Глава 10
|
Главa ‹
|
1
|
1
|
Въ оно время. посла iс7 Uченикы своя. по дъвэма предь лицемъ своимь. въ всzкъ градъ и мэсто. ямо же хотzше самъ ити. | (За? н7.) По си1хъ же kви2 гDь и3 и3нёхъ сeдмьдесzтъ, и3 послA и5хъ по двэмA пред8 лицeмъ свои1мъ во всsкъ грaдъ и3 мёсто, ѓможе хотsше сaмъ и3ти2: |
2
|
2
|
гlаша же къ нимъ. жатва Uбо многа. а дэлатель мало. молитесz Uбо. го7µ жатвы. да изведеть дэлателя на жатвU твою. | гlаше же къ ни6мъ: жaтва ќбw мн0га, дёлателей же мaлw: моли1тесz u5бо гDи1ну жaтвэ, да и3зведeтъ дёлатєли на жaтву свою2. |
3
|
3
|
идэте. се азъ посылаю вы яко агньца посредэ вълкъ. | И#ди1те: сE ѓзъ посылaю вы2 ћкw ѓгнцы посредЁ волкHвъ. |
4
|
4
|
не носите вълагалища ни врэтища ни сапогъ и ни кого же на пѫти не цэлуите. | Не носи1те влагaлища, ни пи1ры, ни сапHгъ и3 ни ког0же на пути2 цэлyйте. |
5
|
5
|
въ ньже домъ вънидете колижьдо прьвэѥ глаголэте: миръ дому сему. | В0ньже ѓще д0мъ вни1дете, пeрвэе глаг0лите: ми1ръ д0му семY: |
6
|
6
|
и аще бѫдеть ту сынъ мира почиѥть на нѥмь миръ вашь. аще ли ни къ вамъ възвратить сz. | и3 ѓще ќбw бyдетъ тY сhнъ ми1ра, почjетъ на нeмъ ми1ръ вaшъ: ѓще ли же ни2, къ вaмъ возврати1тсz. |
7
|
7
|
въ томъ же дому прэбываите эдѫще и пиѭще яже сѫть у нихъ. достоинъ бо ѥсть дэлатель мьзды своѥѩ. не прэходите из дому въ домъ. | Въ т0мъ же домY пребывaйте, kдyще и3 пію1ще, ћже сyть ў ни1хъ: дост0инъ бо є4сть дёлатель мзды2 своеS: не преходи1те и3з8 д0му въ д0мъ. |
8
|
8
|
и въ ньже градъ колижьдо въходите и приѥмлѭть вы эдите прэдълагаѥмая вамъ. | И# в0ньже ѓще грaдъ вх0дите, и3 пріeмлютъ вы2, kди1те предлагaємаz вaмъ: |
9
|
9
|
и цэлите недѫжьныѩ иже сѫть въ нѥмь. и глаголите имъ: приближи сz на вы царьствиѥ божиѥ. | и3 и3сцэли1те нед{жныz, и5же сyть въ нeмъ, и3 глаг0лите и5мъ: прибли1жисz на вы2 цrтвіе б9іе. |
10
|
10
|
и въ нь же колижьдо. градъ въходите. и не приѥмлють васъ. и шьдъше на распUтия ѥго. рьцэте. | И# в0ньже ѓще грaдъ вх0дите, и3 не пріeмлютъ вaсъ, и3зшeдше на расп{тіz є3гw2, рцhте: |
11
|
11
|
и прахъ прильпъшии насъ. t града вашего. въ ногахъ нашихъ. tтрzсаѥмъ вамъ. обаче се вэдите. яко приближисz на вы цр7ство божие. | и3 прaхъ прилёпшій нaмъ t грaда вaшегw, tтрzсaемъ вaмъ. Nбaче сіE вёдите, ћкw прибли1жисz на вы2 цrтвіе б9іе. |
12
|
12
|
