Завантаження...
Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • Іов. • Пс. • Притч.

• Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир. • Іс. • Єр. • Плач.

• Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан. • Ос. • Іоїл. • Ам.

• Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.

Порівняти:

Κεφάλαιο 21
Глава́ к҃а
1
1
ΚΑΙ ταῦτα τὰ δικαιώματα, ἃ παραθήσῃ ἐνώπιον αὐτῶν. И҆ сїѧ̑ ѡ҆правда̑нїѧ, ꙗ҆̀же да положи́ши пред̾ ни́ми:
2
2
ἐὰν κτήσῃ παῖδα ῾Εβραῖον, ἓξ ἔτη δουλεύσει σοι· τῷ δὲ ἑβδόμῳ ἔτει ἀπελεύσεται ἐλεύθερος δωρεάν. а҆́ще стѧ́жеши раба̀ є҆вре́ина, ше́сть лѣ́тъ да порабо́таетъ тебѣ̀, въ седмо́е же лѣ́то ѿпꙋ́стиши є҆го̀ свобо́дна тꙋ́не:
3
3
ἐὰν αὐτὸς μόνος εἰσέλθῃ, καὶ μόνος ἐξελεύσεται· ἐὰν δὲ γυνὴ συνεισέλθῃ μετ᾿ αὐτοῦ, ἐξελεύσεται καὶ ἡ γυνὴ αὐτοῦ. а҆́ще са́мъ є҆ди́нъ вни́детъ, то̀ є҆ди́нъ и҆ и҆зы́детъ: а҆́ще же жена̀ вни́детъ съ ни́мъ, то̀ и҆ жена̀ ѿи́детъ съ ни́мъ:
4
4
καὶ ἐὰν δὲ ὁ κύριος δῷ αὐτῷ γυναῖκα, καὶ τέκῃ αὐτῷ υἱοὺς ἢ θυγατέρας, ἡ γυνὴ καὶ τὰ παιδία ἔσται τῷ κυρίῳ αὐτοῦ,αὐτὸς δὲ μόνος ἐξελεύσεται. а҆́ще же господи́нъ да́стъ є҆мꙋ̀ женꙋ̀, и҆ роди́тъ є҆мꙋ̀ сы́ны и҆лѝ дщє́ри, жена̀ и҆ дѣ́ти да бꙋ́дꙋтъ господи́нꙋ є҆гѡ̀, са́мъ же є҆ди́нъ да ѿи́детъ.
5
5
ἐὰν δὲ ἀποκριθεὶς εἴπῃ ὁ παῖς, ἠγάπησα τὸν κύριόν μου καὶ τὴν γυναῖκα καὶ τὰ παιδία, οὐκ ἀποτρέχω ἐλεύθερος· А҆́ще же ѿвѣща́въ ра́бъ рече́тъ: возлюби́хъ господи́на моего̀ и҆ женꙋ̀ мою̀ и҆ дѣ́ти моѧ̑, не ѿхождꙋ̀ свобо́денъ:
6
6
προσάξει αὐτὸν ὁ κύριος αὐτοῦ πρὸς τὸ κριτήριον τοῦ Θεοῦ καὶ τότε προσάξει αὐτὸν ἐπὶ τὴν θύραν ἐπὶ τὸν σταθμόν, καὶ τρυπήσει ὁ κύριος αὐτοῦ τὸ οὖς τῷ ὀπητίῳ, καὶ δουλεύσει αὐτῷ εἰς τὸν αἰῶνα. да приведе́тъ є҆го̀ господи́нъ є҆гѡ̀ пред̾ сꙋди́ще бж҃їе, и҆ тогда̀ приведе́тъ є҆го̀ пред̾ двє́ри на пра́гъ, и҆ да проверти́тъ є҆мꙋ̀ оу҆́хо господи́нъ є҆гѡ̀ ши́ломъ, и҆ да порабо́таетъ є҆мꙋ̀ во вѣ́ки.
7
7
ἐὰν δέ τις ἀποδῶται τὴν ἑαυτοῦ θυγατέρα οἰκέτιν, οὐκ ἀπελεύσεται, ὥσπερ ἀποτρέχουσιν αἱ δοῦλαι. А҆́ще же кто̀ прода́стъ свою̀ дще́рь въ рабы́ню, да не ѿи́детъ, ꙗ҆́коже ѿхо́дѧтъ рабы̑ни:
8
8
ἐὰν μὴ εὐαρεστήσῃ τῷ κυρίῳ αὐτῆς ἣν αὐτῷ καθωμολογήσατο, ἀπολυτρώσει αὐτήν· ἔθνει δὲ ἀλλοτρίῳ οὐ κύριός ἐστι πωλεῖν αὐτήν, ὅτι ἠθέτησεν ἐν αὐτῇ. а҆́ще не оу҆годи́тъ пред̾ ѻ҆чи́ма господи́на своегѡ̀, ю҆́же ѻ҆́нъ взѧ́ти въ женꙋ̀ ѡ҆бѣща̀, да ѿпꙋ́ститъ ю҆̀: ꙗ҆зы́кꙋ же чꙋжде́мꙋ господи́нъ да не прода́стъ є҆ѧ̀, поне́же ѿве́рже ю҆̀:
9
9
ἐὰν δὲ τῷ υἱῷ καθομολογήσηται αὐτήν, κατὰ τὸ δικαίωμα τῶν θυγατέρων ποιήσει αὐτῇ. а҆́ще же сы́нꙋ своемꙋ̀ ѡ҆бѣща́лъ ю҆̀, по ѻ҆быкнове́нїю дще́рей да сотвори́тъ є҆́й:
10
10
ἐὰν δὲ ἄλλην λάβῃ ἑαυτῷ, τὰ δέοντα καὶ τὸν ἱματισμὸν καὶ τὴν ὁμιλίαν αὐτῆς οὐκ ἀποστερήσει. а҆́ще же дрꙋгꙋ́ю по́йметъ себѣ̀, потре́бныхъ и҆ ѻ҆де́ждъ и҆ соѻбще́нїѧ є҆ѧ̀ да не лиши́тъ:
11
11
ἐὰν δὲ τὰ τρία ταῦτα μὴ ποιήσῃ αὐτῇ, ἐξελεύσεται δωρεὰν ἄνευ ἀργυρίου. а҆́ще же си́хъ тре́хъ не сотвори́тъ є҆́й, да ѿи́детъ без̾ сребра̀ тꙋ́не.
12
12
᾿Εὰν δὲ πατάξῃ τίς τινα, καὶ ἀποθάνῃ, θανάτῳ θανατούσθω· И҆ а҆́ще кого̀ кто̀ оу҆да́ритъ, и҆ оу҆́мретъ, сме́ртїю да оу҆́мретъ (и҆ то́й):
13
13
ὁ δὲ οὐχ ἑκών, ἀλλ᾿ ὁ Θεὸς παρέδωκεν εἰς τὰς χεῖρας αὐτοῦ, δώσω σοι τόπον, οὗ φεύξεται ἐκεῖ ὁ φονεύσας. а҆́ще же не хотѧ̀, но бг҃ъ предадѐ въ рꙋ́цѣ є҆гѡ̀, да́мъ тебѣ̀ мѣ́сто, въ не́же оу҆бѣжи́тъ та́мѡ оу҆би́вый:
14
14
ἐὰν δέ τις ἐπιθῆται τῷ πλησίον ἀποκτεῖναι αὐτὸν δόλῳ καὶ καταφύγῃ, ἀπὸ τοῦ θυσιαστηρίου μου λήψῃ αὐτὸν θανατῶσαι. а҆́ще же кто̀ приложи́тъ оу҆би́ти бли́жнѧго своего̀ ле́стїю и҆ прибѣ́гнетъ ко ѻ҆лтарю̀, ѿ ѻ҆лтарѧ̀ моегѡ̀ да во́змеши того̀ оу҆мертви́ти.
15
15
ὃς τύπτει πατέρα αὐτοῦ ἢ μητέρα αὐτοῦ, θανάτῳ θανατούσθω. И҆́же бїе́тъ ѻ҆тца̀ своего̀ и҆лѝ ма́терь свою̀, сме́ртїю да оу҆́мретъ.
16
16
ὁ κακολογῶν πατέρα αὐτοῦ ἢ μητέρα αὐτοῦ τελευτήσει θανάτῳ. И҆́же ѕлосло́витъ ѻ҆тца̀ своего̀ и҆лѝ ма́терь свою̀, сме́ртїю да оу҆́мретъ.
17
17
ὃς ἐὰν κλέψῃ τίς τινα τῶν υἱῶν ᾿Ισραὴλ καὶ καταδυναστεύσας αὐτὸν ἀποδῶται, καὶ εὑρεθῇ ἐν αὐτῷ, θανάτῳ τελευτάτω. А҆́ще кто̀ кого̀ оу҆кра́детъ ѿ сынѡ́въ і҆и҃левыхъ, и҆ соѡдолѣ́въ семꙋ̀ прода́стъ є҆го̀, и҆ ѡ҆брѧ́щетсѧ оу҆ негѡ̀, сме́ртїю да сконча́етсѧ.
18
18
ἐὰν δὲ λοιδορῶνται δύο ἄνδρες καὶ πατάξῃ τις τὸν πλησίον λίθῳ ἢ πυγμῇ, καὶ μὴ ἀποθάνῃ, κατακλιθῇ δὲ ἐπὶ τὴν κοίτην, А҆́ще же сварѧ́тсѧ два̀ мꙋ̑жа, и҆ оу҆да́ритъ є҆ди́нъ дрꙋга́го ка́менемъ и҆лѝ пѧ́стїю, и҆ не оу҆́мретъ, но слѧ́жетъ на ѻ҆дрѣ̀:
19
19
ἐὰν ἐξαναστὰς ὁ ἄνθρωπος περιπατήσῃ ἔξω ἐπὶ ράβδου, ἀθῷος ἔσται ὁ πατάξας· πλὴν τῆς ἀργίας αὐτοῦ ἀποτίσει καὶ τὰ ἰατρεῖα. а҆́ще воста́въ человѣ́къ похо́дитъ внѣ̀ ѡ҆ жезлѣ̀, непови́ненъ бꙋ́детъ оу҆да́ривый є҆го̀: то́чїю за недѣ́ланїе є҆гѡ̀ да да́стъ цѣ́нꙋ и҆ на цѣльбꙋ̀.
20
20
ἐὰν δέ τις πατάξῃ τὸν παῖδα αὐτοῦ ἢ τὴν παιδίσκην αὐτοῦ ἐν ράβδῳ καὶ ἀποθάνῃ ὑπὸ τὰς χεῖρας αὐτοῦ, δίκῃ ἐκδικηθήσεται. А҆́ще же кто̀ оу҆да́ритъ раба̀ своего̀ и҆лѝ рабꙋ̀ свою̀ жезло́мъ, и҆ оу҆́мретъ ѿ рꙋкѝ є҆гѡ̀, сꙋдо́мъ да ѿмсти́тсѧ:
21
21
ἐὰν δὲ διαβιώσῃ ἡμέραν μίαν ἢ δύο, οὐκ ἐκδικηθήσεται· τὸ γὰρ ἀργύριον αὐτοῦ ἐστιν. а҆́ще же преживе́тъ де́нь є҆ди́нъ и҆лѝ два̀, да не мсти́тсѧ: сребро́ бо є҆гѡ̀ є҆́сть.
22
22
ἐὰν δὲ μάχωνται δύο ἄνδρες καὶ πατάξωσι γυναῖκα ἐν γαστρὶ ἔχουσαν καὶ ἐξέλθῃ τὸ παιδίον αὐτῆς μὴ ἐξεικονισμένον, ἐπιζήμιον ζημιωθήσεται· καθότι ἂν ἐπιβάλῃ ὁ ἀνὴρ τῆς γυναικός, δώσει μετὰ ἀξιώματος· А҆́ще же бїю́тсѧ два̀ мꙋ̑жа, и҆ поразѧ́тъ женꙋ̀ непра́зднꙋ, и҆ и҆зы́детъ младе́нецъ є҆ѧ̀ неиз̾ѡбраже́нъ, тщето́ю да ѡ҆тщети́тсѧ: ꙗ҆́коже наложи́тъ мꙋ́жъ жены̀ тоѧ̀, подоба́ющее да ѿда́стъ:
23
23
ἐὰν δὲ ἐξεικονισμένον ᾖ, δώσει ψυχὴν ἀντὶ ψυχῆς, а҆́ще же и҆з̾ѡбраже́нъ бꙋ́детъ, да да́стъ дꙋ́шꙋ за дꙋ́шꙋ,
24
24
ὀφθαλμὸν ἀντὶ ὀφθαλμοῦ, ὀδόντα ἀντὶ ὀδόντος, χεῖρα ἀντὶ χειρός, πόδα ἀντὶ ποδός, ѻ҆́ко за ѻ҆́ко, зꙋ́бъ за зꙋ́бъ, рꙋ́кꙋ за рꙋ́кꙋ, но́гꙋ за но́гