Завантаження...
Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

Порівняти:

Глава 20
Глава́ к҃
1
1
Въ ѥдинU сUботъ. мариа магдалыни. прииде заUтра еще сUщи тьмэ на гробъ. и видэ камень възzтъ t гроба. (Заⷱ҇ ѯ҃г҃.) Во є҆ди́нꙋ же ѿ сꙋббѡ́тъ марі́а магдали́на прїи́де заꙋ́тра, є҆щѐ сꙋ́щей тмѣ̀, на гро́бъ, и҆ ви́дѣ ка́мень взѧ́тъ ѿ гро́ба:
2
2
тече же и прииде къ симонU петрU. и къ дрUгUUмU UченикU ѥго же люблzаше iс7ъ. и гlа има възzша Gа t гроба. и не вэмь къде и положиша. течѐ оу҆̀бо и҆ прїи́де къ сі́мѡнꙋ петрꙋ̀ и҆ къ дрꙋго́мꙋ оу҆чн҃кꙋ̀, є҆го́же люблѧ́ше і҆и҃съ, и҆ глаго́ла и҆́ма: взѧ́ша гдⷭ҇а ѿ гро́ба, и҆ не вѣ́мъ, гдѣ̀ положи́ша є҆го̀.
3
3
изиде же петръ. и дрUгыи Uченикъ идэасте къ гробу. И҆зы́де же пе́тръ и҆ дрꙋгі́й оу҆чн҃къ, и҆ и҆дѧ́ста ко гро́бꙋ,
4
4
течаасте же оба въкупэ и другыи ученикъ тече скорэѥ петра. и прииде прэже къ гробU. теча́ста же ѻ҆́ба вкꙋ́пѣ: и҆ дрꙋгі́й оу҆чн҃къ течѐ скорѣ́е петра̀ и҆ прїи́де пре́жде ко гро́бꙋ,
5
5
и приникъ видэ ризы ѥдины лежаща. обаче нъ не въниде. и҆ прини́къ ви́дѣ ри̑зы лежа́щѧ: ѻ҆ба́че не вни́де.
6
6
приде же еc симонъ петръ въ слэдъ ѥГо и въниде прежде въ гробъ. и видэ ризы еg ѥдины лежащz. Прїи́де же сі́мѡнъ пе́тръ в̾слѣ́дъ є҆гѡ̀, и҆ вни́де во гро́бъ, и҆ ви́дѣ ри̑зы (є҆ди̑ны) лежа́щѧ
7
7
и UбрUсъ иже бэ на главэ ѥго. не съ ризами лежащь. нъ особь съвитъ на ѥдиномь мэстэ. и҆ сꙋда́рь, и҆́же бѣ̀ на главѣ̀ є҆гѡ̀, не съ ри́зами лежа́щь, но ѡ҆со́бь сви́тъ на є҆ди́нѣмъ мѣ́стѣ.
8
8
тъгда въниде и дрUгыи Uченикъ. пришедыи прежде къ гробU и видэ и вэрова. Тогда̀ оу҆̀бо вни́де и҆ дрꙋгі́й оу҆чн҃къ, прише́дый пре́жде ко гро́бꙋ, и҆ ви́дѣ, и҆ вѣ́рова:
9
9
не Uбо вэдzахU кънигы. zко подобаѥть ѥмU t мьртвыихъ въскрьснUти. не оу҆̀ бо вѣ́дѧхꙋ писа́нїѧ, ꙗ҆́кѡ подоба́етъ є҆мꙋ̀ и҆з̾ ме́ртвыхъ воскрⷭ҇нꙋти.
10
10
идоста же гlюще къ себэ Uченика. И҆до́ста же па́ки къ себѣ̀ оу҆чн҃ка̑.
11
11
Мария же стояаше у гроба вънэ плачѫщи сz. якоже плакааше сz приниче въ гробъ (Заⷱ҇ ѯ҃д҃.) Марі́а же стоѧ́ше оу҆ гро́ба внѣ̀ пла́чꙋщи: ꙗ҆́коже пла́кашесѧ, прини́че во гро́бъ
12
12
и видэ дъва ангела въ бэлахъ сэдzща ѥдиного у главы и ѥдиного у ногу идеже бэ лежало тэло исусово. и҆ ви́дѣ два̀ а҆́гг҃ла въ бѣ́лыхъ (ри́захъ) сѣдѧ̑ща, є҆ди́наго оу҆ главы̀ и҆ є҆ди́наго оу҆ ногꙋ̀, и҆дѣ́же бѣ̀ лежа́ло тѣ́ло і҆и҃сово.
