|
МОЛИТВЕ ПРЕД СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ
|
Мlтвы прeжде причaстіz.
|
|
Ујутру пак, после уобичајених Јутарњих молитава, говори: Царе небесни; Трисвето. Пресвета Тројице; Оче наш. Господе, помилуј. (12 пута) Ходите поклонимо се... (3 пута). и ове Псалме: |
|
|
ПСАЛАМ 22
|
|
|
Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити. На зеленој паши пасе ме, на тихој води одгаја ме. Душу моју опоравља, води ме стазама правде имена Свога ради. Ако пођем и посред сени смрти, нећу се бојати зла, јер си Ти са мном. Штап Твој и палица Твоја, они ме теше. Поставио си преда мном трпезу на видику непријатеља мојих; намазао си уљем главу моју, и препуна је чаша Твоја којом ме појиш. Да, милост Твоја пратиће ме у све дане живота мога, и ја ћу наставати у дому Господњем задуго. |
|
|
ПСАЛАМ 23
|
|
|
Господња је земља и што год је на њој, васељена и све што живи у њој. Јер је Он на морима основа, и посред река утврди је. Ко ће изаћи на гору Господњу? и ко ће стати на светом месту Његовом? У кога су чисте руке и срце чисто, ко не узима душу своју олако, и не куне се лажно своме ближњем. Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога Спаса свога. Таки је род оних који траже Господа, који ишту лица Бога Јаковљева. Врата, узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! и ући ће Цар славе. Ко је тај Цар славе? Господ крепак и силан, Господ силан у боју. Врата, узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! и ући ће Цар славе. Ко је тај Цар славе? Господ сила, Он је Цар славе. |
|
|
ПСАЛАМ 115
|
|
|
Веровах, стога и говорих: у љутој сам невољи. Рекох у безумљу свом: сваки је човек лаж. Шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао? Примићу чашу спасења, и призваћу име Господње. Молитве моје узнећу Господу пред свима људима Његовим. Скупа је пред Господом смрт светаца Његових. О Господе, ја сам слуга Твој, ја сам слуга Твој, и син слушкиње Твоје; раскинуо си окове моје. Принећу Ти жртву захвалности, и име Господње призваћу. Молитве моје узнећу Господу пред свима људима Његовим, у двору дома Господњега, усред тебе, Јерусалиме. |
|
|
Слава, и сада
|
|
|
Слава, и сада: Алилуја! алилуја! алилуја! слава Теби Боже. (трипут) И три поклона . |
|
|
ТРОПАРИ, глас 8
|
|
|
Безакоња моја превиди, Господе, који си се од Дјеве родио, и срце моје очисти чинећи га храмом Твога Пречистог тела и крви; не одгурни ме од Лица Твога Ти који имаш безмерно велику милост. Слава: Како ћу се ја недостојни усудити да се причестим Светињама Твојим? Јер ако се дрзнем да Ти са достојнима приступим, одећа ме изобличава, јер није свечана, и заслужићу осуду многогрешној души својој. Очисти, Господе, прљавштину душе моје, и спаси ме, јер си Човекољубац. и сада: Многобројна су, Богородице, моја сагрешења; Теби прибегох, Чиста, тражећи спасења: посети болну душу моју, и моли Сина Свог и Бога нашег, да ми опрости сва зла што учиних, једина Благословена. У току Свете и Велике Четрдесетнице реци и овај тропар: Када се славни ученици за време Вечере умивањем просвећиваху, тада се безбожни Јуда, болујући од среброљубља, помрачиваше, и Тебе, праведнога Судију, предаје неправедним судијама. Љубитељу новца, погледај онога који се због тога обесио; бежи од ненасите душе која се дрзнула да тако поступи са Учитељем. Према свима добри, Господе, слава Ти! Онда: Господе, помилуј. (40 пута) И поклона колико хоћеш. |
|
|
Стихови пред Причешће
|
|
|
Човече, желећи да једеш тело Господње, приступи са страхом, да се не опечеш, јер је огањ. Пијући пак божанску крв ради заједничарења, најпре се помири са онима који су ти што нажао учинили. Онда смело једи Тајанствено јело. |
|
|
Други стихови
|
|
|
Пре причешћа страшном жртвом Животворног тела Господњег, Помоли се са трепетом на овај начин. |
|
|
МОЛИТВА 1: СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ
|
Мlтва №, с™aгw васjліа вели1кагw:
|
|
Владару Господе Исусе Христе Боже наш, Извоживота и бесмрћа, Творче целокупне видљиве и невидљиве творевине, савечни и сабеспочетни Сине беспочетнога Оца, који си се из превелике доброте у последње дане обукао у тело, и распео, и погребен био за нас незахвалне и неразборите, и Својом крвљу обновио природу нашу, иструлелу грехом, - Ти Сам, Бесмртни Царе, прими покајање и мене грешнога, и приближи ухо Своје мени, и чуј речи моје: сагреших, Господе, сагреших небу и Теби, и нисам достојан да погледам на висину славе Твоје, јер разгневих Твоју доброту преступивши Твоје заповести и не послушавши Твоје наредбе. Но Ти Господе, будући незлобив, дуготрпељив и многомилостив, ниси ме препустио да пропаднем са безакоњима мојима, него си на све могуће начине очекивао моје обраћење. Јер си Ти, Човекољупче, рекао преко Свог пророка: нећу смрти грешника, него да се обрати и жив буде. Да, Ти не желиш, Господару, да створење руку Својих погубиш, нити волиш пропаст људску, него желиш да се сви спасу и дођу у познање истине. Стога и ја, мада сам недостојан неба и