|
Мlтва ѕ7, тогHжде с™aгw:
|
МОЛИТВА 7: ИСТОГА СВЕТИТЕЉА
|
|
ТS бlгослови1мъ, вhшній б9е и3 гDи млcти, творsщаго при1снw съ нaми вели6каz же и3 неизслёдwваннаz, сл†внаz же и3 ўж†снаz, и4хже нёсть числA, подaвшаго нaмъ с0нъ во ўпокоeніе нeмощи нaшеz, и3 њслаблeніе трудHвъ многотрyдныz пл0ти. Бlгодари1мъ тS, ћкw не погуби1лъ є3си2 нaсъ со беззак0ньми нaшими, но чlвэколю1бствовалъ є3си2 nбhчнw, и3 въ нечazніи лежaщыz ны2 воздви1глъ є3си2, во є4же славосл0вити держaву твою2. Тёмже м0лимъ безмёрную твою2 бlгость: просвэти2 нaшz мы6сли, nчесA, и3 ќмъ нaшъ t тsжкагw снA лёности возстaви: tвeрзи н†ша ўстA, и3 и3сп0лни | твоегw2 хвалeніz, ћкw да возм0жемъ непоколeблемw пёти же и3 и3сповёдатисz тебЁ, во всёхъ и3 t всёхъ слaвимому бGу, безначaльному nц7Y, со є3динор0днымъ твои1мъ сн7омъ, и3 всес™hмъ, и3 бlги1мъ, и3 животворsщимъ твои1мъ д¦омъ, нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. |
Благосиљамо Те превишњи Боже и Господе милости, који увек чиниш с нама оно што је велико и неиспитљиво, славно и неизмерно; који нам дајеш сан ради окрепљења слабости наше и одмора тела од тешких послова. Захваљујемо Ти што нас ниси погубио са безакоњима нашим, него си показао Своје свагдашње човекољубље и подигао нас који смо спавали, да славимо моћ Твоју. Стога молимо Твоју неизмерну доброту, просвети наше мисли, тргни из тешкога сна лености очи и ум наш, отвори наша уста и испуни их Твоје хвале, да бисмо могли нерасејано певати и исповедати се Теби, у свима и од свих слављеном Богу, беспочетном Оцу, са Јединородним Твојим Сином, и свесветим и благим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. |
