|
ПОКАЈНИ КАНОН ГОСПОДУ НАШЕМ ИСУСУ ХРИСТУ
|
КанHнъ покаsнный ко гDу нaшему ї}су хrтY.
|
|
Глас 6. Песма 1
|
КанHнъ, глaсъ ѕ7. Пёснь №.
|
Глас 6. ПЕСМА 1: ИРМОС:Прешавши пешке по дну мора као по суву, Израиљ, гледајући гонитеља Фараона где се дави, клицаше: Певајмо Богу победничку песму! Припев: Помилуј ме Боже, помилуј ме! Ја грешни и потиштени приступих сада к Теби Господару и Богу своме. Али не смем да гледам у небо, само се молим, говорећи: дај ми, Господе, расположење да горко оплакујем дела своја! О тешко мени грешноме, беднији сам од свих људи: нема у мени покајања! Господе, дај ми сузе да горко оплакујем дела своја! Слава: Безумни јадни човече, губиш време у лењости! Помисли на свој живот, и обрати се Господу Богу, и горко оплакуј дела своја! и сада: Пречиста Мати Божија, погледај на мене грешнога, и од замке ђавоље избави ме, и на пут покајања упути ме, да горко оплакујем дела своја. |
Їрм0съ: Ћкw по сyху пэшешeствовавъ ї}ль, по бeзднэ стопaми, гони1телz фараHна ви1дz потоплsема, бGу побёдную пёснь пои1мъ, вопіsше. Припёвъ: Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Нhнэ приступи1хъ ѓзъ грёшный и3 њбременeнный къ тебЁ вLцэ и3 бGу моемY: не смёю же взирaти на нб7о, т0кмw молю1сz, глаг0лz: дaждь ми2 гDи ќмъ, да плaчусz дёлъ мои1хъ г0рькw. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Q г0ре мнЁ грёшному! пaче всёхъ человBкъ nкаsненъ є4смь: покаsніz нёсть во мнЁ: дaждь ми2 гDи слeзы, да плaчусz дёлъ мои1хъ г0рькw. Слaва: Безyмне nкаsнне человёче, въ лёности врeмz губи1ши: помhсли житіE твоE, и3 њбрати1сz ко гDу бGу, и3 плaчисz њ дёлэхъ твои1хъ г0рькw. И# нhнэ: М™и б9іz пречcтаz, воззри2 на мS грёшнаго, и3 t сёти діaволи и3збaви мS, и3 на пyть покаsніz настaви мS, да плaчусz дёлъ мои1хъ г0рькw. |
|
ПЕСМА 3
|
Пёснь G.
|
|
Ирмос: Нема светога као што си Ти, Господе Боже мој, који си прославио верне Твоје, Добри, и утврдио их на камену исповедања Твога. Када престоли буду постављени на Страшном судишту, тада ће се тачно испитати дела свих људи; тамо ће бити тешко грешницима када буду послани на мучење. И то знајући, душо моја, покај се за своја зла дела! Праведници ће се обрадовати, а грешници заплакати. Тада нам нико неће моћи помоћи, него ће нас дела наша осудити. Стога се пре смрти покај за своја зла дела! Слава: Тешко мени многогрешноме, који због неосетљивости ни суза немам, јер сам се упрљао делима и мислима. Сада се отргни од земље, душо моја, и покај се за своја зла дела! и сада: Ето, Син Твој, Госпођо, зове нас и поучава добру, а ја грешни увек бежим од добра; но Ти, Милостива, помилуј ме, да се покајем за своја зла дела. |
Їрм0съ: Нёсть с™ъ, ћкоже ты2, гDи б9е м0й, вознесhй р0гъ вёрныхъ твои1хъ, бlже, и3 ўтверди1вый нaсъ на кaмени и3сповёданіz твоегw2. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. ВнегдA постaвлени бyдутъ прест0ли на суди1щи стрaшнэмъ, тогдA всёхъ человBкъ дэлA њбличaтсz: г0ре тaмw бyдетъ грBшнымъ, въ мyку tсылaємымъ: и3 то2 вёдущи, душE моS, покaйсz t ѕлhхъ дёлъ твои1хъ. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Првdницы возрaдуютсz, ґ грёшніи восплaчутсz: тогдA никт0же возм0жетъ помощи2 нaмъ, но дэлA н†ша њсyдzтъ нaсъ. Тёмже прeжде концA покaйсz t ѕлhхъ дёлъ твои1хъ. Слaва: Ўвы2 мнЁ великогрёшному! и4же дёлы и3 мhсльми њскверни1всz, ни кaпли слeзъ и3мёю t жестосeрдіz: нhнэ возни1кни t земли2, душE моS, и3 покaйсz t ѕлhхъ дёлъ твои1хъ. И# нhнэ: СE взывaетъ, гпcжE, сн7ъ тв0й, и3 поучaетъ нaсъ на д0брое, ѓзъ же грёшный добрA всегдA бёгаю: но ты2, млcтиваz, поми1луй мS, да покaюсz t ѕлhхъ мои1хъ дёлъ. ГDи, поми1луй. [Три1жды.] |
|
СЕДАЛЕН, ГЛАС 6
|
Сэдaленъ, глaсъ ѕ7:
|
|
Помишљам на страшни дан, и оплакујем своја рђава дела. Како ћу одговорити Бесмртноме Цару? или како ћу се ја блудни усудити да погледам на Судију? Милосрдни Оче, Сине Јединородни, и Душе Свети, помилуј ме! |
Помышлsю дeнь стрaшный, и3 плaчусz дэsній мои1хъ лукaвыхъ: кaкw tвэщaю безсмeртному цRю2; и3ли2 к0имъ дерзновeніемъ воззрю2 на судію2, блyдный ѓзъ; бlгоутр0бный џ§е, сн7е є3динор0дный, и3 дш7е с™hй, поми1луй мS. Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у, и3 нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. |
|
СЛАВА, И САДА: БОГОРОДИЧАН
|
БGор0диченъ:
|
|
Свезан сада многим оковима грехова и заробљен страшним страстима и невољама, Теби прибегавам моме спасењу и вапијем: помози ми, Дјево, Мати Божија! |
Свsзанъ мн0гими нhнэ плени1цами грэхHвъ, и3 содержи1мь лю1тыми страстьми2 и3 бэдaми, къ тебЁ прибэгaю моемY сп7сeнію, и3 вопію2: помози1 ми, дв7о, м™и б9іz. |
|
ПЕСМА 4
|
Пёснь д7.
|
|
Ирмос: Христос Спас је моја сила, Бог и Господ, богодолично пева чесна Црква кличући од чиста ума, у Господу празнујући. Широк је овде и пријатан пут у сластима живети, али ће горко бити у последњи дан, када се душа буде одвајала од тела; чувај се од њих, човече, Царства ради Божијег! Зашто сиромаха тлачиш? плату најамнику задржаваш? брата свога не љубиш? блуд и гордост упражњаваш? Зато, остави то, душо моја, и покај се Царства ради Божијег! Слава: О безумни човече, докле ћеш градити као пчела, скупљајући богатство своје? Јер ће брзо нестати као прах и пепео, него боље ишти Царство Божије. и сада: Госпођо Богородице, помилуј ме грешнога, и у врлини утврди, и сачувај ме да ме изненадна смрт не уграби неприпремљеног, и одведи ме, Дјево, до царства Божијег. |
Їрм0съ: Хrт0съ моS си1ла, бGъ и3 гDь, чcтнaz цRковь бGолёпнw поeтъ, взывaющи t смhсла чи1ста, њ гDэ прaзднующи. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Шир0къ пyть здЁ и3 ўг0дный сл†сти твори1ти, но г0рькw бyдетъ въ послёдній дeнь, є3гдA душA t тёла разлучaтисz бyдетъ: блюди1сz t си1хъ, человёче, цrтвіz рaди б9іz. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Почто2 ўб0гаго њби1диши; мздY наeмничу ўдeржуеши; брaта твоего2 не лю1биши; блyдъ и3 г0рдость г0ниши; њстaви ќбw сі‰, душE моS, и3 покaйсz цrтвіz рaди б9іz. Слaва: Q безyмный человёче, док0лэ ўглэбaеши ћкw пчелA, собирaющи богaтство твоE; вск0рэ бо поги1бнетъ ћкw прaхъ и3 пeпелъ: но б0лэе взыщи2 цrтвіz б9іz. И# нhнэ: ГпcжE бцdе, поми1луй мS грёшнаго, и3 въ добродётели ўкрэпи2, и3 соблюди1 мz, да нaглаz смeрть не похи1титъ мS негот0ваго, и3 доведи1 мz, дв7о, цrтвіz б9іz. |
|
ПЕСМА 5
|
Пёснь є7.