земље, па и овог привременог живота, целог себе потчинивши греху, и сластима заробивши, и Твој оскврнивши лик, ипак, пошто сам Твоје створење и саздање, не очајавам кукаван за своје спасење, него, уздајући се у Твоје безмерно милосрђе, приступам. Прими дакле и мене, човекољубиви Господе, као блудницу, као разбојника, као цариника, и као развратника; и узми моје тешко бреме грехова Ти који узимаш грех света и исцељујеш немоћи људске; који уморне и натоварене призиваш к Себи, и дајеш им одмор; који ниси дошао да зовеш праведнике него грешнике на покајање. И очисти ме од сваке прљавштине тела и духа; и научи ме да обављам Светињу у страху Твоме, да бих се, примајући мирним сведочанством савести део Светиња Твојих, сјединио са Светим телом Твојим и крвљу, и имао у себи Тебе живећа и обитавајућа са Оцем и Светим Твојим Духом. О, Господе Исусе Христе Боже мој, и нека ми не буде на суд причешће пречистим и животворним Тајнама Твојим, нити да ослабим душом и телом што се недостојно при чешћујем њима, него ми дај да све до последњег даха свог неосуђено примам део Светиња Твојих, на заједницу Светога Духа, на попутнину у вечни живот, и на благопријатан одговор на Страшном суду Твом, да бих и ја са свима изабраницима Твојим постао заједничар непролазних Твојих блага, која си спремио за оне који Те љубе, Господе, у којима си свепрослављен занавек. Амин. |
ВLко гDи ї}се хrтE б9е нaшъ, и3ст0чниче жи1зни и3 безсмeртіz, всеS твaри ви1димыz и3 неви1димыz содётелю, безначaльнагw nц7A соприсносyщный сн7е и3 собезначaльный, премн0гіz рaди бlгости въ послBдніz дни6 въ пл0ть њболкjйсz, и3 распнhйсz, и3 погребhйсz за ны2 неблагод†рныz и3 ѕлонр†вныz, и3 твоeю кр0вію њбнови1вый растлёвшее грэх0мъ є3стество2 нaше: сaмъ, безсмeртный цRю2, пріими2 и3 моE грёшнагw покаsніе, и3 приклони2 ќхо твоE мнЁ, и3 ўслhши глаг0лы мо‰: согрэши1хъ бо, гDи, согрэши1хъ на нб7о и3 пред8 тоб0ю, и3 нёсмь дост0инъ воззрёти на высотY слaвы твоеS: прогнёвахъ бо твою2 бlгость, тво‰ зaпwвэди преступи1въ, и3 не послyшавъ твои1хъ повелёній. Но ты2 гDи, неѕл0бивъ сhй, долготерпэли1въ же и3 многомлcтивъ, не прeдалъ є3си2 мS поги1бнути со беззак0ньми мои1ми, моегw2 всsчески њжидaz њбращeніz. Тh бо рeклъ є3си2, чlвэколю1бче, прbр0комъ твои1мъ: ћкw хотёніемъ не хощY смeрти грёшника, но є4же њбрати1тисz и3 жи1ву бhти є3мY. Не х0щеши бо вLко, создaніz твоє1ю рукY погуби1ти, нижE бlговоли1ши њ поги1бели человёчестэй, но х0щеши всBмъ сп7сти1сz, и3 въ рaзумъ и4стины пріити2. Тёмже и3 ѓзъ, ѓще и3 недост0инъ є4смь нб7сE и3 земли2, и3 сеS приврeменныz жи1зни, всего2 себE повинyвъ грэхY, и3 сластeмъ пораб0тивъ, и3 тв0й њскверни1въ w4бразъ: но творeніе и3 создaніе твоE бhвъ, не tчаzвaю своегw2 сп7сeніz nкаsнный, на твоe же безмёрное бlгоутр0біе дерзaz прихождY. Пріими2 u5бо и3 менE, чlвэколю1бче гDи, ћкоже блудни1цу, ћкw разб0йника, ћкw мытарS, и3 ћкw блyднаго, и3 возми2 моE тsжкое брeмz грэхHвъ, грёхъ взeмлzй мjра, и3 нeмwщи человёчєскіz и3сцэлszй, труждaющыzсz и3 њбременє1нныz къ себЁ призывazй и3 ўпокоевazй, не пришeдый призвaти првdныz, но грBшныz на покаsніе: и3 њчи1сти мS t всsкіz сквeрны пл0ти и3 дyха, и3 научи1 мz совершaти с™hню во стрaсэ твоeмъ: ћкw да чи1стымъ свёдэніемъ с0вэсти моеS, с™hнь твои1хъ чaсть пріeмлz, соединю1сz с™0му тёлу твоемY и3 кр0ви, и3 и3мёю тебE во мнЁ живyща и3 пребывaюща, со nц7eмъ и3 с™hмъ твои1мъ д¦омъ. Е$й, гDи ї}се хrтE б9е м0й, и3 да не въ сyдъ ми2 бyдетъ причaстіе пречcтыхъ и3 животворsщихъ т†инъ твои1хъ, нижE да нeмощенъ бyду душeю же и3 тёломъ, t є4же недост0йнэ тBмъ причащaтисz: но дaждь ми2 дaже до конeчнагw моегw2 и3здыхaніz, неwсуждeннw воспріимaти чaсть с™hнь твои1хъ, въ д¦а с™aгw nбщeніе, въ напyтіе животA вёчнагw, и3 во бlгопріsтенъ tвётъ на стрaшнэмъ суди1щи твоeмъ: ћкw да и3 ѓзъ со всёми и3збрaнными твои1ми џбщникъ бyду нетлённыхъ твои1хъ бlгъ, ±же ўгот0валъ є3си2 лю1бzщымъ тS гDи: въ ни1хже препрослaвленъ є3си2 во вёки. Ґми1нь. |
|
МОЛИТВА 2: СВ. ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА
|
Мlтва в7, с™aгw їwaнна златоyстагw:
|
|
Господе, Боже мој, знам да нисам достојан, нити ваљан, да уђеш под кров дома душе моје, Јер Је сав пуст и срушен, и немаш у мени достојно место да би главу склонио. Но као што си с висине нас ради понизио себе, спусти се и сада до моје ништавности. И као што си пристао да у пећини и у јаслима сточним лежиш, тако пристани да уђеш и у јасле моје неразумне душе и у оскврнављено моје тело. И као што ниси одбио да уђеш и заједно вечераш са грешницима у дому Симона губавог, тако благоволи ући и у дом моје ништавне душе, губаве и грешне. И као што ниси одгурнуо сличну мени блудницу и грешницу, која је дошла и дотакла се Тебе, тако се смилуј и на мене грешног који Ти приступам и дотичем Те се. И као што се ниси згадио на њена прљава и нечиста уста која су Те целивала, немој се узгнушати ни на моја уста која су прљавија и нечистија од њених, ни на моје одвратне и нечисте усне, и на мој прљави и врло нечисти језик. Но нека