѧ пра́ведныхъ жи̑тницы, за грѣхѝ ѡ҆бита́ющихъ на землѝ; |
|
40
|
40
|
| И# tвэщA ко мнЁ и3 речE: и3ди2 и3 вопроси2 и3мyщую во чрeвэ, є3дA и3сп0лнивши дeвzть мцcей свои1хъ, є3щE возм0гутъ ложеснA є3S въ себЁ ўдержaти пл0дъ; | И҆ ѿвѣща̀ ко мнѣ̀ и҆ речѐ: и҆дѝ и҆ вопросѝ и҆мꙋ́щꙋю во чре́вѣ, є҆да̀ и҆спо́лнивши де́вѧть мцⷭ҇ей свои́хъ, є҆щѐ возмо́гꙋтъ ложесна̀ є҆ѧ̀ въ себѣ̀ оу҆держа́ти пло́дъ; |
|
41
|
41
|
| И# ѓзъ tвэщaхъ: вои1стинну не м0гутъ, г0споди. Џнъ же tвэщA: во ѓдэ њби1тєли дyшъ подHбныz сyть ложеснaмъ: | И҆ а҆́зъ ѿвѣща́хъ: вои́стиннꙋ не мо́гꙋтъ, го́споди. Ѻ҆́нъ же ѿвѣща̀: во а҆́дѣ ѡ҆би́тєли дꙋ́шъ подѡ́бныѧ сꙋ́ть ложесна́мъ: |
|
42
|
42
|
| понeже ћкоже родsщаz х0щетъ вск0рэ роди1ти, да и3збэжи1тъ нyжды рождeніz, тaкw и3 сі‰ тщaтсz и3здaти w4наz, ±же вдан† и5мъ сyть: | поне́же ꙗ҆́коже родѧ́щаѧ хо́щетъ вско́рѣ роди́ти, да и҆збѣжи́тъ нꙋ́жды рожде́нїѧ, та́кѡ и҆ сїѧ̑ тща́тсѧ и҆зда́ти ѡ҆́наѧ, ꙗ҆̀же вдана̑ и҆̀мъ сꙋ́ть: |
|
43
|
43
|
| и3з8 начaла возвэщY и3 и3з8zвлю2 тебЁ њ си1хъ, и5хже желaеши ви1дэти. | и҆з̾ нача́ла возвѣщꙋ̀ и҆ и҆з̾ѧвлю̀ тебѣ̀ ѡ҆ си́хъ, и҆̀хже жела́еши ви́дѣти. |
|
44
|
44
|
| И# tвэщaхъ и3 рек0хъ: ѓще њбрэт0хъ благодaть пред8 тоб0ю, и3 ѓще возм0жно є4сть, и3 ѓще дост0инъ є4смь, | И҆ ѿвѣща́хъ и҆ реко́хъ: а҆́ще ѡ҆брѣто́хъ благода́ть пред̾ тобо́ю, и҆ а҆́ще возмо́жно є҆́сть, и҆ а҆́ще досто́инъ є҆́смь, |
|
45
|
45
|
| покажи2 ми2, є3дa ли мн0жайшее є4сть врeмz прешeдшее, нeжели и3мyщее пріити2; и3ли2 мнHжайшаz преид0ша, нeже б{дущаz сyть; | покажѝ мѝ, є҆да́ ли мно́жайшее є҆́сть вре́мѧ преше́дшее, не́жели и҆мꙋ́щее прїитѝ; и҆лѝ мнѡ́жайшаѧ преидо́ша, не́же бꙋ̑дꙋщаѧ сꙋ́ть; |
|
46
|
46
|
| вёмъ бо, є4же прeйде, ґ тогw2 не вёмъ, є4же прейти2 и4мать. | вѣ́мъ бо, є҆́же пре́йде, а҆ тогѡ̀ не вѣ́мъ, є҆́же прейтѝ и҆́мать. |
|
47
|
47
|
| Џнъ же речE: стaни њдеснyю менє2, и3 и3з8zвлю2 тебЁ толковaніе при1тчи. | Ѻ҆́нъ же речѐ: ста́ни ѡ҆деснꙋ́ю менє̀, и҆ и҆з̾ѧвлю̀ тебѣ̀ толкова́нїе при́тчи. |
|
48
|
48
|
| И# стaхъ и3 ви1дэхъ, и3 сE, пeщь горsщаz пр0йде предо мн0ю: и3 бhсть є3гдA прeйде плaмень, ви1дэхъ, и3 сE, превзhде дhмъ. | И҆ ста́хъ и҆ ви́дѣхъ, и҆ сѐ, пе́щь горѧ́щаѧ про́йде предо мно́ю: и҆ бы́сть є҆гда̀ пре́йде пла́мень, ви́дѣхъ, и҆ сѐ, превзы́де ды́мъ. |
|
49
|
49
|
| По си1хъ пр0йде предо мн0ю w4блакъ и3сп0лненъ воды2, и3з8 негHже и3спусти1сz д0ждь вeлій со ўстремлeніемъ: и3 є3гдA пр0йде стремлeніе дождS, преумн0жишасz въ нeмъ к†пли. | По си́хъ про́йде предо мно́ю ѡ҆́блакъ и҆спо́лненъ воды̀, и҆з̾ негѡ́же и҆спꙋсти́сѧ до́ждь ве́лїй со оу҆стремле́нїемъ: и҆ є҆гда̀ про́йде стремле́нїе дождѧ̀, преꙋмно́жишасѧ въ не́мъ ка̑пли. |
|
50
|
50
|
| И# речE ко мнЁ: внимaй себЁ: ћкоже растeтъ д0ждь пaче нeже к†пли, и3 џгнь, нeже дhмъ, тaкw превзhде прешeдшаz мёра: преумн0жишасz же к†пли и3 дhмъ. | И҆ речѐ ко мнѣ̀: внима́й себѣ̀: ꙗ҆́коже расте́тъ до́ждь па́че не́же ка̑пли, и҆ ѻ҆́гнь, не́же ды́мъ, та́кѡ превзы́де преше́дшаѧ мѣ́ра: преꙋмно́жишасѧ же ка̑пли и҆ ды́мъ. |
|
51
|
51
|
| И# моли1хсz и3 рэк0хъ: мни1ши ли, ћкw жи1ти и4мамъ дaже до днjй џныхъ; и3ли2 что2 бyдетъ во днeхъ џнэхъ; | И҆ моли́хсѧ и҆ рѣко́хъ: мни́ши ли, ꙗ҆́кѡ жи́ти и҆́мамъ да́же до дні́й ѻ҆́ныхъ; и҆лѝ что̀ бꙋ́детъ во дне́хъ ѻ҆́нѣхъ; |
|
52
|
52
|
| И# tвэщa ми глаг0лz: њ знaменіихъ, њ ни1хже мS вопрошaеши, t чaсти могy ти глаг0лати, њ животё же твоeмъ нёсмь п0сланъ повёдати тебЁ, но не свёмъ. | И҆ ѿвѣща́ ми глаго́лѧ: ѡ҆ зна́менїихъ, ѡ҆ ни́хже мѧ̀ вопроша́еши, ѿ ча́сти могꙋ́ ти глаго́лати, ѡ҆ животѣ́ же твое́мъ нѣ́смь по́сланъ повѣ́дати тебѣ̀, но не свѣ́мъ. |
Паперове видання
Старий Заповіт
• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.
• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.
• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.
• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.
• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.