|
Тропaрь бцdэ, глaсъ д7:
|
ТРОПАР БОГОРОДИЦИ, глас 4
|
|
Къ бцdэ прилёжнw нhнэ притецeмъ грёшніи и3 смирeнніи, и3 припадeмъ въ покаsніи зовyще и3з8 глубины2 души2: вLчце, помози2, на ны2 милосeрдовавши, потщи1сz, погибaемъ t мн0жества прегрэшeній, не tврати2 тво‰ рабы6 тщы2, тs бо и3 є3ди1ну надeжду и4мамы. Слaва, и3 нhнэ: Не ўмолчи1мъ никогдA бцdе, си6лы тво‰ глаг0лати недост0йніи: ѓще бо ты2 не бы2 предстоsла молsщи, кто2 бы нaсъ и3збaвилъ t толи1кихъ бёдъ; кт0 же бы сохрани1лъ до нhнэ своб0дны; не tстyпимъ вLчце, t тебE, тво‰ бо рабы6 сп7сaеши при1снw t всsкихъ лю1тыхъ. |
Усрдно притекнимо сада к Богородици ми грешни и смирени, и припаднимо покајнички вапијући из дубине душе: Владичице, помози, сажаливши се на нас; похитај, пропадамо од мноштва сагрешења, не отпусти Твоје слуге празне, јер Тебе имамо као једину наду. СЛАВА, И САДА, глас 4: Ми недостојни нећемо никада ућутати, Богородице, казујући чудеса Твоја; јер када Ти не би предстојала молећи, ко би нас избавио од толиких беда? Ко би нас сачувао до сада слободне? Нећемо одступити од Тебе, Владичице, јер Ти слуге Твоје увек спасаваш од свих опасности. |