ми жар Пресветог тела Твог и часне крви Твоје буде на освећење и просвећење и здравље моје смерне душе и тела, на олакшање терета многих сагрешења мојих, на сачување од сваког утицаја ђаволског, на уклањање и спутавање моје рђаве и зле навике, на умртвљење страсти, на држање заповести Твојих, на умножење божанске благодати Твоје и задобијање Царства Твога. Јер Ти не приступам, Христе Боже, с ниподаштавањем већ као онај који се узда у Твоју неисказану доброту; и да, удаљујући се на дуго време од заједнице с Тобом, не будем уловљен од духовног вука. Стога Ти се молим, пошто си Ти једини Свет, Господару, освети моју душу и тело, ум и срце, бубреге и унутрашњост, и целог ме обнови; и укорени страх Твој у удовима мојим; и освећење Твоје учини неодвојивим од мене; и буди ми помоћник и заштитник, крманећи у миру животом мојим, удостојавајући ме и да са Светима Твојим станем с десне стране Тебе, молитвама и мољењима Пречисте Матере Твоје, Невештаствених служитеља Твојих, и пречистих Сила, и свих Светих, који су Ти одискони угодили. Амин. |
ГDи б9е м0й, вёмъ, ћкw нёсмь дост0инъ, нижE дов0ленъ, да под8 кр0въ вни1деши хрaма души2 моеS, занeже вeсь пyстъ и3 пaлсz є4сть, и3 не и4маши во мнЁ мёста дост0йна, є4же главY подклони1ти: но ћкоже съ высоты2 нaсъ рaди смири1лъ є3си2 себE, смири1сz и3 нhнэ смирeнію моемY. и3 ћкоже воспріsлъ є3си2 въ вертeпэ и3 въ ћслехъ безсловeсныхъ возлещи2: си1це воспріими2 и3 въ ћслехъ безсловeсныz моеS души2, и3 во њсквернeнное моE тёло вни1ти. и3 ћкоже не неудост0илъ є3си2 вни1ти, и3 свечерsти со грёшники въ домY сjмwна прокажeннагw: тaкw и3зв0ли вни1ти и3 въ д0мъ смирeнныz моеS души2, прокажeнныz и3 грёшныz. и3 ћкоже не tри1нулъ є3си2 под0бную мнЁ блудни1цу и3 грёшную, пришeдшую и3 прикоснyвшуюсz тебЁ: си1це ўмлcрдисz и3 њ мнЁ грёшнэмъ, приходsщемъ и3 прикасaющемъ ти сz. и3 ћкоже не возгнушaлсz є3си2 сквeрныхъ є3S ќстъ и3 нечи1стыхъ, цэлyющихъ тS: нижE мои1хъ возгнушaйсz сквeрншихъ џныz ќстъ и3 нечи1стшихъ, нижE мeрзкихъ мои1хъ и3 нечи1стыхъ ўстeнъ, и3 сквeрнагw и3 нечи1стэйшагw моегw2 љзhка. но да бyдетъ ми2 ќгль прес™aгw твоегw2 тёла, и3 чcтнhz твоеS кр0ве, во њсщ7eніе, и3 просвэщeніе, и3 здрaвіе смирeннэй моeй души2 и3 тёлу, во њблегчeніе тsжестей мн0гихъ мои1хъ согрэшeній, въ соблюдeніе t всsкагw діaвольскагw дёйства, во tгнaніе и3 возбранeніе ѕлaгw моегw2 и3 лукaвагw nбhчаz, во ўмерщвлeніе страстeй, въ снабдёніе зaповэдей твои1хъ, въ приложeніе бжcтвенныz твоеS бlгодaти, и3 твоегw2 цrтвіz присвоeніе. не бо2 ћкw презирazй прихождY къ тебЁ хrтE б9е, но ћкw дерзaz на неизречeнную твою2 бlгость: и3 да не на мн0зэ ўдалszйсz nбщeніz твоегw2, t мhсленнагw в0лка ѕвэроуловлeнъ бyду. Тёмже молю1сz тебЁ: ћкw є3ди1нъ сhй с™ъ вLко, њс™и2 мою2 дyшу и3 тёло, ќмъ и3 сeрдце, чревесA и3 ўтрHбы, и3 всег0 мz њбнови2, и3 вкорени2 стрaхъ тв0й во ўдесёхъ мои1хъ, и3 њсщ7eніе твоE неteмлемо t менє2 сотвори2: и3 бyди ми2 пом0щникъ и3 застyпникъ, њкормлsz въ ми1рэ жив0тъ м0й, сподоблsz мS и3 њдеснyю тебє2 предстоsніz, со с™hми твои1ми: мlтвами и3 молeньми пречcтыz твоеS м™ре, невещeственныхъ твои1хъ служи1телей и3 пречcтыхъ си1лъ, и3 всёхъ с™hхъ, t вёка тебЁ бlгоугоди1вшихъ. Ґми1нь. |
|
МОЛИТВА 3: СВ. СИМЕОНА МЕТАФРАСТА
|
Мlтва G, с™aгw сmмеHна метафрaста:
|
|
Једини чисти и непролазни Господе, који си по неисказаној милости човекољубља примио сав наш састав од чисте и девичанске крви Оне која Те је натприродно родила, наитијем Божанског Духа и благовољењем вечнога Оца, Христе Исусе, Мудрости Божја, и Мире, и Сило, који си Својим оваплоћењем примио животворна и спасоносна страдања, крст, клинце, копље, смрт, умртви моје душегубне страсти телесне. Ти који си Својим погребом опленио адова царства, погреби добрим мислима моје рђаве намере и уништи духове зла. Ти који си својим тридневним и живоносним васкрсењем подигао палога праоца, подигни и мене који сам се грехом оклизнуо, показујући ми примере покајања. Ти који си Својим преславним вазнесењем обожио примљено тело, и почаствовао га седењем с десне стране Оца, удостој ме да помоћу причешћа Светим Тајнама Твојим добијем удео спасаваних који су Ти с десне стране. Ти који си силаском Утешитеља Твога Духа начинио Своје свештене ученике скупоценим сасудима, покажи и мене прималиштем Његова доласка. Ти који ћеш опет доћи да судиш васељени по правди, благоволи да Те и ја сретнем на облацима, Судију и Творца мога, са свима Светима Твојим, да бесконачно славим и певам Тебе са беспочетним Твојим Оцем, и пресветим, и благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. |