гlю же вамъ. яко содомлямъ тъ дн7ь tрадънэѥ бUдеть. нежели градU томU. | Глаг0лю вaмъ, ћкw сод0млzнwмъ въ дeнь т0й tрaднэе бyдетъ, нeже грaду томY. |
13
|
13
|
горе тебэ хоразинъ. горе тебэ виfъсаида. яко аще въ тµрэ и сидонэ бышz силы былы бывъшzѩ въ ваю древлѥ убо въ врэтищи и попелэ сэдzще покаяли сz бышz. | Г0ре тебЁ, хоразjне, г0ре тебЁ, виfсаjдо: ћкw ѓще въ тЂрэ и3 сідHнэ бhша си6лы бhли бhвшыz въ вaю, дрeвле ќбw во врeтищи и3 пeпелэ сэдsще покаsлисz бhша: |
14
|
14
|
обаче тµру и сидону отърадьнэѥ бѫдеть на сѫдэ неже вама. | nбaче тЂру и3 сідHну tрaднэе бyдетъ на судЁ, нeже вaма. |
15
|
15
|
и ты каперънауме до небесе възнесыи сz до ада низъведеши сz. | И# ты2, капернаyме, и4же до небeсъ вознесhйсz, до ѓда низведeшисz. |
16
|
16
|
слUшаяи васъ мене слUшаѥть. и tмэтаясz васъ мене сz tмэтаѥть. а tмэтаясz мене tмэтаѥтьсz пославъшааго мz. | (За? н7№.) Слyшаzй вaсъ, менє2 слyшаетъ: и3 tметazйсz вaсъ, менє2 tметaетсz: tметazйсz же менє2, tметaетсz послaвшагw мS. |
17
|
17
|
възвратишажесz седмъ десzть. съ радостию гlюще. Gи. и бэси повинUютьсz намъ о имени твоѥмь. | Возврати1шасz же сeдмьдесzтъ съ рaдостію, глаг0люще: гDи, и3 бёси повинyютсz нaмъ њ и4мени твоeмъ. |
18
|
18
|
рече же имъ. видэхъ сотонU яко мълнию съ нь7се съпадъшю. | Речe же и5мъ: ви1дэхъ сатанY ћкw м0лнію съ небесE спaдша. |
19
|
19
|
се дахъ вамъ власть. настUпати. на змия и скърпия. и на всю силU врагU. и ничто же васъ не вредить. | (За?.) СE, даю2 вaмъ влaсть наступaти на ѕмію2 и3 на скорпjю и3 на всю2 си1лу врaжію: и3 ничесHже вaсъ вреди1тъ. |
20
|
20
|
обаче о семь не радUитесz. яко дс7и вамъ повинUютьсz. радUите же сz. яко имена ваша написана сUть. на нбс7эхъ. | Nбaче њ сeмъ не рaдуйтесz, ћкw дyси вaмъ повинyютсz: рaдуйтесz же, ћкw и3менA в†ша напи6сана сyть на нб7сёхъ. |
21
|
21
|
въ тъ чаc въздрадовасz д¦мь iс7ъ и рече. исповэдаю ти сz о§е Gи. нбс7и и земли. яко Uтаилъ ѥси t прэмUдрыихъ и разUмьныихъ. и tкры се младеньцемъ. еи о§е. яко тако быc блн7ѥ прэдъ тобою. | Въ т0й чaсъ возрaдовасz дyхомъ ї}съ и3 речE: и3сповёдаютисz, џ§е, гDи нб7сE и3 земли2, ћкw ўтаи1лъ є3си2 сі‰ t премyдрыхъ и3 разyмныхъ, и3 tкрhлъ є3си2 т† младeнцємъ: є4й, џ§е, ћкw тaкw бhсть бlговолeніе пред8 тоб0ю. |
22
|
22
|