|
|
Ирмос: Молим се Благи, Божјом светлошћу Својом озари душе оних који Ти с љубављу ране, да знају Тебе, Речи Божја, Истинитога Бога, који дозиваш из мрака греховног. Сети се, јадни човече, како си због грехова потчињен лажима, клеветама, необузданошћу, болестима, опаким зверовима! Душо моја грешна, јеси ли то желела? Дршћу моја чула, јер помоћу свих скривих: очима - гледајући, ушима - слушајући, језиком - зло говорећи, цела себе паклу предајући. Душо моја грешна, јеси ли то желела? Слава: Блудника и кајућег се разбојника примио си, Спасе! А ја једини отежах лењошћу греховном, и постадох роб злим делима. Душо моја грешна, јеси ли то желела? и сада: Дивна и брза Помоћнице свима људима, Мајко Божија, помози мени недостојном, јер то зажеле душа моја грешна. |
Їрм0съ: Б9іимъ свётомъ твои1мъ, бlже, ќтренюющихъ ти2 дyшы люб0вію њзари2, молю1сz: тS вёдэти, сл0ве б9ій, и4стиннаго бGа, t мрaка грэх0внагw взывaюща. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Воспомzни2, nкаsнный человёче, кaкw лжaмъ, клеветaмъ, разб0ю, нeмощемъ, лю6тымъ ѕвэрє1мъ, грэхHвъ рaди порабощeнъ є3си2; душE моS грёшнаz, тогH ли восхотёла є3си2; Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Трепeщутъ ми2 ќди, всёми бо сотвори1хъ винY: nчи1ма взирazй, ўши1ма слhшай, љзhкомъ ѕл†z глаг0лzй, всего2 себE геeннэ предаsй: душE моS грёшнаz, сегH ли восхотёла є3си2; Слaва: БлудникA и3 разб0йника кaющасz пріsлъ є3си2, сп7се: ѓзъ же є3ди1нъ лёностію грэх0вною њтzгчи1хсz, и3 ѕлы6мъ дэлHмъ пораб0тихсz: душE моS грёшнаz, сегH ли восхотёла є3си2; И# нhнэ: Ди1внаz и3 ск0раz пом0щнице всBмъ человёкwмъ, м™и б9іz, помози2 мнЁ недост0йному, душa бо моS грёшнаz тогw2 восхотЁ. |
|
ПЕСМА 6
|
Пёснь ѕ7.
|
|
Ирмос: Гледајући море живота, узбуркано буром искушења, ја сам прибегао Твоме тихом пристаништу, и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви! Живот на земљи блудно проведох, и душу у таму предадох; а сада Те молим, милостиви Господару: ослободи ме од овог вражјег ропства, и дај ми разум да творим вољу Твоју! Ко ради оно што ја? Јер као што свиња лежи у блату, тако и ја служим греху. Но Ти, Господе, извуци ме из ове каљуге, и дај ми срце да творим заповести Твоје! Слава: Прени се ка Богу, јадни човече, сетивши се својих сагрешења, припадајући Творцу, плачући и уздишући, а Он ће ти као милосрдан дати ума да знаш вољу Његову. и сада: Богородице Дјево, сачувај ме од видљивог и невидљивог зла, Пречиста, и прими молитве моје, и однеси их Сину Твоме, да ми да памети да творим вољу Његову. |
Їрм0съ: Житeйское м0ре воздвизaемое зрS напaстей бyрею, къ ти1хому пристaнищу твоемY притeкъ, вопію1 ти: возведи2 t тли2 жив0тъ м0й, многомлcтиве. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. ЖитіE на земли2 блyднw пожи1хъ, и3 дyшу во тьмY предaхъ: нhнэ ќбw молю1 тz, млcтивый вLко: свободи1 мz t раб0ты сеS врaжіz, и3 дaждь ми2 рaзумъ твори1ти в0лю твою2. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Кто2 твори1тъ такwвaz, ћкоже ѓзъ; ћкоже бо свиніS лежи1тъ въ калY, тaкw и3 ѓзъ грэхY служY: но ты2 гDи, и3ст0ргни мS t гнyса сегw2, и3 дaждь ми2 сeрдце твори1ти зaпwвэди тво‰. Слaва: Воспрzни2, nкаsнный человёче, къ бGу, воспомzнyвъ сво‰ согрэшє1ніz, припaдаz ко творцY, слезS и3 стенS, т0йже ћкw млcрдъ, дaстъ ти2 ќмъ знaти в0лю свою2. И# нhнэ: Бцdе дв7о, t ви1димагw и3 неви1димагw ѕлA сохрани1 мz, пречтcаz, и3 пріими2 мlтвы мо‰, и3 донеси2 | сн7у твоемY, да дaстъ ми2 ќмъ твори1ти в0лю Его. ГDи, поми1луй. [Три1жды.] Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у, и3 нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. |
|
КОНДАК И ИКОС
|
Кондaкъ, глaсъ ѕ7:
|
|
Душо моја, зашто се богатиш гресима? зашто чиниш вољу ђавола? у шта полажеш наду? престани са тим и обрати се Богу плачем, вапијући: Милосрдни Господе, помилуј ме грешнога! ИКОС:Помисли, душо моја, на горки час смрти, и страшни Суд Творца твога и Бога, јер ће те грозни анђели, душо, дохватити и у вечни огањ увести. Стога се пре смрти покај, вапијући: Господе, помилуј ме гешнога! |
ДушE моS, почто2 грэхaми богатёеши; почто2 в0лю діaволю твори1ши; въ чес0мъ надeжду полагaеши; престaни t си1хъ, и3 њбрати1сz къ бGу съ плaчемъ, зовyщи: млcрде гDи, поми1луй мS грёшнаго. Јкосъ: Помhсли, душE моS, г0рькій чaсъ смeрти, и3 стрaшный сyдъ творцA твоегw2 и3 бGа: ѓгGли бо гр0зніи п0ймутъ тS, душE, и3 въ вёчный џгнь введyтъ: u5бо прeжде смeрти покaйсz, вопію1щи: гDи, поми1луй мS грёшнаго. |
|
ПЕСМА 7
|
Пёснь з7.
|
|
Ирмос: Анђео учини те усијана пећ даде росу светим младићима, а пламена заповест Божја убеди мучитеље Халдеје да кличу: благословен си, Боже отаца наших! Не уздај се, душо моја, у трулежно богатство и унеправедно гомилање, јер не знаш коме ћеш све то оставити, него завапи: помилуј ме, Христе Боже, недостојнога! Не уздај се, душо моја, у телесно здравље и у брзо пролазну лепоту, јер видиш како снажни и млади умиру, него завапи: помилуј ме, Христе Боже, недостојнога! Слава: Сети се, душо моја, вечнога живота, Царства Небескога које је припремљено Светима; и таме најкрајње, и гнева Божјега који су припремљени злима, и завапи: помилуј ме, Христе Боже, недостојнога! и сада: Припадни, душо моја, Божјој Мајци, и помоли Јој се, јер је брза помоћница покајницима, умолиће Сина, Христа Бога, и помиловаће ме недостојног. |
Їрм0съ: Росодaтельну ќбw пeщь содёла ѓгGлъ прпdбнымъ nтрокHмъ, халдє1и же њпалsющее велёніе б9іе мучи1телz ўвэщA вопи1ти: бlгословeнъ є3си2, б9е nтє1цъ нaшихъ. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Не надёйсz, душE моS, на тлённое богaтство, и3 на непрaведное собрaніе, вс‰ бо сі‰ не вёси комY њстaвиши, но возопjй: поми1луй мS, хrтE б9е, недост0йнаго. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Не ўповaй, душE моS, на тэлeсное здрaвіе, и3 на скоромимоходsщую красотY: ви1диши бо, ћкw си1льніи и3 младjи ўмирaютъ, но возопjй: поми1луй мS, хrтE б9е, недост0йнаго. Слaва: Воспомzни2, душE моS, вёчное житіE, цrтво нбcное, ўгот0ванное с™ы6мъ, и3 тьмY кромёшнюю, и3 гнёвъ б9ій ѕлы6мъ, и3 возопjй: поми1луй мS, хrтE б9е, недост0йнаго. И# нhнэ: Припади2, душE моS, къ б9іей м™ри, и3 помоли1сz т0й, є4сть бо ск0раz пом0щница кaющымсz, ўм0литъ сн7а хrтA бGа, и3 поми1луетъ мS недост0йнаго. |
|
ПЕСМА 8
|
Пёснь }.
