Глава 12
|
Главa в7i
|
1
|
1
|
И начzтъ имъ притъчами глаголати: виноградъ чловэкъ насади. и огради и оплотъмь. и ископа точило и съзъда стълпъ и въдасть и тzжателемъ и отиде. | (За? н7G.) И# начaтъ и5мъ въ при1тчахъ гlати: віногрaдъ насади2 человёкъ, и3 њгради2 њпл0томъ, и3 и3скопA точи1ло, и3 создA ст0лпъ, и3 предадE є3го2 тzжaтелємъ [дёлателємъ], и3 tи1де. |
2
|
2
|
и посла къ тzжателемъ рабъ въ врэмz да отъ тzжатель прииметь отъ плодъ винограда. | И# послA къ тzжaтелємъ во врeмz рабA, да t тzжaтєль пріи1метъ t плодA віногрaда: |
3
|
3
|
они же ѥмъше и бишz и посълашz тъщь. | nни1 же є4мше є3го2 би1ша и3 њтослaша тщA. |
4
|
4
|
и пакы посъла къ нимъ другыи рабъ. и того камениѥмь бивъше пробишz главѫ ѥму и посълашz и бесчьстьна. | И# пaки послA къ ни6мъ другaго рабA: и3 того2 кaменіемъ би1вше, проби1ша главY є3мY и3 послaша безчeстна. |
5
|
5
|
и пакы иного посъла. и того убиша. и ины многы овы биѭще овы же убивѭще. | И# пaки и3н0го послA: и3 того2 ўби1ша: и3 мнHги и4ны, w4вы ќбw бію1ще, w4вы же ўбивaюще. |
6
|
6
|
ѥще же имэаше ѥдиного сына възлюблѥнааго своѥго. посъла и того къ нимъ послэдь глаголѩ яко посрамляѭть сz сына моѥго. | Е#щE u5бо є3ди1наго сhна и3мЁ возлю1бленнаго своего2, послA и3 того2 къ ни6мъ послэди2, глаг0лz, ћкw ўсрамsтсz сhна моегw2. |
7
|
7
|
они же тzжатели къ себэ рекошz яко сь ѥсть наслэдьникъ. придэте убиэмъ и и наше бѫдеть достояниѥ. | Џни же тzжaтелє рёша къ себЁ, ћкw сeй є4сть наслёдникъ: пріиди1те, ўбіeмъ є3го2, и3 нaше бyдетъ наслёдствіе. |
8
|
8
|
и ѥмъше и убишz и изврьгошz и вънъ из винограда. | И# є4мше є3го2 ўби1ша и3 и3зверг0ша є3го2 в0нъ и3з8 віногрaда. |
9
|
9
|
чьто убо сътворить господь винограда; придеть и погубить тzжателѩ и дасть виноградъ инэмъ. | Что2 u5бо сотвори1тъ госп0дь віногрaда; Пріи1детъ и3 погуби1тъ тzжaтєли и3 дaстъ віногрaдъ и3нBмъ. |
10
|
10
|
ни ли сихъ кънигъ чьли камень ѥгоже не врэду сотворишz зиждѫщеи сь бысть въ главѫ ѫгълу. | Ни писaніz ли сегw2 чли2 є3стE: кaмень, є3г0же не въ рzдY сотвори1ша зи1ждущіи, сeй бhсть во главY ќгла: |
11
|
11
|
отъ господа бысть си и ѥсть дивьна въ очию нашею; | t гDа бhсть сіE, и3 є4сть ди1вно во џчію нaшєю; |
12
|
12
|
и искаахѫ ѩти и и убояшz сz народа. разумэшz бо яко къ нимъ рече притъчѫ. и оставльше и отидошz. | И# и3скaху є3го2 ћти, и3 ўбоsшасz нар0да: разумёша бо, ћкw къ ни6мъ при1тчу речE: и3 њстaвльше є3го2 tид0ша. |
13
|
13
|