и обращь сz къ ученикомъ рече: вься мънэ прэдана бышz отъ отьца моѥго. и ни къто же не вэсть къто ѥсть сынъ тъкъмо отьцъ. и къто ѥсть отьцъ тъкъмо сынъ и ѥмуже аще хощеть сынъ явити. | И% њбрaщьсz ко ўчн7кHмъ, речE: вс‰ мнЁ предан† бhша t nц7A моегw2: и3 никт0же вёсть, кто2 є4сть сн7ъ, т0кмw nц7ъ: и3 кто2 є4сть nц7ъ, т0кмw сн7ъ, и3 є3мyже ѓще х0щетъ сн7ъ tкрhти. |
23
|
23
|
и обращь сz къ ученикомъ ѥдинэмъ рече: блажени очи видzщии яже видите. | (За? н7в7.) И% њбрaщьсz ко ўчн7кHмъ, є3ди1нъ [њс0бь] речE: блажeни џчи ви1дzщіи, ±же ви1дите: |
24
|
24
|
глаголѭ бо вамъ яко мънози пророци и царе въсхотэшz видэти яже вы видите и не видэшz. и слышати яже слышите и не слышашz. Въ он+о. | глаг0лю бо вaмъ, ћкw мн0зи прbр0цы и3 цaріе восхотёша ви1дэти, ±же вы2 ви1дите, и3 не ви1дэша: и3 слhшати, ±же слhшите, и3 не слhшаша. |
25
|
25
|
законьникъ ѥтеръ приде къ iс7ѫ искUшая и гlz. Uчителю чьто сътворю. животъ вэчьныи наслэдUю. | (За? н7G.) И# сE, зак0нникъ нёкій востA, и3скушaz є3го2 и3 глаг0лz: ўчи1телю, что2 сотвори1въ, жив0тъ вёчный наслёдую; |
26
|
26
|
wнъ же рече ѥмU. въ законэ како писано ѥсть. како чьтеши. | Џнъ же речE къ немY: въ зак0нэ что2 пи1сано є4сть; кaкw чтeши; |
27
|
27
|
онъ же tвэщавъ рече. възлюбиши га7 ба7 твоѥго вьсэмь сьрдьцьмь твоимь. и вьсею дш7ею своѥю. и вьсею крэпостию своѥю. и вьсэмь помышлениѥмь твоимь. и искрьнzаго своѥго яко самъ сz. | Џнъ же tвэщaвъ речE: возлю1биши гDа бGа твоего2 t всегw2 сeрдца твоегw2, и3 t всеS души2 твоеS, и3 всeю крёпостію твоeю, и3 всёмъ помышлeніемъ твои1мъ: и3 бли1жнzго своего2 ћкw сaмъ себE. |
28
|
28
|
рече же ѥмU iс7ъ. право tвэщz се сътвори и живъ бUдеши. | Речe же є3мY: прaвw tвэщaлъ є3си2: сіE сотвори2, и3 жи1въ бyдеши. |
29
|
29
|
онъ же хотz оправьдатисz самъ рече къ iс7U. и кто ѥсть искрьнии мои. | Џнъ же хотS њправди1тисz сaмъ, речE ко ї}су: и3 кто2 є4сть бли1жній м0й; |
30
|
30
|
tвэщавъ же iс7ъ и рече. члв7къ ѥтеръ съхожаше t еrлма въ ѥрихонъ. и въ разбоиникы въпаде. иже и съвълкъше и язвы възложьше отидоша. оставльше и ѥль жива сUща. | Tвэщaвъ же ї}съ речE: человёкъ нёкій схождaше t їеrли1ма во їеріхHнъ, и3 въ разб0йники впадE, и5же совлeкше є3го2, и3 ћзвы возл0жше tид0ша, њстaвльше є3двA жи1ва сyща. |
31
|
31
|
по приключаю же иѥреи ѥтеръ. съхожааше пUтьмь тэмь. и видэвъ и мимоиде. | По слyчаю же свzщeнникъ нёкій схождaше путeмъ тёмъ, и3 ви1дэвъ є3го2, мимои1де. |