13
13
и глаголасте ѥи она: жено чьто плачеши сz; глагола има: яко възzшz господа моѥго и не вэмь къде положишz и. И҆ глаго́ласта є҆́й ѡ҆́на: же́но, что̀ пла́чешисѧ; Глаго́ла и҆́ма: ꙗ҆́кѡ взѧ́ша гдⷭ҇а моего̀, и҆ не вѣ́мъ, гдѣ̀ положи́ша є҆го̀.
14
14
и си рекъши обрати сz вьспzть и видэ исуса стоѩща и не вэдэаше яко исусъ ѥсть. И҆ сїѧ̑ ре́кши ѡ҆брати́сѧ вспѧ́ть и҆ ви́дѣ і҆и҃са стоѧ́ща, и҆ не вѣ́дѧше, ꙗ҆́кѡ і҆и҃съ є҆́сть.
15
15
глагола ѥи исусъ: жено чьто плачеши сz; кого ищеши; она же мьнzщи яко врьтоградарь ѥсть глагола ѥму: господи аще ты и ѥси възzлъ повэждь мънэ къде и ѥси положилъ. и азъ вьзьмѫ и. Гл҃а є҆́й і҆и҃съ: же́но, что̀ пла́чеши, кого̀ и҆́щеши; Ѻ҆на́ (же) мнѧ́щи, ꙗ҆́кѡ вертогра́дарь є҆́сть, глаго́ла є҆мꙋ̀: го́споди, а҆́ще ты̀ є҆сѝ взѧ́лъ є҆го̀, повѣ́ждь мѝ, гдѣ̀ є҆сѝ положи́лъ є҆го̀, и҆ а҆́зъ возмꙋ̀ є҆го̀.
16
16
глагола ѥи исусъ: мариѥ. обращьши же сz она глагола ѥму: раввуни ѥже нарицаѥть сz учителю. Гл҃а є҆́й і҆и҃съ: марі́е. Ѻ҆на́ (же) ѡ҆бра́щшисѧ глаго́ла є҆мꙋ̀: раввꙋні̀, є҆́же глаго́летсѧ, оу҆чт҃лю.
17
17
глагола ѥи исусъ: не прикасаи сz мънэ. не у бо възидохъ къ отьцу моѥму. иди же къ братии моѥи и рьци имъ въсхождѫ къ отьцу моѥму и отьцу вашему и богу моѥму и богу вашѥму. Гл҃а є҆́й і҆и҃съ: не прикаса́йсѧ мнѣ̀, не оу҆̀ бо взыдо́хъ ко ѻ҆ц҃ꙋ̀ моемꙋ̀: и҆ди́ же ко бра́тїи мое́й и҆ рцы̀ и҆̀мъ: восхождꙋ̀ ко ѻ҆ц҃ꙋ̀ моемꙋ̀ и҆ ѻ҆ц҃ꙋ̀ ва́шемꙋ, и҆ бг҃ꙋ моемꙋ̀ и҆ бг҃ꙋ ва́шемꙋ.
18
18
приде мария магдалыни повэдаѭщи ученикомъ яко видэ господа и си рече ѥи. Прїи́де (же) марі́а магдали́на повѣ́дающи оу҆чн҃кѡ́мъ, ꙗ҆́кѡ ви́дѣ гдⷭ҇а, и҆ сїѧ̑ речѐ є҆́й.
19
19
Сѫщу же поздэ въ тъ дьнь въ ѥдиныи сѫботы и двьрьмъ затворенамъ идеже бэахѫ ученици ѥго събьрани за страхъ иудеискъ. приде исусъ и ста по срэдэ ихъ и глагола имъ: миръ вамъ. (Заⷱ҇ ѯ҃е҃.) Сꙋ́щꙋ же по́здѣ въ де́нь то́й во є҆ди́нꙋ ѿ сꙋббѡ́тъ, и҆ две́ремъ затворє́ннымъ, и҆дѣ́же бѧ́хꙋ оу҆чн҃цы̀ (є҆гѡ̀) со́брани, стра́ха ра́ди і҆ꙋде́йска, прїи́де і҆и҃съ и҆ ста̀ посредѣ̀, и҆ гл҃а и҆̀мъ: ми́ръ ва́мъ.
20
20
и си рекъ показа имъ рѫцэ и ребра своя. въздрадовашz же сz ученици видэвъше господа. И҆ сїѐ ре́къ, показа̀ и҆̀мъ рꙋ́цѣ (и҆ но́зѣ) и҆ ре́бра своѧ̑. Возра́довашасѧ оу҆̀бо оу҆чн҃цы̀, ви́дѣвше гдⷭ҇а.
21
21
рече имъ исусъ пакы: миръ вамъ. якоже посъла мz отьць и азъ посылаѭ вы. Рече́ же и҆̀мъ і҆и҃съ па́ки: ми́ръ ва́мъ: ꙗ҆́коже посла́ мѧ ѻ҆ц҃ъ, и҆ а҆́зъ посыла́ю вы̀.