|
|
Ирмос: Светима си из пламена росу источио, и жртву си праведникову водом спалио, јер све што хоћеш, Христе, Ти чиниш; Тебе величамо изнад свега кроза све векове! Како да не плачем када помислим на смрт? Јер видех брата свога где лежи у гробу беславан и безобличан. А шта ја чекам? и на шта се надам? Само дај ми, Господе, покајање пре смрти! (двапут) Слава: Верујем да ћеш доћи да судиш живима и мртвима, и сви ће стати у свом реду, стари и млади, владари и кнезови, девојке и свештеници. Где ћу се обрести ја? Тога ради вапијем: дај ми, Господе, покајање пре смрти! и сада: Пречиста Богородица, прими недостојну молитву моју, и сачувај ме од изненадне смрти, и даруј ми покајање пре смрти! |
Їрм0съ: И#з8 плaмене прпdбнымъ р0су и3сточи1лъ є3си2, и3 првdнагw жeртву вод0ю попали1лъ є3си2: вс‰ бо твори1ши хrтE, т0кмw є4же хотёти. ТS превозн0симъ во вс‰ вёки. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Кaкw не и4мамъ плaкатисz, є3гдA помышлsю смeрть; ви1дэхъ бо во гр0бэ лежaща брaта моего2, безслaвна и3 безwбрaзна: что2 ќбw чaю; и3 на что2 надёюсz; т0кмw дaждь ми2 гDи прeжде концA покаsніе. [Двaжды.] Слaва: Вёрую, ћкw пріи1деши суди1ти живhхъ и3 мeртвыхъ, и3 вси2 во своeмъ чи1ну стaнутъ, стaріи и3 младjи, влады6ки и3 кнsзи, дBвы и3 сщ7eнницы: гдЁ њбрsщусz ѓзъ; сегw2 рaди вопію2: дaждь ми2 гDи прeжде концA покаsніе. И# нhнэ: Пречcтаz бцdе, пріими2 недост0йную мlтву мою2, и3 сохрани1 мz t нaглыz смeрти, и3 дaруй ми2 прeжде концA покаsніе. |
|
ПЕСМА 9
|
Пёснь f7.
|
|
Ирмос: Људима је немогуће Бога видети, на Његане смеју ни чинови Анђелски гледати; Тобом пак, Свечиста, јави се људима Логос Оваплоћени. Њега величајући, ми Те са Небеским војскама славимо као блажену. Сада вама прибегавам, Анђели, Арханђели и све Небеске Силе, које стојите пред престолом Божјим, молите се Творцу своме, да избави душу моју од вечних мука. Сада плачем к вама, свети Патријарси, Цареви и Пророци, Апостоли и Светитељи, и сви изабраници Христови: помозите ми на суду, да Господ спасе душу моју од силе вражије. Слава: Сада се к вама пружам, свети Мученици, пустињаци, девственици, праведници, и сви Свети, који се молите Господу за сав свет, да ме помилује у часу смрти моје. и сада: Мајко Божија, помози мени који се силно у Тебе надам, умоли Сина Свога, да ме недостојног постави са Своје десне стране када седне да суди живима и мртвима. Амин. |