Е#ди1не чcтый и3 нетлённый гDи, за неизречeнную млcть чlвэколю1біz, нaше всE воспріeмый смэшeніе t чcтыхъ и3 двcтвенныхъ кровeй, пaче є3стествA р0ждшіz тS, д¦а бжcтвеннагw нашeствіемъ, и3 бlговолeніемъ nц7A присносyщнагw, хrтE ї}се, премdросте б9іz, и3 ми1ре, и3 си1ло: твои1мъ воспріsтіемъ животвор‰щаz и3 сп7си1тєльнаz страд†ніz воспріeмый, кrтъ, гвHздіz, копіE, смeрть, ўмертви2 мо‰ душетлBнныz стр†сти тэлє1сныz. Погребeніемъ твои1мъ ѓдwва плэни1вый ц†рствіz, погреби2 мо‰ бlги1ми п0мыслы лук†ваz совётwваніz, и3 лукaвствіz дyхи разори2. Триднeвнымъ твои1мъ и3 живон0снымъ воскrніемъ пaдшаго прaoтца возстaвивый, возстaви мS грэх0мъ поп0лзшагосz, w4бразы мнЁ покаsніz предлагaz. Преслaвнымъ твои1мъ вознесeніемъ, плотск0е њбожи1вый воспріsтіе, и3 сіE деснhмъ nц7A сэдёніемъ почтhй, спод0би мS причaстіемъ с™hхъ твои1хъ т†инъ деснyю чaсть сп7сaемыхъ получи1ти. Сни1тіемъ ўтёшителz твоегw2 д¦а, сосyды чeстны сщ7є1нныz тво‰ ў§нки2 содёлавый, пріsтелище и3 менE покажи2 тогw2 пришeствіz. Хотsй пaки пріити2 суди1ти вселeннэй прaвдою, бlговоли2 и3 мнЁ ўсрёсти тS на џблацэхъ, судію2 и3 создaтелz моего2, со всёми с™hми твои1ми: да безконeчнw славосл0влю и3 воспэвaю тS, со безначaльнымъ твои1мъ nц7eмъ, и3 прес™hмъ, и3 бlги1мъ, и3 животворsщимъ твои1мъ д¦омъ, нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. |
|
МОЛИТВА 4: СВ. СИМЕОНА МЕТАФРАСТА
|
|
|
Као на Страшном и непристрасном суду Твом стојим, Христе Боже, и осуду изричући и казујући зла која сам починио. Ево данас, пре но што дође дан моје осуде, ја стојим крај Твога Жртвеника пред Тобом, и пред страшним и Светим Анђелима Твојим, потиштен од своје савести, приносим моја зла и безакона дела, објављујући их и изобличавајући. Види, Господе, смерност моју, и отпусти ми све грехе моје. Види, како се умножише безакоња моја више од власи на глави мојој. Које ли зло не учиних? који ли грех не сатворих? које ли зло не замислих у души својој? Јер сам већ и дела починио: блуд, прељубу, гордост, разметање, укоравање, хулу, празнословље, неприличан смех, пијанство, прождрљивост, преједање, мржњу, завист, среброљубље, грабеж, неправду, лакомство, јарост, клевету, безакоње. Свако моје чувство,и сваки уд оскврнавих, покварих, непотребним учиних, поставши потпуно ђавоља радионица. И знам, Господе, да безакоња моја надвисише главу моју, али је безмерна величина милосрђа Твога, и неисказана милост незлобиве доброте Твоје, и нема греха који побеђује човекољубље Твоје. Стога, чудесни Царе, Незлобиви Господе, учини чудо милости Твоје и на мени грешном, покажи силу доброте Твоје, и обелодани јачину самилосног милосрђа Свог, и прими мене грешног који се обраћам. Прими ме, као што си примио блуднога сина, разбојника, блудницу! Прими ме који сам Ти неизмерно згрешио и речју, и делом, и срамном похотом, и неразумном помишљу! И као што си примио оне што су дошли у једанаести час, иако ништа достојно нису били учинили, тако прими и мене грешнога, јер много сагреших и оскврнавих се, и ожалостих Духа Твога Светога, и огорчих човекољубиво срце Твоје и делом, и речју, и помишљу, ноћу и дању, јавно и тајно, хотимично и нехотимично. И знам да ћеш изнети грехе моје преда мном онакве какве сам их починио, и тражићеш рачуна од мене за све што свесно и намерно сагреших. Али Господе, Господе, немој ме праведним судом Твојим, ни јарошћу Твојом карати, нити гневом Твојим казнити. Помилуј ме, Господе, јер сам не само немоћан, него сам и Твоје створење. Ти си, Господе, утврдио на мени страх Твој, а ја пред Тобом сатворих зло, и Теби јединоме сагреших. Но молим Те, немој се судити са слугом Својим; јер ако на безакоња будеш гледао, Господе, Господе, ко ће опстати? Ја сам Ти пучина греха, и нисам достојан нити врстан због мноштва грехова мојих, којима нема броја, да погледам и видим висину небеску. Јер сам изобиловао у сваком злочињењу и лукавству, и сатанској препредености, и покварености, и просипању, блуду, кварењу деце, злопамћењу, наговарању на грех, раздраживању, и другим безбројним страстима. Којим ли то гресима не развратих себе? Која ли то зла не владаху мноме? Сваки грех учиних, сваку прљавштину унесох у душу своју; непотребан постадох Теби, Богу своме, и људима. Ко ће подићи мене, палог у оваква зла и толика сагрешења? Господе Боже мој, у Тебе се уздам: ако постоји нада на моје спасење, ако човекољубље Твоје побеђује мноштво безакоња мојих, буди ми Спаситељ, и по милосрђу Свом и милости Својој отпусти, остави, прости ми све што ти згреших, јер се душа моја испуни многим залима, и у мени нема наде на спасење. Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, и немој ми узвратити по делима мојим, и немој ме осудити по поступцима мојим, него обрати, заштити, избави душу моју од зала која расту заједно са њом, и од злих потхвата. Спаси ме ради милости Своје: нека онде где се умножи грех, још већма изобилује благодат Твоја (Рм.5,20); и ја ћу Те хвалити и прослављати у све дане живота свога. Јер си Ти Бог оних што се кају, и Спаситељ оних што греше, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и пресветим, и благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. |
|
|
МОЛИТВА 5: СВ. ЈОВАНА ДАМАСКИНА
|
Мlтва д7, с™aгw їwaнна дамаски1на:
|
|
