|
МОЛИТВА 3: СВ. СИМЕОНА МЕТАФРАСТА
|
Малітва святога Сімяона Метафраста, 3-я
|
|
Саздатељу мој, који си ми добровољно дао Тело Твоје за храну, који си огањ што спаљује недостојне, не спали ме, но још продри у моје у удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце. Спали трње свих сагрешења мојих; душу очисти, мисли освети, учврсти саставе с костима, просвети пет простих чула, и свега ме прикуј за страх Твој. Увек покривај, штити и чувај ме од сваког дела душегубног и речи. Очисти ме, и умиј ме, и украси ме; улепшај ми душу, и уразуми ме, и просвети ме. Покажи ме Твојим обитавалиштем јединога Духа, а никада више обитавалиштем греха, да, уласком Причешћа, од мене као од огња бежи сваки злотвор, свака страст, као од дома Твог. За заступнике приводим Ти све Свете, вође Бестелесних Сила, Претечу Твога, премудре Апостоле, и још Твоју беспрекорну, Чисту Матер, чијим молбама прими мене, слугу Твога, милосрдни Христе мој, и учини сином светлости. Јер си Ти, Благи, једини и освећење и светлост душа наших, и Теби, као што приличи, сви узносимо славу сваки дан, као Богу и Владару. |
Ты, Які́ дабраво́льна даў на пажы́так мне плоць Тваю́, бу́дучы агнём, што спа́львае недасто́йных, не спалі́ мяне́, Ствары́целю мой; а прайдзі́ ў чле́ны мае́, ва ўсе́ суста́вы, ва ўну́транасці *, у сэ́рца. Папалі́ це́рні ўсіх маі́х саграшэ́нняў. Душу́ ачы́сці, асвяці́ ду́мкі. Умацу́й у кале́нях но́гі мае́ *. Прасвятлі́ пяць звыча́йных пачу́ццяў. Усяго́ мяне́ прыку́й да стра́ху Твайго́. Заўжды́ абараня́й, ахо́ўвай і засцерага́й мяне́ ад усяля́кай спра́вы і сло́ва душатле́ннага. Ачы́сці, абмы́й, і ўпара́дкуй мяне́, упрыго́ж, навучы́ і прасвятлі́ мяне́. Зрабі́ мяне́ пасе́лішчам Твайго́ Адзі́нага Ду́ха, а ўжо не пасе́лішчам граху́. Каб ад мяне́, як ад Твайго́ до́ма, пасля́ прыня́цця Прыча́сця ўцяка́ў, як ад агню́, уся́кі зло́дзей, усяля́кая страсць. Як малі́твеннікаў за сябе́ я прыво́джу Табе́ ўсіх святы́х, чынанача́ллі бяспло́тных, Прадце́чу Твайго́, праму́дрых апо́сталаў, а яшчэ́ і Тваю́ Незага́нную Чы́стую Ма́ці. Іх мальбы́, прымі́, міласэ́рны Хрысце́ мой і сы́нам святла́ зрабі́ Твайго́ слугу́. Бо Ты, До́бры, — адзі́нае асвячэ́нне і святло́ душ на́шых, і Табе́ нале́жным чы́нам, як Бо́гу і Уладару́, мы ўсе́ сла́ву ўзно́сім штодзе́нь. |