Ирмос: Бога који је сишао јеврејским младићима у ужарену пећ, и пламен у росу претворио, опевајте дела као Господа, и величајте у све векове.

Боже Спаситељу мој, удостој сада и мене очајнога да будем, Христе, заједничар небесних, и страшних, и светих Твојих Тајни, и Твоје божанске и Тајне Вечере.

Прибегнувши под Твоје милосрђе, Добри, са страхом Ти вапијем: остани у мени, Спасе, и ја, као што си рекао, у Теби; јер ево уздајући се у милост Твоју, једем тело Твоје и пијем крв Твоју.

Дрхћем примајући огањ, да не будем опаљен као восак или као трава. О страшног тајанства! О милосрђа Божјег! Како се ја блато причешћујем Божанског тела и крви, и постајем непролазан?

Бога, Які сышо́ў у печ во́гненную да яўрэ́йскіх дзяце́й і по́лымя ператвары́ў у расу́, апява́йце, стварэ́нні, як Го́спада, і ўзно́сьце на ўсе вякі́.

Сэ́рца чы́стае ствары́ ўва мне, Бо́жа, і дух пра́ўды аднаві́ ўнутры́ мяне́.

Нябе́сных і стра́шных і святы́х Тваі́х Тайн, Хрысце́, і Бажэ́ственнай Тваёй і Та́йнай Вячэ́ры цяпе́р удзе́льнікам быць і мяне́ спадо́бі, адча́йнага, Бо́жа, Спасі́целю мой.

Не адкі́нь мяне́ ад аблі́чча Твайго́ і Ду́ха Твайго́ Свято́га не адымі́ ад мяне́.

Звярну́ўшыся да Тваёй міласэ́рнасці, До́бры, я са стра́хам ускліка́ю да Цябе́: ува мне будзь, Спасі́целю, а я ў Табе́, як сказа́ў Ты, бо, вось, спадзеючы́ся на мі́ласць Тваю́, я ем Це́ла Тваё і п'ю Кроў Тваю́.

Сла́ва Айцу́, і Сы́ну, і Свято́му Ду́ху, і цяпе́р, і заўсёды, і на ве́кі вякоў. Амі́нь.

(Або: Прасвята́я Багаро́дзіца, спасі́ нас).

Багародзічны: Я трымчу́, прыма́ючы аго́нь: як бы мне не згарэ́ць, як воск і як трава́. О, стра́шная та́йна! О, міласэ́рнасць Бо́жая! Як я, прах, прычашча́юся Бажэ́ственнага Це́ла і Крыві́ і станаўлю́ся нятле́нным?