22
22
и се рекъ дунѫ и глагола имъ: приимэте духъ свzтыи. И҆ сїѐ ре́къ, дꙋ́нꙋ и҆ гл҃а и҆̀мъ: прїими́те дх҃ъ ст҃ъ:
23
23
имъже отьпустите грэхы отъпустzть сz имъ и имъже дрьжите дрьжzть сz имъ. и҆̀мже ѿпꙋститѐ грѣхѝ, ѿпꙋ́стѧтсѧ и҆̀мъ: и҆ и҆̀мже держитѐ, держа́тсѧ.
24
24
fома же ѥдинъ отъ обою на десzте нарицаѥмыи близньць не бэ ту съ ними ѥгда приде исусъ. Ѳѡма́ же, є҆ди́нъ ѿ ѻ҆боюна́десѧте, глаго́лемый близне́цъ, не бѣ̀ (тꙋ̀) съ ни́ми, є҆гда̀ прїи́де і҆и҃съ.
25
25
глаголаахѫ же ѥму друзии ученици: видэхомъ господа. онъ же рече имъ: аще не виждѫ на рѫку ѥго язвы гвоздиныѩ и въложѫ прьста моѥго въ язвѫ гвоздинѫѭ и въложѫ рѫкы моѥѩ въ ребра ѥго не имѫ вэры. Глаго́лахꙋ же є҆мꙋ̀ дрꙋзі́и оу҆чн҃цы̀: ви́дѣхомъ гдⷭ҇а. Ѻ҆́нъ же речѐ и҆̀мъ: а҆́ще не ви́жꙋ на рꙋкꙋ̀ є҆гѡ̀ ꙗ҆́звы гвозди̑нныѧ, и҆ вложꙋ̀ пе́рста моегѡ̀ въ ꙗ҆́звы гвозди̑нныѧ, и҆ вложꙋ̀ рꙋ́кꙋ мою̀ въ ре́бра є҆гѡ̀, не и҆́мꙋ вѣ́ры.
26
26
и по осми дьнъ пакы бэахѫ вънѫтрь ученици ѥго и fома съ ними. приде исусъ двьрьмъ затворенамъ и ста по срэдэ и глагола имъ: миръ вамъ. И҆ по дне́хъ ѻ҆сми́хъ па́ки бѧ́хꙋ внꙋ́трь оу҆чн҃цы̀ є҆гѡ̀, и҆ ѳѡма̀ съ ни́ми. Прїи́де і҆и҃съ две́ремъ затворє́ннымъ, и҆ ста̀ посредѣ̀ (и҆́хъ) и҆ речѐ: ми́ръ ва́мъ.
27
27
потомь глагола fомэ: принеси прьстъ твои сэмо и виждь рѫцэ мои. и принеси рѫкѫ твоѭ и въложи въ ребра моя. и не бѫди невэрьнъ нъ вэрьнъ. Пото́мъ гл҃а ѳѡмѣ̀: принесѝ пе́рстъ тво́й сѣ́мѡ, и҆ ви́ждь рꙋ́цѣ моѝ: и҆ принесѝ рꙋ́кꙋ твою̀, и҆ вложѝ въ ре́бра моѧ̑: и҆ не бꙋ́ди невѣ́ренъ, но вѣ́ренъ.
28
28
и отъвэща fома и рече ѥму: господь мои и богъ мои. И҆ ѿвѣща̀ ѳѡма̀ и҆ речѐ є҆мꙋ̀: гдⷭ҇ь мо́й и҆ бг҃ъ мо́й.
29
29
глагола ѥму исусъ яко видэвъ мz вэрова. блажени не видэвъшеи и вэровавъше. Гл҃а є҆мꙋ̀ і҆и҃съ: ꙗ҆́кѡ ви́дѣвъ мѧ̀, вѣ́ровалъ є҆сѝ: бл҃же́ни не ви́дѣвшїи и҆ вѣ́ровавше.
30
30
мънога же и ина знамения сътвори исусъ прэдь ученикы своими яже не сѫть писана въ кънигахъ сихъ. Мнѡ́га же и҆ и҆́на зна́мєнїѧ сотворѝ і҆и҃съ пред̾ оу҆чн҃ки̑ свои́ми, ꙗ҆́же не сꙋ́ть пи̑сана въ кни́гахъ си́хъ:
31
31
си же писана бышz да вэрѫ имете яко исусъ ѥсть христосъ сынъ божии. и да вэруѭще живота вэчьнааго имате въ имz ѥго. сїѧ̑ же пи̑сана бы́ша, да вѣ́рꙋете, ꙗ҆́кѡ і҆и҃съ є҆́сть хрⷭ҇то́съ сн҃ъ бж҃їй, и҆ да вѣ́рꙋюще живо́тъ и҆́мате во и҆́мѧ є҆гѡ̀.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.