Владару, Господе Исусе Христе, Боже наш, Који једини имаш власт да људима отпушташ грехе, као Благ и Човекољубив, превиди све моје свесне и несвесне грехе, и удостој ме да се неосуђено причестим Божанским, и преславним, и пречистим, и животворним Тајнама Твојим, не на казну, ни на муку, ни на умножење грехова, него на очишћење, и на разбијање противника, на истребљење многих мојих сагрешења. Јер си Ти Бог милости, и милосрђа, и човекољубља, и Теби славу узносимо, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. |
ВLко гDи ї}се хrтE б9е нaшъ, є3ди1не и3мёzй влaсть человёкwмъ њставлsти грэхи2: ћкw бlгъ и3 чlвэколю1бецъ, прeзри мо‰ вс‰ въ вёдэніи и3 не въ вёдэніи прегрэшє1ніz: и3 спод0би мS неwсуждeннw причасти1тисz бжcтвенныхъ, и3 преслaвныхъ, и3 пречcтыхъ, и3 животворsщихъ твои1хъ т†инъ: не въ тsжесть, ни въ мyку, ни въ приложeніе грэхHвъ, но во њчищeніе, и3 њсщ7eніе, и3 њбручeніе бyдущагw животA и3 цrтвіz: въ стёну и3 п0мощь, и3 въ возражeніе сопроти1вныхъ, во и3стреблeніе мн0гихъ мои1хъ согрэшeній. Тh бо є3си2 бGъ млcти, и3 щедр0тъ, и3 чlвэколю1біz: и3 тебЁ слaву возсылaемъ, со nц7eмъ и3 с™hмъ д¦омъ, нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. |
|
МОЛИТВА 6: СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ
|
Мlтва є7, с™aгw васjліа вели1кагw:
|
|
Знам, Господе, да се недостојно причешћујем пречистим телом Твојим и часном крвљу Твојом, и крив сам, и суд себи једем и пијем, не разликујући тела и крви Тебе Христа и Бога мог. Но уздајући се у Твоје милосрђе, ја приступам Теби који си рекао: који једе тело моје и пије крв моју, у мени борави и ја у њему. Смилуј се, дакле, Господе, и немој ме грешнога карати, него учини са мном по милости Својој. И нека ми ова Светиња буде на исцељење, и очишћење, и просвећење, и сачување, и спасење, и на освећење душе и тела; на прогнање сваког сањарења, и рђавог поступања, и ђаволског делања које помоћу мисли ради у удима мојим; на смелост и љубав према Теби, на исправку живота и осигурање; на пораст добродетељи и савршенства; на испуњење заповести, на заједницу Светога Духа, на попутнину вечнога живота; на благопријатан одговор на Страшном суду Твом, не на суд или на осуду. |
Вёмъ гDи, ћкw недост0йнэ причащaюсz пречcтагw твоегw2 тёла и3 чcтнhz твоеS кр0ве: и3 пови1ненъ є4смь, и3 сyдъ себЁ ћмъ и3 пію2, не разсуждaz тёла и3 кр0ве тебє2 хrтA и3 бGа моегw2: но на щедрHты тво‰ дерзaz, прихождY къ тебЁ рeкшему: kдhй мою2 пл0ть, и3 піsй мою2 кр0вь, во мнЁ пребывaетъ, и3 ѓзъ въ нeмъ. Ўмлcрдисz u5бо гDи, и3 не њбличи1 мz грёшнаго, но сотвори2 со мн0ю по млcти твоeй: и3 да бyдутъ ми2 с™†z сі‰ во и3сцэлeніе, и3 њчищeніе, и3 просвэщeніе, и3 сохранeніе, и3 сп7сeніе, и3 во њсщ7eніе души2 и3 тёла: во tгнaніе всsкагw мечтaніz, и3 лукaвагw дэsніz, и3 дёйства діaвольскагw, мhсленнэ во ўдесёхъ мои1хъ дёйствуемагw: въ дерзновeніе и3 люб0вь, ћже къ тебЁ, во и3справлeніе житіS и3 ўтверждeніе, въ возращeніе добродётели и3 совершeнства: во и3сполнeніе зaповэдей, въ д¦а с™aгw nбщeніе, въ напyтіе животA вёчнагw, во tвётъ бlгопріsтенъ на стрaшнэмъ суди1щи твоeмъ: не въ сyдъ и3ли2 во њсуждeніе. |
|
МОЛИТВА 7: СВ. СИМЕОНА НОВОГ БОГОСЛОВА
|
Мlтва ѕ7, с™aгw сmмеHна н0вагw бGосл0ва:
|
|
Од прљавих усана, од гаднога срца, од нечистога језика, од душе оскврнављене, прими молбу, Христе мој, и немој превидети ни моје речи, ни поређења, ни бестидност. Дај ми, Христе мој, да смело говорим оно што желим; и осим тога научи ме шта треба да творим и говорим. Сагреших већма од блуднице, која, сазнавши где се налазиш и купивши миро, дође да смело помаже Твоје ноге, Бога мог, Господара и Христа мог. Као што ниси одгурнуо њу која Ти је од срца дошла, ни на мене се немој згадити, Речи /=Логосе/, него ми допусти да Твоје ноге и држим, и целивам, и да их бујицама суза, као скупоценим миром, смело помажем. Умиј ме сузама мојим, очисти ме њима, Речи /=Логосе/. Отпусти и сагрешења моја, и подај ми опроштај. Знаш и мноштво зала, знаш и ране моје, и модрице моје видиш; али, и веру знаш, и намеру видиш, и уздисање чујеш. За Тебе, Боже мој, Творче мој, Избавитељу мој, није сакривена ниједна суза, нити делић једне сузе. Очи Твоје већ видеше оно што ја нисам учинио; а у књизи Твојој записано је и оно што још није учењено. Види смерност моју; види толики мој труд, и опрости ми све грехе, Боже свега, да се чистим срцем, дршћући разумом, и душом скрушеном, причестим Твојим чистим и пресветим Тајнама, помоћу којих се оживљује и обожује сваки који Тебе једе и пије чистим срцем. Јер Ти си рекао, Господару мој: сваки који једе моје тело и пије моју крв, у мени борави и ја у њему. Истинита је зацело реч Господара и Бога мог, јер причешћујући се Божанским и боготворећим Даровима, ја већ нисам сам но с Тобом, Христе мој, Светлошћу Тросунчаном која просвећује свет. Нека дакле не будем сам без Тебе Животодавца, дисања мог, живота мог, радовања мог, спасења свету. Тога ради приступих Ти као што видиш, са сузама и душом скрушеном. Молим да добијем избављење од мојих сагрешења, и да се неосуђено причестим Твојим животодавним и непорочним Тајнама, да би Ти, као што си рекао, остао са мном свејадним, да ме не би саблазнитељ, нашавши