32
|
32
|
тако же же и леUгитъ. бывъ на томь мэстэ и пришьдъ и видэвъ и мимо иде. | Тaкожде же и3 леvjтъ, бhвъ на т0мъ мёстэ, пришeдъ и3 ви1дэвъ, мимои1де. |
33
|
33
|
самарzнинъ же ѥтеръ. грzдыи приде надъ нь. и видэвъ и млrдова. | Самарsнинъ же нёкто грzдhй, пріи1де над8 него2, и3 ви1дэвъ є3го2, милосeрдова: |
34
|
34
|
и пришьдъ обzза стрUпы ѥго. възливая олэи и вино. и въсаждь же и на свои скотъ. и приведе и въ гостиньницю и прилежа емь. | и3 пристyпль њбвzзA стрyпы є3гw2, возливaz мaсло и3 віно2: всади1въ же є3го2 на св0й ск0тъ, приведE є3го2 въ гости1нницу, и3 прилэжA є3мY: |
35
|
35
|
и на Uтрья ишьдъ. и възьмъ дъва пэнzзz. дасть гостиньникU. и рече ѥмU прилежи ѥмь. и ѥже аще прилежиши. азъ же ѥгда възвращьсz въздамь ти. | и3 наyтріz и3зшeдъ, и3з8eмъ двA срeбрєника, дадE гости1ннику, и3 речE є3мY: прилэжи2 є3мY: и3, є4же ѓще пріиждивeши, ѓзъ є3гдA возвращyсz, воздaмъ ти2. |
36
|
36
|
кто Uбо тэхъ трии искрьнии мьнитьсz быти. въпадъшемU въ разбоиникы. | Кто2 u5бо t тёхъ тріeхъ бли1жній мни1ттисz бhти впaдшему въ разб0йники; |
37
|
37
|
онъ же рече сътвории млcть съ нимь. рече же ѥмU iс7ъ. иди и ты тако же твори. | Џнъ же речE: сотвори1вый ми1лость съ ни1мъ. Речe же є3мY ї}съ: и3ди2, и3 ты2 твори2 тaкожде. |
38
|
38
|
Въ wно вреұ. въниде iс7 въ вьсь етерU. жена же нэкая именьмь марfа. прияты и въ домъ свои. | (За? н7д7.) Бhсть же ходsщымъ и5мъ, и3 сaмъ вни1де въ вeсь нёкую: женa же нёкаz и4менемъ мaрfа пріsтъ є3го2 въ д0мъ св0й. |
39
|
39
|
и сеи бэ сестра именъмь. мария. яже сэдъши при ногU iс7вU слышаше слово ѥго. | И# сестрA є4й бЁ нарицaемаz марjа, ћже и3 сёдши при ногY ї}сwву, слhшаше сл0во є3гw2. |
40
|
40
|
маръfа же мълвzше о мнозэ слUжьбэ. ставъши же рече. Gи. не радиши ли. яко сестра моя единU мz остави. слUжити ти. рьци Uбо ѥи да ми поможеть. | Мaрfа же м0лвzше њ мн0зэ слyжбэ, стaвши же речE: гDи, не брежeши ли, ћкw сестрA моS є3ди1ну мS њстaви служи1ти; рцы2 u5бо є4й, да ми2 пом0жетъ. |
41
|
41
|
tвэщавъ же iс7 рече ѥи. маръfа. марfа. печешисz и мълвzше о мнозэ. | Tвэщaвъ же ї}съ речE є4й: мaрfо, мaрfо, печeшисz, и3 м0лвиши њ мн0зэ, |
42
|
42
|
ѥдино же ѥсть на потрэбU. мр7ия бо бlгUю часть избра. яже не tиметьсz t нѥя. | є3ди1но же є4сть на потрeбу: марjа же бlгyю чaсть и3збрA, ћже не tи1метсz t неS. |