Ирмос: Бога који је сишао јеврејским младићима у ужарену пећ, и пламен у росу претворио, опевајте дела као Господа, и величајте у све векове.

Боже Спаситељу мој, удостој сада и мене очајнога да будем, Христе, заједничар небесних, и страшних, и светих Твојих Тајни, и Твоје божанске и Тајне Вечере.

Прибегнувши под Твоје милосрђе, Добри, са страхом Ти вапијем: остани у мени, Спасе, и ја, као што си рекао, у Теби; јер ево уздајући се у милост Твоју, једем тело Твоје и пијем крв Твоју.

Дрхћем примајући огањ, да не будем опаљен као восак или као трава. О страшног тајанства! О милосрђа Божјег! Како се ја блато причешћујем Божанског тела и крви, и постајем непролазан?

Ірмос: В пещ о́гненную ко отроко́м євре́йським снизше́дшаго і пла́мень в ро́су прело́жшаго Бо́га по́йте, діла́ я́ко Го́спода, і превозносі́те во вся ві́ки.

Приспів: Се́рдце чи́сто сози́жди во мні, Бо́же, і дух прав обнови́ во утро́бі моє́й.

Небе́сних і Стра́шних і Святи́х Твої́х, Христе́, ни́ні Та́їн, і Боже́ственния Твоєя́ і та́йния ве́чері о́бщника би́ти і мене́ сподо́би отча́яннаго, Бо́же, Спа́се мой.

Приспів: Не отве́ржи мене́ от лиця́ Твоєго́ і Ду́ха Твоєго́ Свята́го не отими́ от мене́

Под Твоє́ прибі́г благоутро́біє, Бла́же, со стра́хом зову́ Ті: во мні пребу́ди, Спа́се, і аз, я́коже рекл єси́, в Тебі́; се бо дерза́я на ми́лость Твою́, ям Ті́ло Твоє́ і пію́ Кров Твою́.

Приспів: Пресвята́я Тро́йце, Бо́же наш, сла́ва Тебі́.

Трепе́щу, приє́мля огнь, да не опалю́ся, я́ко воск і я́ко трава́. О́ле стра́шнаго Та́їнства! О́ле благоутро́бія Бо́жия! Ка́ко Боже́ственнаго Ті́ла і Кро́ве бре́ніє причаща́юся і нетлі́нен сотворя́юся?