Зміст

Глава 19
Главa f7i
1
1
Въ врэмz оно въниде iс7ъ въ иѥрихU. (За? §д7.) И# вшeдъ прохождaше їеріхHнъ.
2
2
и се мUжь именьмь закхэи. и сь бэ старэи мытаремъ. и тъ бэ богатъ. И# сE мyжъ нарицaемый закхeй, и3 сeй бЁ стaрэй мытарє1мъ, и3 т0й бЁ богaтъ:
3
3
и искаше видэти iс7а къто ѥсть. и не можzше народъмь. яко тэлъмь малъ бэ. и3 и3скaше ви1дэти ї}са, кто2 є4сть, и3 не можaше t нар0да, ћкw в0зрастомъ мaлъ бЁ:
4
4
и прэди текъ възлэзе на ягодичинѫ. да видить iс7а. яко тUдэ хотzаше минUти. и3 предитeкъ, возлёзе на ћгодичину, да ви1дитъ, ћкw хотsше ми1мw є3S проити2.
5
5
и яко приде на мэсто. възьрэвъ iс7ъ видэ и. и рече ѥмU закхэю. потъщавъсz сълэзи. днcь бо подобаѥть ми въ домU твоѥмь быти. И# ћкw пріи1де на мёсто, воззрёвъ ї}съ ви1дэ є3го2, и3 речE къ немY: закхeе, потщaвсz слёзи: днeсь бо въ домY твоeмъ подобaетъ ми2 бhти.
6
6
и потъщавъсz сълэзе. и приятъ и радUясz. И# потщaвсz слёзе, и3 пріsтъ є3го2 рaдуzсz.
7
7
и видэвъше и фарисэи ръптахU гlюще. яко къ грэшьнѫ мUжю въниде витатъ. И# ви1дэвше вси2 роптaху, глаг0люще, ћкw ко грёшну мyжу вни1де витaти.
8
8
ставъ же закхэи и рече. Gи се полъ имэния моѥго дамь нищиимъ. и яще ѥсмь кого чимь обидэлъ. възвращю четверицею. Стaвъ же закхeй речE ко гDу: сE п0лъ и3мёніz моегw2, гDи, дaмъ ни1щымъ: и3 ѓще кого2 чи1мъ њби1дэхъ, возвращY четвери1цею.
9
9
рече же къ нѥмU iс7ъ. яко днcь сп©ениѥ домU твоѥмU бысть. зане и сн7ъ аврамль ѥсть. Речe же къ немY ї}съ: ћкw днeсь спcніе д0му семY бhсть, занE и3 сeй сhнъ ґвраaмль є4сть:
10
10
приде бо сн7ъ чловэчьскыи. възискатъ и съпастъ погыбъшааго. пріи1де бо сн7ъ чlвёчь взыскaти и3 спcти2 поги1бшаго.
11
11
слышащемъ же имъ се приложь притъчѫ рече занѥже тъ бэ близь иерусалима и мьняаху яко абиѥ хощеть царьствиѥ божиѥ явити сz. Слhшащымъ же и5мъ сі‰, прил0жь речE при1тчу, занE бли1з8 є3мY бhти їеrли1ма, и3 мнsху, ћкw ѓбіе цrтво б9іе х0щетъ kви1тисz.
12
12
рече же: чловэкъ нэкыи добра рода иде на странѫ далече приѩтъ себэ царьствиѥ и възвратитъ сz. РечE u5бо: (За? §е7.) человёкъ нёкій добрA р0да и4де на странY далeче, пріsти себЁ цaрство и3 возврати1тисz.
13
13
призъвавъ же десzть рабъ своихъ и дасть имъ десzть мънасъ и рече къ нимъ: куплѭ дэите доньдеже придѫ. Призвaвъ же дeсzть р†бъ свои1хъ, дадE и4мъ дeсzть мн†съ, и3 речE къ ни6мъ: кyплю дёйте, д0ндеже пріидY.
14
14
граждане же ѥго ненавидэахѫ ѥго и послаша молитвѫ въ слэдъ ѥго глаголѭще: не хощемъ сѥму да царьствуеть надъ нами. И# грaждане є3гw2 ненави1дzху є3го2, и3 послaша послы2 в8слёдъ є3гw2, глаг0люще: не х0щемъ семY, да цaрствуетъ над8 нaми.
15
15
и бысть ѥгда сz възврати приимъ царьствиѥ и рече: да пригласzтъ ѥму рабы ты имъже дасть съребро да увэсть какѫ куплѭ сѫть сътворили. И# бhсть є3гдA возврати1сz пріи1мъ цaрство, речE пригласи1ти рабы6 ты6z, и5мже дадE сребро2, да ўвёсть, каковY кyплю сyть сотвори1ли.
16
16
приде же прьвыи глаголѩ: господи мънасъ твоя придэла десzть мънасъ. Пріи1де же пeрвый, глаг0лz: г0споди, мнaсъ твоS придёла дeсzть мн†съ.
17
17
и рече ѥму: благыи рабе и добрыи яко о малэ вэрьнъ бысть бѫди область имы надъ десzтиѭ градъ. И# речE є3мY: блaгw, рaбе д0брый: ћкw њ мaлэ вёренъ бhлъ є3си2, бyди w4бласть и3мёz над8 десzтію2 градHвъ.
18
18
и приде въторыи глаголѩ: господи мънасъ твоя створи пzть мънасъ. И# пріи1де вторhй, глаг0лz: г0споди, мнaсъ твоS сотвори2 пsть мн†съ.
19
19
рече же и тому и ты бѫди надъ пzтиѭ градъ. Речe же и3 томY: и3 ты2 бyди над8 пzтію2 градHвъ.
20
20
и другыи приде глаголѩ: господи се мънасъ твоя ѭже имэхъ положенѫ въ убрусэ. И# другjй пріи1де, глаг0лz: г0споди, сE мнaсъ твоS, ю4же и3мёхъ положeну во ўбрyсэ:
21
21
бояахъ бо сz тебе яко чловэкъ яръ ѥси. въземлеши ѥгоже не положь и жьнеши ѥгоже не сэвъ. боsхсz бо тебє2, ћкw человёкъ ћръ є3си2, взeмлеши, є3гHже не положи1лъ є3си2, и3 жнeши, є3гHже не сёzлъ є3си2.
22
22
глагола ѥму: отъ устъ твоихъ сѫждѫ ти зълыи рабе. вэдэаше яко азъ чловэкъ яръ ѥсмь въземлѭ ѥгоже не положихъ и жьнѫ ѥгоже не сэхъ. Глаг0ла же є3мY: t ќстъ твои1хъ суждy ти, лукaвый рaбе: вёдэлъ є3си2, ћкw ѓзъ человёкъ ћръ є4смь, взeмлю, є3гHже не положи1хъ, и3 жнY, є3гHже не сёzхъ:
23
23
и по чьто не въдасть моѥго съребра пэнzжьникомъ; и азъ пришьдъ съ лихвоѭ истzзалъ ѥ быхъ. и3 почто2 не вдaлъ є3си2 моегw2 сребрA купцє1мъ, и3 ѓзъ пришeдъ съ ли1хвою и3стzзaлъ бhхъ є5;
24
24
и прэдъстоѩщи имъ рече: възмэте отъ нѥго мънасѫ и дадите имѫщуу му десzть мънасъ. И# предстоsщымъ речE: возми1те t негw2 мнaсъ, и3 дади1те и3мyщему дeсzть мн†съ.
25
25
и рэшz ѥму: господи имать десzть мънасъ. И# рёша є3мY: г0споди, и4мать дeсzть мн†съ.
26
26
глаголѭ же вамъ яко вьсякому имѫщуму дадzть а отъ неимѫщааго и ѥже имать отъимѫть отъ нѥго. Глаг0лю бо вaмъ, ћкw всsкому и3мyщему дaстсz: ґ t неимyщагw, и3 є4же и4мать, tи1метсz t негw2:
27
27
обаче врагы моѩ ты не хотэвъшzѩ мънэ да царь быхъ былъ надъ ними приведэте сэмо и исэцэте ѩ прэдъ мъноѭ. nбaче враги2 мо‰ w4ны, и5же не восхотёша менE, да цaрь бhхъ бhлъ над8 ни1ми, приведи1те сёмw и3 и3зсэцhте предо мн0ю.
28
28
И се рэкъ идэаше прэди въсходz въ иерусалимъ. И# сі‰ рeкъ, и3дsше преди2, восходS во їеrли1мъ.
29
29
и бысть яко приближи сz въ виfфагиѭ и виfаниѭ къ горэ нарицаѥмэи елеонъ посла дъва ученикъ своихъ (За? §ѕ7.) И# бhсть ћкw прибли1жисz въ виfсфагjю и3 виfaнію, къ горЁ нарицaемэй є3леHнъ, послA двA ўчн7къ свои1хъ,
30
30
глаголѩ: идэта въ прямьнѭѭ вьсь въ нѭже въходzща обрzщета жрэбz привzзано на нѥже ни къто же къде отъ чловэкъ не въсэде. отърэшьша ѥ приведэта. гlz: и3ди1та въ прsмную вeсь: (и3) въ ню1же вход‰ща њбрsщета жребS привsзано, на нeже никт0же николи1же t человBкъ всёде: tрBшша є5 приведи1та.
31
31
и аще къто вы въпрашаѥть почьто отърэшаѥта ѥ тако речета ѥму яко господь трэбуѥть ѥго. И# ѓще кто2 вы2 вопрошaетъ: почто2 tрэшaета, си1це рцhта є3мY, ћкw гDь є3гw2 трeбуетъ.
32
32
шьдъша же посланая обрэтосте якоже рече има. Шє1дша же пHсланнаz њбрэт0ста, ћкоже речE и4ма.
33
33
отърэшаѭщема же има жрэбz рэшz господиѥ ѥго къ нима: чьто отърэшаѥта жрэбz; Tрэшaющема же и4ма жребS, рек0ша госп0діе є3гw2 къ ни1ма: что2 tрэшaета жребS;
34
34
она же рэсте яко господь трэбуѥть ѥго. W$на же рек0ста, ћкw гDь є3гw2 трeбуетъ.
35
35
и приведосте ѥ къ исусови и възврьгъше ризы своѩ на жрэбz въсадишz исуса. И# привед0ста є5 ко ї}сови: и3 возвeргше ри6зы сво‰ на жребS, всади1ша ї}са.
36
36
идѫщу же ѥму постилаахѫ ризы своѩ по пѫти. И#дyщу же є3мY, постилaху ри6зы сво‰ по пути2.
37
37
приближаѭщу же сz ѥму абиѥ къ нисхождению горэ елеоньсцэи начzтъ вьсе мъно- жьство ученикъ радуѭще сz хвалити бога гласъмь велиѥмь о вьсэхъ силахъ ѩже видэшz (За? §з7.) Приближaющужесz є3мY ўжE (ѓбіе) къ низхождeнію горЁ є3леHнстэй, начaша всE мн0жество ўчени6къ рaдующесz хвали1ти бGа глaсомъ вeліимъ њ всёхъ си1лахъ, ћже ви1дэша,
38
38
глаголѭще: благословенъ грzдыи царь въ имz господьне миръ на небеси и слава въ вышниихъ. глаг0люще: блгcвeнъ грzдhй цRь во и4мz гDне: ми1ръ на нб7си2, и3 слaва въ вhшнихъ.
39
39
и ѥдини фарисеи отъ народа рэшz къ нѥму: учителю запрэти ученикомъ твоимъ. И# нёцыи фарісeє t нар0да рёша къ немY: ўч™лю, запрети2 ўчн7кHмъ твои6мъ.
40
40
и отъвэщавъ рече имъ: глаголѭ вамъ яко аще и си умлъчzть камениѥ въпити имать. И# tвэщaвъ речE и5мъ: глаг0лю вaмъ, ћкw, ѓще сjи ўмолчaтъ, кaменіе возопіeтъ.
41
41
и яко приблизи сz видэвъ градъ плака сz о нѥмь И# ћкw прибли1жисz, ви1дэвъ грaдъ, плaкасz њ нeмъ,
42
42
глаголz яко аще бы разумэлъ въ дьнь сь твои и ты яже къ миру твоѥму. нынэ же укры сz отъ очию твоѥю. глаг0лz: ћкw ѓще бы разумёлъ и3 ты2, въ дeнь сeй тв0й, є4же къ смирeнію [къ ми1ру] твоемY: нн7э же скрhсz t џчію твоє1ю:
43
43
яко придѫть дниѥ на тz и обложzть врази твои острогъ о тебэ и обидѫть тz и осzдѫть тz вьсѫдѫ ћкw пріи1дутъ днjе на тS, и3 њбложaтъ врази2 твои2 nстр0гъ њ тебЁ, и3 њбhдутъ тS, и3 њб8и1мутъ тS tвсю1ду,
44
44
и разбиѭть тz и чzда твоя въ тебэ и не оставzть въ тебэ камене на камени понѥже не разумэ врэмене посэщению твоѥму. и3 разбію1тъ тS и3 ч†да тво‰ въ тебЁ, и3 не њстaвzтъ кaмень на кaмени въ тебЁ: понeже не разумёлъ є3си2 врeмене посэщeніz твоегw2.
45
45
и въшьдъ въ црькъвь начzтъ изгонити продаѭщаѩ въ нѥи и купуѭщаѩ (За? §}.) И# вшeдъ въ цeрковь, начaтъ и3згони1ти продаю1щыz въ нeй и3 купyющыz,
46
46
глаголѩ имъ: писано ѥсть храмъ мои храмъ молитвэ ѥсть. вы же сътвористе и врьтьпъ разбоиникомъ. гlz и5мъ: пи1сано є4сть: д0мъ м0й д0мъ моли1твы є4сть: вh же сотвори1сте є3го2 пещeру разб0йникwмъ.
47
47
и бэ учz въ црькъви по вьсz дьни. архиереи же и кънижьници искаахѫ ѥго погубити и старэишины людемъ. И# бЁ ўчS по вс‰ дни6 въ цeркви. Ґрхіерeє же и3 кни1жницы и3скaху є3го2 погуби1ти, и3 старёйшины лю1демъ.
48
48
и не обрэтаахѫ чьто сътворzть ѥму. людиѥ бо вьси дрьжаахѫ сz ѥго послушаѭще. И# не њбрэтaху, чт0 бы сотвори1ли є3мY: лю1діе бо вси2 держaхусz є3гw2, послyшающе є3го2.