и посълашz къ нѥму ѥдины отъ фарисеи и иродианъ да и бышz обльстили словъмь. | (За? н7д7.) И# послaша къ немY нBкіz t фарісє1й и3 и3рwдіaнъ, да є3го2 њбольстsтъ сл0вомъ. |
14
|
14
|
они же пришьдъше глаголашz ѥму: учителю вэмъ яко истиньнъ ѥси и не родиши ни о комь же. не зьриши бо на лице чловэкомъ. нъ въ истинѫ пѫти божию учиши. достоить ли дати киньсъ кесареви или ни; дамъ ли или не дамъ; | Nни1 же пришeдше глаг0лаша є3мY: ўч™лю, вёмы, ћкw и4стиненъ є3си2 и3 не ради1ши ни њ к0мже: не зри1ши бо на лицE человёкwвъ, но вои1стинну пути2 б9ію ўчи1ши: дост0итъ ли кинс0нъ кeсареви дaти, и3ли2 ни2; дaмы ли, и3ли2 не дaмы; |
15
|
15
|
онъ же вэды ихъ лицемэриѥ рече имъ: чьто мz искушаѥте; принесэте ми пэнzзь да виждѫ. | Џнъ же вёдый и4хъ лицемёріе, речE и4мъ: чт0 мz и3скушaете; принеси1те ми2 пёнzзь, да ви1жу. |
16
|
16
|
они же принесошz. и глагола имъ: чии ѥсть образъ сь и написаниѥ; они же рэшz ѥму: кесаревъ. | Nни1 же принес0ша. И# гlа и5мъ: чjй w4бразъ сjй и3 написaніе; Nни1 же рёша є3мY: кeсаревъ. |
17
|
17
|
и отъвэщавъ исусъ рече имъ: кесарева въздадите кесареви и божиz богови. и чудишz сz о нѥмь. | И# tвэщaвъ ї}съ речE и5мъ: воздади1те кeсарєва кeсареви и3 б9іz бGови. И# чуди1шасz њ нeмъ. |
18
|
18
|
И придошz садукеи къ нѥму иже глаголѭть не быти въскрьшению. и въпросишz и глаголѭще: | (За? н7е7.) И# пріид0ша саддукeє къ немY, и5же глаг0лютъ воскrнію не бhти: и3 вопроси1ша є3го2, глаг0люще: |
19
|
19
|
учителю муѶси написа намъ яко аще кому братъ умьреть и оставить женѫ а чzдъ не оставить. да поиметь братъ женѫ ѥго и въскрэсить сэмz брата своѥго. | ўч™лю, мwmсeй написA нaмъ, ћкw ѓще комY брaтъ ќмретъ и3 њстaвитъ женY, ґ ч†дъ не њстaвитъ: да п0йметъ брaтъ є3гw2 женY є3гw2 и3 воскреси1тъ сёмz брaту своемY. |
20
|
20
|
бэ же седмь братиѩ и пьрвыи поѩтъ женѫ и умираѩ не остави сэмене. | Сeдмь брaтій бЁ: и3 пeрвый поsтъ женY и3 ўмирaz не њстaви сёмене: |
21
|
21
|
и въторыи поѩтъ ѭ и умьрэтъ и тъ не остави сэмене. и третии такожде. | и3 вторhй поsтъ ю5 и3 ќмре, и3 ни т0й њстaви сёмене: и3 трeтій тaкожде: |
22
|
22
|
и поѩшz ѭ седмь и не оставишz сэмене. послэдь вьсэхъ умьрэтъ и жена. | и3 поsша ю5 сeдмь и3 не њстaвиша сёмене: послэди1 же всёхъ ќмре и3 женA. |
23
|
23
|
въ въскрьшениѥ убо ѥгда въскрьснѫть которому ихъ будеть жена; седмь бо ихъ имэшz ѭ женѫ. | Въ воскrніе u5бо, є3гдA воскрeснутъ, кот0рому и4хъ бyдетъ женA: сeдмь бо и3мёша ю5 женY. |
24
|
24
|
и отъвэщавъ исусъ рече имъ: не сего ли ради блѫдите не вэдѫще кънигъ ни силы божиѩ; | И# tвэщaвъ ї}съ речE и5мъ: не сегH ли рaди прельщaетесz, не вёдуще писaніz, ни си1лы б9іz; |
25
|
25
|
ѥгда бо из мрьтвыихъ въскрьснѫть ни женzть сz ни посягаѭть нъ сѫть яко ангели на небесехъ. | є3гдa бо и3з8 мeртвыхъ воскрeснутъ, ни жeнzтсz, ни посzгaютъ, но сyть ћкw ѓгGли на нб7сёхъ: |
26
|
26
|
а о мрьтвыихъ яко въстанѫть нэсте ли чьли въ кънигахъ муѶсеовахъ при кѫпинэ како рече ѥму богъ глаголѩ: азъ богъ авраамль и богъ исааковъ и богъ иаковль; | њ мeртвыхъ же, ћкw востаю1тъ, нёсте ли чли2 въ кни1гахъ мwmсeовыхъ, при купинЁ ћкw речE є3мY бGъ, гlz: ѓзъ бGъ ґвраaмовъ и3 бGъ їсаaковъ и3 бGъ їaкwвль; |
27
|
27
|
нэсть богъ мрьтвыихъ нъ богъ живыихъ. вы убо много блѫдите. | нёсть бGъ мeртвыхъ, но бGъ живhхъ: вы2 u5бо мн0гw прельщaетесz. |
28
|
28
|
И пристѫпль ѥдинъ отъ книжьникъ слышавъ ѩ сътzзаѭщz сz видэвъ яко добрэ отъвэща имъ въпроси и: кая ѥсть заповэдь пьрва вьсэхъ; | (За? н7ѕ7.) И# пристyпль є3ди1нъ t кни6жникъ, слhшавъ и5хъ стzзaющихсz и3 ви1дэвъ, ћкw д0брэ tвэщA и5мъ, вопроси2 є3го2: кaz є4сть пeрваz всёхъ зaповэдій; |
29
|
29
|
исусъ же глагола ѥму яко пьрвэиши заповэдь ѥсть вьсэхъ слыши израилю господь богъ нашь господь ѥдинъ ѥсть. | Ї}съ же tвэщA є3мY: ћкw пeрвэйши всёхъ зaповэдій: слhши, ї}лю, гDь бGъ вaшъ гDь є3ди1нъ є4сть: |
30
|
30
|
и възлюбиши господа бога твоѥго вьсэмь срьдьцьмь твоимь и вьсеѭ душеѭ своеѭ и вьсеѭ мыслиѭ своѥѭ и вьсеѭ крэпостиѭ своѥѭ. си пьрва заповэдь. | и3 возлю1биши гDа бGа твоего2 всёмъ сeрдцемъ твои1мъ, и3 всeю душeю твоeю, и3 всёмъ ўм0мъ твои1мъ, и3 всeю крёпостію твоeю: сіS є4сть пeрваz зaповэдь. |
31
|
31
|
и въторая подобьна ѥи възлюбиши искрьняаго своѥго яко самъ себе. большz сею иноѩ заповэди нэсть. | И# вторaz под0бна є4й: возлю1биши бли1жнzго своего2 ћкw сaмъ себE. Б0лшаz сею2 и4на зaповэдь нёсть. |
32
|
32
|
и рече ѥму кънижьникъ: добрэ учителю въ истинѫ рече. яко ѥдинъ ѥсть богъ и нэсть иного развэ ѥго. | И# речE є3мY кни1жникъ: д0брэ, ўч™лю, вои1стинну рeклъ є3си2, ћкw є3ди1нъ є4сть бGъ, и3 нёсть и4нъ рaзвэ є3гw2: |
33
|
33
|
и ѥже любити и вьсэмь срьдьцьмь и вьсэмь разумъмь и вьсеѭ душеѭ и вьсеѭ крэпостиѭ и иже любить искрьняаго яко самъ себе болѥ ѥсть вьсэхъ трэбъ и жрьтвъ. | и3 є4же люби1ти є3го2 всёмъ сeрдцемъ, и3 всёмъ рaзумомъ, и3 всeю душeю, и3 всeю крёпостію: и3 є4же люби1ти бли1жнzго ћкw себE, б0лэ є4сть всёхъ всесожжeній и3 жeртвъ. |
34
|
34
|
исусъ же видэвъ и яко съмысльно отъвэща рече ѥму: не далече ѥси отъ царьствия божия. и ни къто же не съмэаше ѥго кътому въпросити. | Ї}съ же ви1дэвъ, ћкw смhсленнw tвэщA, речE є3мY: не далeче є3си2 t цrтвіz б9іz. И# никт0же смёzше ктомY є3го2 вопроси1ти. |
35
|
35
|
И отъвэщавъ исусъ глаголааше учz въ црькъви: како глаголѭть кънижьници яко христосъ сынъ давыдовъ ѥсть; | И# tвэщaвъ ї}съ гlаше, ўчS въ цeркви: кaкw глаг0лютъ кни1жницы, ћкw хrт0съ сн7ъ є4сть дв7довъ; |
36
|
36
|
тъ бо рече давыдъ духомь свzтъмь: рече господь господеви моѥму сэди о деснѫѭ мене доньдеже положѫ врагы твоѩ подъножиѥ ногама твоима. | Т0й бо дв7дъ речE д¦омъ с™hмъ: гlа гDь гDеви моемY: сэди2 њ деснyю менє2, д0ндеже положY враги2 тво‰ подн0жіе ногaма твои1ма. |
37
|
37
|
самъ убо давыдъ нарицаѥть и господа и како ѥму ѥсть сынъ; и мънози народи послушаахѫ ѥго въ сласть. | Сaмъ u5бо дв7дъ глаг0летъ є3го2 гDа: и3 tкyду сн7ъ є3мY є4сть; И# мн0гъ нар0дъ послyшаше є3го2 въ слaдость. |
38
|
38
|
и глаголааше имъ въ учении своѥмь: блюдэте сz отъ кънижьникъ хотzщиихъ въ одэяниихъ ходити и цэлования на тръжищихъ | (За? н7з7.) И# гlаше и5мъ во ў§ніи своeмъ: блюди1тесz t кни6жникъ, хотsщихъ во њдэsніихъ ходи1ти, и3 цэлов†ніz на т0ржищихъ, |
39
|
39
|
и прэждесэдания на съньмищихъ и прьвовъзлежания на вечеряхъ. | и3 преждесэд†ніz на с0нмищихъ, и3 первовозлеж†ніz на вeчерzхъ: |
40
|
40
|
поядаѭщихъ домы въдовиць. и непъщеваниѥмь далече молzще сz си приимѫть лише осѫждениѥ. | поzдaюще д0мы вдови1цъ и3 непщевaніемъ над0лзэ молsщесz, сjи пріи1мутъ ли1шшее њсуждeніе. |
41
|
41
|
и сэдъ исусъ прямо газофилакии видэаше како народъ мететь мэдь въ газофилакиѭ и мънози богатии въмэтаахѫ мъного. | И# сёдъ ї}съ прsмw сокр0вищному храни1лищу, зрsше, кaкw нар0дъ мeщетъ мёдь въ сокр0вищное храни1лище. И# мн0зи богaтіи вметaху мнHга. |
42
|
42
|
и пришьдъши ѥдина въдовица убога въврьже дъвэ лепътэ ѥже ѥсть кодрантъ. | И# пришeдши є3ди1на вдови1ца ўб0га, ввeрже лє1птэ двЁ, є4же є4сть кодрaнтъ. |
43
|
43
|
и призъвавъ ученикы своѩ рече имъ: аминь глаголѭ вамъ яко въдовица си убогая мъножаѥ вьсэхъ въврьже въмэтаѭщиихъ въ газофилакиѭ. | И# призвaвъ ўчн7ки2 сво‰, речE и5мъ: ґми1нь гlю вaмъ, ћкw вдови1ца сіS ўб0гаz мн0жае всёхъ ввeрже вметaющихъ въ сокр0вищное храни1лище: |
44
|
44
|
вьси бо отъ избытъка своего въврьгошz. а си отъ лишения своѥго вьсе ѥлико имэаше въврьже вьсе житие своѥ. | вси1 бо t и3збhтка своегw2 вверг0ша: сіs же t лишeніz своегw2 вс‰, є3ли6ка и3мёzше, ввeрже, всE житіE своE. |