Зміст

Глава 10
Главa ‹
1
1
Въ оно время. посла iс7 Uченикы своя. по дъвэма предь лицемъ своимь. въ всzкъ градъ и мэсто. ямо же хотzше самъ ити. (За? н7.) По си1хъ же kви2 гDь и3 и3нёхъ сeдмьдесzтъ, и3 послA и5хъ по двэмA пред8 лицeмъ свои1мъ во всsкъ грaдъ и3 мёсто, ѓможе хотsше сaмъ и3ти2:
2
2
гlаша же къ нимъ. жатва Uбо многа. а дэлатель мало. молитесz Uбо. го7µ жатвы. да изведеть дэлателя на жатвU твою. гlаше же къ ни6мъ: жaтва ќбw мн0га, дёлателей же мaлw: моли1тесz u5бо гDи1ну жaтвэ, да и3зведeтъ дёлатєли на жaтву свою2.
3
3
идэте. се азъ посылаю вы яко агньца посредэ вълкъ. И#ди1те: сE ѓзъ посылaю вы2 ћкw ѓгнцы посредЁ волкHвъ.
4
4
не носите вълагалища ни врэтища ни сапогъ и ни кого же на пѫти не цэлуите. Не носи1те влагaлища, ни пи1ры, ни сапHгъ и3 ни ког0же на пути2 цэлyйте.
5
5
въ ньже домъ вънидете колижьдо прьвэѥ глаголэте: миръ дому сему. В0ньже ѓще д0мъ вни1дете, пeрвэе глаг0лите: ми1ръ д0му семY:
6
6
и аще бѫдеть ту сынъ мира почиѥть на нѥмь миръ вашь. аще ли ни къ вамъ възвратить сz. и3 ѓще ќбw бyдетъ тY сhнъ ми1ра, почjетъ на нeмъ ми1ръ вaшъ: ѓще ли же ни2, къ вaмъ возврати1тсz.
7
7
въ томъ же дому прэбываите эдѫще и пиѭще яже сѫть у нихъ. достоинъ бо ѥсть дэлатель мьзды своѥѩ. не прэходите из дому въ домъ. Въ т0мъ же домY пребывaйте, kдyще и3 пію1ще, ћже сyть ў ни1хъ: дост0инъ бо є4сть дёлатель мзды2 своеS: не преходи1те и3з8 д0му въ д0мъ.
8
8
и въ ньже градъ колижьдо въходите и приѥмлѭть вы эдите прэдълагаѥмая вамъ. И# в0ньже ѓще грaдъ вх0дите, и3 пріeмлютъ вы2, kди1те предлагaємаz вaмъ:
9
9
и цэлите недѫжьныѩ иже сѫть въ нѥмь. и глаголите имъ: приближи сz на вы царьствиѥ божиѥ. и3 и3сцэли1те нед{жныz, и5же сyть въ нeмъ, и3 глаг0лите и5мъ: прибли1жисz на вы2 цrтвіе б9іе.
10
10
и въ нь же колижьдо. градъ въходите. и не приѥмлють васъ. и шьдъше на распUтия ѥго. рьцэте. И# в0ньже ѓще грaдъ вх0дите, и3 не пріeмлютъ вaсъ, и3зшeдше на расп{тіz є3гw2, рцhте:
11
11
и прахъ прильпъшии насъ. t града вашего. въ ногахъ нашихъ. tтрzсаѥмъ вамъ. обаче се вэдите. яко приближисz на вы цр7ство божие. и3 прaхъ прилёпшій нaмъ t грaда вaшегw, tтрzсaемъ вaмъ. Nбaче сіE вёдите, ћкw прибли1жисz на вы2 цrтвіе б9іе.
12
12
гlю же вамъ. яко содомлямъ тъ дн7ь tрадънэѥ бUдеть. нежели градU томU. Глаг0лю вaмъ, ћкw сод0млzнwмъ въ дeнь т0й tрaднэе бyдетъ, нeже грaду томY.
13
13
горе тебэ хоразинъ. горе тебэ виfъсаида. яко аще въ тµрэ и сидонэ бышz силы былы бывъшzѩ въ ваю древлѥ убо въ врэтищи и попелэ сэдzще покаяли сz бышz. Г0ре тебЁ, хоразjне, г0ре тебЁ, виfсаjдо: ћкw ѓще въ тЂрэ и3 сідHнэ бhша си6лы бhли бhвшыz въ вaю, дрeвле ќбw во врeтищи и3 пeпелэ сэдsще покаsлисz бhша:
14
14
обаче тµру и сидону отърадьнэѥ бѫдеть на сѫдэ неже вама. nбaче тЂру и3 сідHну tрaднэе бyдетъ на судЁ, нeже вaма.
15
15
и ты каперънауме до небесе възнесыи сz до ада низъведеши сz. И# ты2, капернаyме, и4же до небeсъ вознесhйсz, до ѓда низведeшисz.
16
16
слUшаяи васъ мене слUшаѥть. и tмэтаясz васъ мене сz tмэтаѥть. а tмэтаясz мене tмэтаѥтьсz пославъшааго мz. (За? н7№.) Слyшаzй вaсъ, менє2 слyшаетъ: и3 tметazйсz вaсъ, менє2 tметaетсz: tметazйсz же менє2, tметaетсz послaвшагw мS.
17
17
възвратишажесz седмъ десzть. съ радостию гlюще. Gи. и бэси повинUютьсz намъ о имени твоѥмь. Возврати1шасz же сeдмьдесzтъ съ рaдостію, глаг0люще: гDи, и3 бёси повинyютсz нaмъ њ и4мени твоeмъ.
18
18
рече же имъ. видэхъ сотонU яко мълнию съ нь7се съпадъшю. Речe же и5мъ: ви1дэхъ сатанY ћкw м0лнію съ небесE спaдша.
19
19
се дахъ вамъ власть. настUпати. на змия и скърпия. и на всю силU врагU. и ничто же васъ не вредить. (За?.) СE, даю2 вaмъ влaсть наступaти на ѕмію2 и3 на скорпjю и3 на всю2 си1лу врaжію: и3 ничесHже вaсъ вреди1тъ.
20
20
обаче о семь не радUитесz. яко дс7и вамъ повинUютьсz. радUите же сz. яко имена ваша написана сUть. на нбс7эхъ. Nбaче њ сeмъ не рaдуйтесz, ћкw дyси вaмъ повинyютсz: рaдуйтесz же, ћкw и3менA в†ша напи6сана сyть на нб7сёхъ.
21
21
въ тъ чаc въздрадовасz д¦мь iс7ъ и рече. исповэдаю ти сz о§е Gи. нбс7и и земли. яко Uтаилъ ѥси t прэмUдрыихъ и разUмьныихъ. и tкры се младеньцемъ. еи о§е. яко тако быc блн7ѥ прэдъ тобою. Въ т0й чaсъ возрaдовасz дyхомъ ї}съ и3 речE: и3сповёдаютисz, џ§е, гDи нб7сE и3 земли2, ћкw ўтаи1лъ є3си2 сі‰ t премyдрыхъ и3 разyмныхъ, и3 tкрhлъ є3си2 т† младeнцємъ: є4й, џ§е, ћкw тaкw бhсть бlговолeніе пред8 тоб0ю.
22
22
и обращь сz къ ученикомъ рече: вься мънэ прэдана бышz отъ отьца моѥго. и ни къто же не вэсть къто ѥсть сынъ тъкъмо отьцъ. и къто ѥсть отьцъ тъкъмо сынъ и ѥмуже аще хощеть сынъ явити. И% њбрaщьсz ко ўчн7кHмъ, речE: вс‰ мнЁ предан† бhша t nц7A моегw2: и3 никт0же вёсть, кто2 є4сть сн7ъ, т0кмw nц7ъ: и3 кто2 є4сть nц7ъ, т0кмw сн7ъ, и3 є3мyже ѓще х0щетъ сн7ъ tкрhти.
23
23
и обращь сz къ ученикомъ ѥдинэмъ рече: блажени очи видzщии яже видите. (За? н7в7.) И% њбрaщьсz ко ўчн7кHмъ, є3ди1нъ [њс0бь] речE: блажeни џчи ви1дzщіи, ±же ви1дите:
24
24
глаголѭ бо вамъ яко мънози пророци и царе въсхотэшz видэти яже вы видите и не видэшz. и слышати яже слышите и не слышашz. Въ он+о. глаг0лю бо вaмъ, ћкw мн0зи прbр0цы и3 цaріе восхотёша ви1дэти, ±же вы2 ви1дите, и3 не ви1дэша: и3 слhшати, ±же слhшите, и3 не слhшаша.
25
25
законьникъ ѥтеръ приде къ iс7ѫ искUшая и гlz. Uчителю чьто сътворю. животъ вэчьныи наслэдUю. (За? н7G.) И# сE, зак0нникъ нёкій востA, и3скушaz є3го2 и3 глаг0лz: ўчи1телю, что2 сотвори1въ, жив0тъ вёчный наслёдую;
26
26
wнъ же рече ѥмU. въ законэ како писано ѥсть. како чьтеши. Џнъ же речE къ немY: въ зак0нэ что2 пи1сано є4сть; кaкw чтeши;
27
27
онъ же tвэщавъ рече. възлюбиши га7 ба7 твоѥго вьсэмь сьрдьцьмь твоимь. и вьсею дш7ею своѥю. и вьсею крэпостию своѥю. и вьсэмь помышлениѥмь твоимь. и искрьнzаго своѥго яко самъ сz. Џнъ же tвэщaвъ речE: возлю1биши гDа бGа твоего2 t всегw2 сeрдца твоегw2, и3 t всеS души2 твоеS, и3 всeю крёпостію твоeю, и3 всёмъ помышлeніемъ твои1мъ: и3 бли1жнzго своего2 ћкw сaмъ себE.
28
28
рече же ѥмU iс7ъ. право tвэщz се сътвори и живъ бUдеши. Речe же є3мY: прaвw tвэщaлъ є3си2: сіE сотвори2, и3 жи1въ бyдеши.
29
29
онъ же хотz оправьдатисz самъ рече къ iс7U. и кто ѥсть искрьнии мои. Џнъ же хотS њправди1тисz сaмъ, речE ко ї}су: и3 кто2 є4сть бли1жній м0й;
30
30
tвэщавъ же iс7ъ и рече. члв7къ ѥтеръ съхожаше t еrлма въ ѥрихонъ. и въ разбоиникы въпаде. иже и съвълкъше и язвы възложьше отидоша. оставльше и ѥль жива сUща. Tвэщaвъ же ї}съ речE: человёкъ нёкій схождaше t їеrли1ма во їеріхHнъ, и3 въ разб0йники впадE, и5же совлeкше є3го2, и3 ћзвы возл0жше tид0ша, њстaвльше є3двA жи1ва сyща.
31
31
по приключаю же иѥреи ѥтеръ. съхожааше пUтьмь тэмь. и видэвъ и мимоиде. По слyчаю же свzщeнникъ нёкій схождaше путeмъ тёмъ, и3 ви1дэвъ є3го2, мимои1де.
32
32
тако же же и леUгитъ. бывъ на томь мэстэ и пришьдъ и видэвъ и мимо иде. Тaкожде же и3 леvjтъ, бhвъ на т0мъ мёстэ, пришeдъ и3 ви1дэвъ, мимои1де.
33
33
самарzнинъ же ѥтеръ. грzдыи приде надъ нь. и видэвъ и млrдова. Самарsнинъ же нёкто грzдhй, пріи1де над8 него2, и3 ви1дэвъ є3го2, милосeрдова:
34
34
и пришьдъ обzза стрUпы ѥго. възливая олэи и вино. и въсаждь же и на свои скотъ. и приведе и въ гостиньницю и прилежа емь. и3 пристyпль њбвzзA стрyпы є3гw2, возливaz мaсло и3 віно2: всади1въ же є3го2 на св0й ск0тъ, приведE є3го2 въ гости1нницу, и3 прилэжA є3мY:
35
35
и на Uтрья ишьдъ. и възьмъ дъва пэнzзz. дасть гостиньникU. и рече ѥмU прилежи ѥмь. и ѥже аще прилежиши. азъ же ѥгда възвращьсz въздамь ти. и3 наyтріz и3зшeдъ, и3з8eмъ двA срeбрєника, дадE гости1ннику, и3 речE є3мY: прилэжи2 є3мY: и3, є4же ѓще пріиждивeши, ѓзъ є3гдA возвращyсz, воздaмъ ти2.
36
36
кто Uбо тэхъ трии искрьнии мьнитьсz быти. въпадъшемU въ разбоиникы. Кто2 u5бо t тёхъ тріeхъ бли1жній мни1ттисz бhти впaдшему въ разб0йники;
37
37
онъ же рече сътвории млcть съ нимь. рече же ѥмU iс7ъ. иди и ты тако же твори. Џнъ же речE: сотвори1вый ми1лость съ ни1мъ. Речe же є3мY ї}съ: и3ди2, и3 ты2 твори2 тaкожде.
38
38
Въ wно вреұ. въниде iс7 въ вьсь етерU. жена же нэкая именьмь марfа. прияты и въ домъ свои. (За? н7д7.) Бhсть же ходsщымъ и5мъ, и3 сaмъ вни1де въ вeсь нёкую: женa же нёкаz и4менемъ мaрfа пріsтъ є3го2 въ д0мъ св0й.
39
39
и сеи бэ сестра именъмь. мария. яже сэдъши при ногU iс7вU слышаше слово ѥго. И# сестрA є4й бЁ нарицaемаz марjа, ћже и3 сёдши при ногY ї}сwву, слhшаше сл0во є3гw2.
40
40
маръfа же мълвzше о мнозэ слUжьбэ. ставъши же рече. Gи. не радиши ли. яко сестра моя единU мz остави. слUжити ти. рьци Uбо ѥи да ми поможеть. Мaрfа же м0лвzше њ мн0зэ слyжбэ, стaвши же речE: гDи, не брежeши ли, ћкw сестрA моS є3ди1ну мS њстaви служи1ти; рцы2 u5бо є4й, да ми2 пом0жетъ.
41
41
tвэщавъ же iс7 рече ѥи. маръfа. марfа. печешисz и мълвzше о мнозэ. Tвэщaвъ же ї}съ речE є4й: мaрfо, мaрfо, печeшисz, и3 м0лвиши њ мн0зэ,
42
42
ѥдино же ѥсть на потрэбU. мр7ия бо бlгUю часть избра. яже не tиметьсz t нѥя. є3ди1но же є4сть на потрeбу: марjа же бlгyю чaсть и3збрA, ћже не tи1метсz t неS.