ме без Твоје благодати, лукаво зграбио, и саблазнивши, удаљио од Твојих боготворећих речи. Тога ради падам пред Тобом и свесрдно Ти вапијем: као што си блудног сина примио, и блудницу која Ти је пришла, тако прими мене блудног и развратног, Милосрдни. Јер приступајући Ти сада душом скрушеном, знам, Спаситељу, да Ти нико не сагреши као ја, нити сатвори дела која ја сатворих. Али опет и ово знам, да ни величина сагрешења, ни мноштво грехова, не могу превазићи велику дуготрпељивост и крајње човекољубље Бога мог. Но оне који се усрдно кају Ти милошћу сапатње и очишћујеш, и осветљујеш, и чиниш учесницима светлости, великодушно их чинећи заједничарима Твога Божанства. И често пута казујеш им као Својим истинским пријатељима чудне ствари и за Анђеле и за људски разум. То ме чини смелим, то ме окриљује, Христе мој. И уздајући се у Твоје богато према нама доброчинство, радујући се уједно и дршћући, причешћујем се огњем ја трава, и - о необичног чуда! орошаван на неисказан начин, као некада купина која је несагориво горела. Сада захвалним умом и захвалним срцем, захвалним удовима мојим, душе и тела мога, клањам се и величам и славим Те, Боже мој, који си благословен сада и занавек. |
T сквeрныхъ ўстeнъ, t мeрзкаго сeрдца, t нечи1стагw љзhка, t души2 њсквернeны, пріими2 молeніе хrтE м0й, и3 не прeзри мои1хъ ни словeсъ, нижE њбразHвъ, нижE безстyдіz. Дaждь ми2 дерзновeннw глаг0лати, ±же хощY, хrтE м0й. Пaче же и3 научи1 мz, чт0 ми подобaетъ твори1ти и3 глаг0лати. Согрэши1хъ пaче блудни1цы, ћже ўвёдэ, гдЁ њбитaеши, мЂро купи1вши, пріи1де дeрзостнэ помaзати твои2 н0зэ, бGа моегw2, вLки и3 хrтA моегw2. Ћкоже џну не tри1нулъ є3си2 пришeдшую t сeрдца, нижE менє2 возгнушaйсz, сл0ве: твои1 же ми2 подaждь н0зэ, и3 держaти, и3 цэловaти, и3 струsми слeзными, ћкw многоцённымъ мЂромъ, сі‰ дeрзостнw помaзати. Њмhй мS слезaми мои1ми, њчи1сти мS и4ми, сл0ве: њстaви и3 прегрэшє1ніz мо‰, и3 прощeніе ми2 подaждь. Вёси ѕHлъ мн0жество, вёси и3 стрyпы мо‰, и3 ћзвы зри1ши мо‰: но и3 вёру вёси, и3 произволeніе зри1ши, и3 воздыхaніе слhшиши. Не таи1тсz тебє2, б9е м0й, тв0рче м0й, и3збaвителю м0й, нижE кaплz слeзнаz, нижE кaпли чaсть нёкаz. Несодёланное моE ви1дэстэ џчи твои2: въ кни1зэ же твоeй и3 є3щE несодBzннаz напи6сана тебЁ сyть. Ви1ждь смирeніе моE, ви1ждь трyдъ м0й є3ли1къ, и3 грэхи2 вс‰ њстaви ми2, б9е всsческихъ: да чи1стымъ сeрдцемъ, притрeпетною мhслію, и3 душeю сокрушeнною, несквeрныхъ твои1хъ причащyсz и3 прес™hхъ т†инъ, и4миже њживлsетсz и3 њбожaетсz всsкъ kдhй же и3 піsй чи1стымъ сeрдцемъ. Тh бо рeклъ є3си2, вLко м0й: всsкъ kдhй мою2 пл0ть, и3 піsй мою2 кр0вь, во мнЁ ќбw сeй пребывaетъ, въ нeмже и3 ѓзъ є4смь. И$стинно сл0во всsко вLки и3 бGа моегw2: бжcтвенныхъ бо причащazйсz и3 бGотворsщихъ бlгодaтей, не ќбw є4смь є3ди1нъ, но съ тоб0ю хrтE м0й, свётомъ трис0лнечнымъ, просвэщaющимъ мjръ. Да ќбw не є3ди1нъ пребyду кромЁ тебє2 живодaвца, дыхaніz моегw2, животA моегw2, рaдованіz моегw2, сп7сeніz мjру. Сегw2 рaди къ тебЁ приступи1хъ, ћкоже зри1ши, со слезaми, и3 душeю сокрушeнною, и3збавлeніz мои1хъ прегрэшeній прошY пріsти ми2, и3 твои1хъ живодaтельныхъ и3 непор0чныхъ тaинствъ причасти1тисz неwсуждeннw. Да пребyдеши, ћкоже рeклъ є3си2, со мн0ю треoкаsннымъ: да не кромЁ њбрётъ мS твоеS бlгодaти, прелeстникъ восхи1титъ мS льсти1внэ, и3 прельсти1въ tведeтъ бGотворsщихъ твои1хъ словeсъ. Сегw2 рaди къ тебЁ припaдаю, и3 тeплэ вопію1 ти: ћкоже блyднаго пріsлъ є3си2, и3 блудни1цу пришeдшую, тaкw пріими1 мz блyднаго и3 сквeрнаго, щeдре. Душeю сокрушeнною, нhнэ бо къ тебЁ приходS, вёмъ сп7се, ћкw и3нhй, ћкоже ѓзъ, не прегрэши2 тебЁ, нижE содёz дэ‰ніz, ±же ѓзъ содёzхъ. Но сіE пaки вёмъ, ћкw ни вели1чество прегрэшeній, ни грэхHвъ мн0жество превосх0дитъ бGа моегw2 мн0гое долготерпёніе и3 чlвэколю1біе крaйнее: но млcтію сострaстіz тeплэ кaющыzсz, и3 чи1стиши, и3 свётлиши, и3 свёта твори1ши причaстники, џбщники бжcтвA твоегw2 содёловаzй незави1стнw: и3 стрaнное и3 ѓгGлwмъ, и3 человёчєскимъ мhслемъ, бесёдуеши и5мъ мн0гажды, ћкоже другHмъ твои6мъ и4стиннымъ. Сі‰ дeрзостна творsтъ мS, сі‰ вперsютъ мS, хrтE м0й. И# дерзaz твои6мъ бог†тымъ къ нaмъ бlгодэsніємъ, рaдуzсz вкyпэ и3 трепeщz, nгнeви причащaюсz, травA сhй, и3 стрaнно чyдо, њрошaемь неwпaльнw, ћкоже ќбw купинA дрeвле неwпaльнэ горsщи. Нhнэ бlгодaрною мhслію, бlгодaрнымъ же сeрдцемъ, бlгодaрными ўдесы2 мои1ми, души2 и3 тёла моегw2, покланsюсz, и3 величaю, и3 славосл0влю тS б9е м0й, ћкw бlгословeна сyща, нhнэ же и3 во вёки. |
|
МОЛИТВА 8: СВ. ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА
|
Мlтва з7, с™aгw їwaнна златоyстагw:
|
|
Боже, отпусти, остави, опрости ми сагрешења моја, која Ти сагреших, било речју, или делом, или помишљу, хотимично или нехотимично, свесно или несвесно све ми опрости као благ и човекољубив. И молитвама Твоје Пречисте Матере, Твојих умних Служитеља, и светих Сила, и свих Светих који су Ти од памтивека угодили, благоволи да неосуђено примим свето и пречисто Твоје тело, и часну крв, на исцељење душе и тела, и на очишћење мојих рђавих помисли. Јер је Твоје царство, и сила и слава, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. |
Б9е, њслaби, њстaви, прости1 ми согрэшє1ніz мо‰, є3ли6ка ти2 согрэши1хъ, ѓще сл0вомъ, ѓще дёломъ, ѓще помышлeніемъ, в0лею и3ли2 нев0лею, рaзумомъ и3ли2 неразyміемъ, вс‰ ми2 прости2, ћкw бlгъ и3 чlвэколю1бецъ: и3 мlтвами пречcтыz твоеS м™ре, ќмныхъ твои1хъ служи1телей и3 с™hхъ си1лъ, и3 всёхъ с™hхъ t вёка тебЁ бlгоугоди1вшихъ, неwсуждeннw бlговоли2 пріsти ми2 с™0е и3 пречcтое твоE тёло, и3 чcтнyю кр0вь, во и3сцэлeніе души1 же и3 тёла, и3 во њчищeніе лукaвыхъ мои1хъ помышлeній. Ћкw твоE є4сть цrтво, и3 си1ла, и3 слaва, со nц7eмъ и3 с™hмъ д¦омъ, нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. |
|
МОЛИТВА 9: ИСТОГА СВЕТИТЕЉА
|
Мlтва }, тогHжде с™aгw:
|
|
Нисам заслужан, Владару Господе, да уђеш под кров душе моје; али пошто као човекољубив желиш да живиш у мени, усуђујући се приступам. Наређујеш, ја ћу отворити врата која си Ти једини створио, и ући ћеш са човекољубљем какав јеси; ући ћеш и просветићеш мој помрачени разум. Верујем да ћеш то учинити, јер ниси отерао блудницу која Ти је дошла са сузама, нити си одбацио цариника који се покајао, нити си одгурнуо разбојника који је познао Царство Твоје, нити оставио покајаног гонитеља као што је био, него си све који су Ти с покајањем пришли уврстио међу пријатеље Своје, Ти који си једини Благословен свагда, сада и у бесконачне векове. Амин. |
Нёсмь дов0ленъ, вLко гDи, да вни1деши под8 кр0въ души2 моеS: но понeже х0щеши ты2 ћкw чlвэколю1бецъ жи1ти во мнЁ, дерзaz приступaю: повелэвaеши, да tвeрзу двє1ри, ±же ты2 є3ди1нъ создaлъ є3си2, и3 вни1деши со чlвэколю1біемъ ћкоже є3си2: вни1деши и3 просвэщaеши помрачeнный м0й п0мыслъ. Вёрую, ћкw сіE сотвори1ши: не бо2 блудни1цу со слезaми пришeдшую къ тебЁ tгнaлъ є3си2, нижE мытарS tвeрглъ є3си2 покazвшасz, нижE разб0йника познaвша цrтво твоE tгнaлъ є3си2, нижE гони1телz покazвшасz њстaвилъ є3си2 є4же бЁ: но t покаsніz тебЁ пришeдшыz, вс‰ въ ли1цэ твои1хъ другHвъ вчини1лъ є3си2, є3ди1нъ сhй бlгословeнный всегдA, нhнэ и3 въ безконє1чныz вёки. Ґми1нь. |
|
МОЛИТВА 10: ИСТОГА СВЕТИТЕЉА
|
Мlтва f7, тогHжде с™aгw:
|
|
Господе Исусе Христе Боже мој, отпусти, остави, очисти, и опрости ми грешном и непотребном и недостојном слузи Свом грехе, и сагрешења, и преступе моје, које Ти од младости моје па све до овога дана и часа сагреших, било свесно и несвесно, било речима или делима, било помислима и мислима и настојањима, и свима својим чувствима. И молитвама Пречисте и Приснодјеве Марије Мајке Твоје, која Те је без семена родила, једине непостидне наде и заштите и спасења мога, удостој ме да се неосуђено причестим пречистим, бесмртним, животворним и страшним Тајнама Твојим, на отпуштење грехова, и на живот вечни; на освећење и просвећење, јачину, исцелење и здравље душе и тела, и на уништење и потпуно погубљење мојих злих мисли и помисли, и потхвата, и ноћних сањарења, мрачних и злих духова. Јер је Твоје царство, и сила, и слава, и част, и поклоњење, са Оцем и Светим Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. |
ГDи ї}се хrтE б9е м0й, њслaби, њстaви, њчи1сти и3 прости1 ми грёшному, и3 непотрeбному, и3 недост0йному рабY твоемY прегрэшє1ніz, и3 согрэшє1ніz, и3 грэхопадє1ніz мо‰, є3ли6ка ти2 t ю4ности моеS дaже до настоsщагw днE и3 часA согрэши1хъ, ѓще въ рaзумэ и3 въ неразyміи, ѓще въ словесёхъ и3ли2 дёлэхъ, и3ли2 помышлeніихъ и3 мhслехъ и3 начинaніихъ, и3 всёхъ мои1хъ чyвствахъ. И# мlтвами безсёменнw р0ждшіz тS, пречcтыz и3 приснодв7ы мRjи м™ре твоеS, є3ди1ныz непостhдныz надeжды и3 предстaтельства и3 сп7сeніz моегw2, спод0би мS неwсуждeннw причасти1тисz пречcтыхъ, безсмeртныхъ, животворsщихъ, и3 стрaшныхъ твои1хъ тaинствъ, во њставлeніе грэхHвъ и3 въ жи1знь вёчную: во њсщ7eніе, и3 просвэщeніе, крёпость, и3сцэлeніе, и3 здрaвіе души1 же и3 тёла, и3 въ потреблeніе и3 всесовершeнное погублeніе лукaвыхъ мои1хъ помыслHвъ, и3 помышлeній, и3 предпріsтій, и3 нощнhхъ мечтaній, тeмныхъ и3 лукaвыхъ духHвъ: ћкw твоE є4сть цrтво, и3 си1ла, и3 слaва, и3 чeсть, и3 поклонeніе, со nц7eмъ и3 с™hмъ твои1мъ д¦омъ, нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. |
|
МОЛИТВА 11: СВ. ЈОВАНА ДАМАСКИНА
|
Мlтва ‹, с™aгw їwaнна дамаски1на:
|
|
Пред дверима Храма Твога стојим, и не одступам од страшних помисли; но Ти, Христе Боже, који си цариника оправдао и Хананејку помиловао, и разбојнику врата рајска отворио, отвори ми срце човекољубља Твог, и прими мене, који Ти прилазим и дотичем Те се, као блудницу и крвоточиву. Јер ова, додирнувши крај ризе Твоје, лако доби исцелење, а она, држећи пречисте ноге Твоје, стече опроштај грехова. А ја јадан, који се усуђујем да примим све тело Твоје, нека не будем опаљен, већ ме прими као њих, и просвети чула душе моје, спаљујући кривице греха мог, молитвама оне која Те је без семена родила и Небеских Сила, јер си благословен кроза све векове. Амин. |
Пред8 двeрьми хрaма твоегw2 предстою2, и3 лю1тыхъ помышлeній не tступaю: но ты2 хrтE б9е, мытарS њправди1вый, и3 хананeю поми1ловавый, и3 разб0йнику раS двє1ри tвeрзый, tвeрзи ми2 ўтрHбы чlвэколю1біz твоегw2, и3 пріими1 мz приходsща и3 прикасaющасz тебЁ, ћкw блудни1цу, и3 кровоточи1вую: џва ќбw крaz ри1зы твоеS коснyвшисz, ўд0бь и3сцэлeніе пріsтъ: џва же пречcтэи твои2 н0зэ ўдержaвши, разрэшeніе грэхHвъ понесE. Ѓзъ же nкаsнный всE твоE тёло дерзaz воспріsти, да не њпалeнъ бyду: но пріими1 мz ћкоже џныz, и3 просвэти2 мо‰ душє1внаz ч{вства, попалsz мо‰ грэхHвныz вины6, мlтвами безсёменнw р0ждшіz тS, и3 нбcныхъ си1лъ: ћкw бlгословeнъ є3си2 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. |
|
МОЛИТВА 12: СВ. ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА
|
Мlтва №i, с™aгw їwaнна златоyстагw:
|
|
Верујем, Господе, и исповедам да си Ти заиста Христос, Син Бога Живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело Твоје, и ова сама пречасна Крв Твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хотимична и нехотимична, учињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим Пречистим Тајнама Твојим на отпуштење грехова и на живот вечни. Амин. |
Вёрую, гDи, и3 и3сповёдую, ћкw ты2 є3си2 вои1стинну хrт0съ сн7ъ бGа живaгw, пришeдый въ мjръ грBшныz сп7сти2, t ни1хже пeрвый є4смь ѓзъ. Е#щE вёрую, ћкw сіE є4сть сaмое пречcтое тёло твоE, и3 сіS є4сть сaмаz чcтнaz кр0вь твоS. Молю1сz u5бо тебЁ: поми1луй мS, и3 прости1 ми прегрэшє1ніz мо‰, вHльнаz и3 невHльнаz, ±же сл0вомъ, ±же дёломъ, ±же вёдэніемъ и3 невёдэніемъ, и3 спод0би мS неwсуждeннw причасти1тисz пречcтыхъ твои1хъ тaинствъ, во њставлeніе грэхHвъ, и3 въ жи1знь вёчную. Ґми1нь. |
|
Стихови Метафрастови
|
Приходsй же причасти1тисz, глаг0ли въ себЁ настоsщыz стіхи2 метафрaста:
|
|
Приступајући да се причестиш, говори у себи ове стихове Метафрастове: Ево, приступам божанском причешћу. Саздатељу, не спали ме причешћем. Јер си огањ који спаљује недостојне, већ ме очисти од сваке нечистоте. |
СE приступaю къ бжcтвенному причащeнію. Содётелю, да не њпали1ши мS пріwбщeніемъ: Џгнь бо є3си2 недостHйныz попалszй. Но ќбw њчи1сти мS t всsкіz сквeрны. |
|
Молитва Тајне Вечере
|
Тaже глаг0ли:
|
|
Затим опет говори: Прими ме данас, Сине Божји, за причасника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати тајну непријатељима Твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству Твоме. |
Вeчери твоеS тaйныz днeсь, сн7е б9ій, причaстника мS пріими2: не бо2 врагHмъ твои6мъ тaйну повёмъ, ни лобзaніz ти2 дaмъ ћкw їyда, но ћкw разб0йникъ и3сповёдаю тS: помzни1 мz, гDи, во цrтвіи твоeмъ. |
|
Стихови
|
Пaки стіхи2 сі‰:
|
|
Онда ове стихове: Човече, ужасни се, гледајући крв која обоготворава, јер је жар који недостојне сажиже. Божанско тело и обожује и храни. Обожује дух, а ум храни чудно. |
БGотворsщую кр0вь ўжасни1сz, человёче, зрS: Џгнь бо є4сть недостHйныz попалszй. Бжcтвенное тёло и3 њбожaетъ мS, и3 питaетъ: Њбожaетъ дyхъ, ќмъ же питaетъ стрaннw. |
|
Тропари
|
Тaже тропари2:
|
|
Онда тропаре: Занео си ме љубавном чежњом, Христе, и изменио Твојом божанском љубављу. Спали сада грехе моје огњем невештаственим, и удостој ме да се испуним радошћу која је у Теби, да ликујући, Благи, величам два доласка Твоја. Како ћу, недостојан, ући у сјај Светих Твојих? Јер ако се усудим да заједно са њима уђем у брачне одаје, одећа ме окривљује, јер није брачна, и свезан - бићу избачен од Анђела. Очисти, Господе, нечистоту душе моје, и спаси ме као човекољубив. |
Ўслади1лъ мS є3си2 люб0вію хrтE, и3 и3змэни1лъ мS є3си2 бжcтвеннымъ твои1мъ рачeніемъ: но попали2 nгнeмъ невещeственнымъ грэхи2 мо‰, и3 насhтитисz є4же въ тебЁ наслаждeніz спод0би, да ликyz возвеличaю бlже, двA пришє1ствіz тво‰. Во свётлостехъ с™hхъ твои1хъ кaкw вни1ду недост0йный; ѓще бо дерзнY совни1ти въ черт0гъ, nдeжда мS њбличaетъ, ћкw нёсть брaчна, и3 свsзанъ и3звeрженъ бyду t ѓгGлwвъ: њчи1сти гDи, сквeрну души2 моеS, и3 сп7си1 мz, ћкw чlвэколю1бецъ. |
|
Молитва
|
Тaже мlтву:
|
|
Онда молитву: Човекољубиви Владару, Господе Исусе Христе, Боже мој, нека ми Светиње ове не буду на осуду - као недостојном, већ на очишћење и освећење и душе и тела, и на залог будућег живота и Царства. Приљубљивање уз Бога мени је добро, ослањање на Господа нада је спасења мога. |
ВLко чlвэколю1бче, гDи ї}се хrтE б9е м0й, да не въ сyдъ ми2 бyдутъ с™†z сі‰, за є4же недост0йну ми2 бhти: но во њчищeніе и3 њсщ7eніе души1 же и3 тёла, и3 во њбручeніе бyдущіz жи1зни и3 цrтвіz. Мнё же є4же прилэплsтисz бGу бlго є4сть, полагaти во гDэ ўповaніе сп7сeніz моегw2. |
|
И опет
|
И# пaки:
|
|
И опет: Прими ме данас, Сине Божји, за причасника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати тајну непријатељима Твојим; нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству Твоме. |
Вeчери твоеS тaйныz днeсь, сн7е б9ій, причaстника мS пріими2: не бо2 врагHмъ твои6мъ тaйну повёмъ, ни лобзaніz ти2 дaмъ ћкw їyда, но ћкw разб0йникъ и3сповёдаю тS: помzни1 мz, гDи, во цrтвіи твоeмъ. |