Їрм0съ: БGа человёкwмъ невозм0жно ви1дэти, на нег0же не смёютъ чи1ни ѓгGльстіи взирaти: тоб0ю же всечcтаz, kви1сz человёкwмъ сл0во воплощeнно: є3г0же величaюще, съ нбcными вHи тS ўбlжaемъ. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Нhнэ къ вaмъ прибэгaю, ѓгGли, ґрхaгGли, и3 вс‰ нбcныz си6лы, ў пrт0ла б9іz стоsщіи, моли1тесz ко творцY своемY, да и3збaвитъ дyшу мою2 t мyки вёчныz. Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS. Нhнэ плaчусz къ вaмъ, с™jи патріaрси, цaріе и3 прbр0цы, ґпcли и3 с™и1тели, и3 вси2 и3збрaнніи хrтHвы: помози1те ми2 на судЁ, да сп7сeтъ дyшу мою2 t си1лы врaжіz. Слaва: Нhнэ къ вaмъ воздэжY рyцэ, с™jи м§нцы, пусты6нницы, дёвствєнницы, првdницы, и3 вси2 с™jи, молsщіисz ко гDу за вeсь мjръ, да поми1луетъ мS въ чaсъ смeрти моеS. И# нhнэ: М™и б9іz, помози1 ми, на тS си1льнэ надёющемусz, ўмоли2 сн7а своего2, да постaвитъ мS недост0йнаго њдеснyю себє2, є3гдA сsдетъ судsй живhхъ и3 мeртвыхъ. Ґми1нь. |
|
МОЛИТВА ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ
|
Мlтва ко гDу нaшему ї}су хrтY:
|
|
Владико Христе Боже, који си Својим страдањима моје страсти исцелио, и Својим ранама моје ране излечио, даруј мени, који сам Ти много згрешио, сузе умилења; разлиј по моме телу од миомира животворног Тела Твог /Причешћем/, и испуни душу моју миљем Твоје скупоцене Крви, насупрот горчини којом ме ђаво напоји; уздигни к Теби мој ум клонули, и извади из провалије погибли, јер немам покајања, немам умилења, немам сузе утешне, које одводе децу њиховом наслеђу. Помрачи ми се ум у житејским страстима, немогу да погледам к Теби у болести, не могу да се загрејем сузама љубави према Теби. Но, Владару Господе Исусе Христе, Ризницо добара, даруј ми потпуно покајање и трудољубиво срце у тражењу Тебе; даруј ми благодат Твоју, и обнови у мени црте Твога лика. Ја Те оставих, Ти ме немој оставити! Појави се, тражим Те; одведи ме на пашу Твоју, и уброј ме у овце Свога избранога стада, храни ме са њима биљем божанских Тајни Твојих, молитвама Пречисте Мајке Твоје, и свих Светих Твојих. Амин. |
ВLко хrтE б9е, и4же стrтьми2 твои1ми стр†сти мо‰ и3сцэли1вый, и3 ћзвами твои1ми ћзвы мо‰ ўврачевaвый, дaруй мнЁ, мн0гw тебЁ прегрэши1вшему, слeзы ўмилeніz, сраствори2 моемY тёлу t њбонsніz животворsщагw тёла твоегw2, и3 наслади2 дyшу мою2 твоeю чcтн0ю кр0вію, t г0рести, є4юже мS сопроти1вникъ напои2: возвhси м0й ќмъ къ тебЁ, д0лу пони1кшій, и3 возведи2 t пр0пасти поги1бели, ћкw не и4мамъ покаsніz, не и4мамъ ўмилeніz, не и4мамъ слезы2 ўтёшительныz, возводsщіz ч†да ко своемY наслёдію. Њмрачи1хсz ўм0мъ въ житeйскихъ страстeхъ, не могY воззрёти къ тебЁ въ болёзни, не могY согрётисz слезaми ±же къ тебЁ любвE. Но вLко гDи ї}се хrтE, сокр0вище бlги1хъ, дaруй мнЁ покаsніе всецёлое, и3 сeрдце люботрyдное во взыскaніе твоE: дaруй мнЁ бlгодaть твою2, и3 њбнови2 во мнЁ зрaки твоегw2 w4браза. Њстaвихъ тS, не њстaви менє2: и3зhди на взыскaніе моE: возведи2 къ пaжити твоeй, и3 сопричти1 мz nвцaмъ и3збрaннагw твоегw2 стaда: воспитaй мS съ ни1ми t ѕлaка бжcтвенныхъ твои1хъ тaинствъ, мlтвами пречcтыz твоеS м™ре, и3 всёхъ с™hхъ твои1хъ. Ґми1нь. |
Категорії
Контакти
Співпраця: admin.vira@ukr.net
Наші Телеграм-канали:
