МОЛИТВА 7: СВ. СИМЕОНА НОВОГ БОГОСЛОВА
Од прљавих усана, од гаднога срца, од нечистога језика, од душе оскврнављене, прими молбу, Христе мој, и немој превидети ни моје речи, ни поређења, ни бестидност. Дај ми, Христе мој, да смело говорим оно што желим; и осим тога научи ме шта треба да творим и говорим. Сагреших већма од блуднице, која, сазнавши где се налазиш и купивши миро, дође да смело помаже Твоје ноге, Бога мог, Господара и Христа мог. Као што ниси одгурнуо њу која Ти је од срца дошла, ни на мене се немој згадити, Речи /=Логосе/, него ми допусти да Твоје ноге и држим, и целивам, и да их бујицама суза, као скупоценим миром, смело помажем. Умиј ме сузама мојим, очисти ме њима, Речи /=Логосе/. Отпусти и сагрешења моја, и подај ми опроштај. Знаш и мноштво зала, знаш и ране моје, и модрице моје видиш; али, и веру знаш, и намеру видиш, и уздисање чујеш. За Тебе, Боже мој, Творче мој, Избавитељу мој, није сакривена ниједна суза, нити делић једне сузе. Очи Твоје већ видеше оно што ја нисам учинио; а у књизи Твојој записано је и оно што још није учењено. Види смерност моју; види толики мој труд, и опрости ми све грехе, Боже свега, да се чистим срцем, дршћући разумом, и душом скрушеном, причестим Твојим чистим и пресветим Тајнама, помоћу којих се оживљује и обожује сваки који Тебе једе и пије чистим срцем. Јер Ти си рекао, Господару мој: сваки који једе моје тело и пије моју крв, у мени борави и ја у њему. Истинита је зацело реч Господара и Бога мог, јер причешћујући се Божанским и боготворећим Даровима, ја већ нисам сам но с Тобом, Христе мој, Светлошћу Тросунчаном која просвећује свет. Нека дакле не будем сам без Тебе Животодавца, дисања мог, живота мог, радовања мог, спасења свету. Тога ради приступих Ти као што видиш, са сузама и душом скрушеном. Молим да добијем избављење од мојих сагрешења, и да се неосуђено причестим Твојим животодавним и непорочним Тајнама, да би Ти, као што си рекао, остао са мном свејадним, да ме не би саблазнитељ, нашавши ме без Твоје благодати, лукаво зграбио, и саблазнивши, удаљио од Твојих боготворећих речи. Тога ради падам пред Тобом и свесрдно Ти вапијем: као што си блудног сина примио, и блудницу која Ти је пришла, тако прими мене блудног и развратног, Милосрдни. Јер приступајући Ти сада душом скрушеном, знам, Спаситељу, да Ти нико не сагреши као ја, нити сатвори дела која ја сатворих. Али опет и ово знам, да ни величина сагрешења, ни мноштво грехова, не могу превазићи велику дуготрпељивост и крајње човекољубље Бога мог. Но оне који се усрдно кају Ти милошћу сапатње и очишћујеш, и осветљујеш, и чиниш учесницима светлости, великодушно их чинећи заједничарима Твога Божанства. И често пута казујеш им као Својим истинским пријатељима чудне ствари и за Анђеле и за људски разум. То ме чини смелим, то ме окриљује, Христе мој. И уздајући се у Твоје богато према нама доброчинство, радујући се уједно и дршћући, причешћујем се огњем ја трава, и - о необичног чуда! орошаван на неисказан начин, као некада купина која је несагориво горела. Сада захвалним умом и захвалним срцем, захвалним удовима мојим, душе и тела мога, клањам се и величам и славим Те, Боже мој, који си благословен сада и занавек.
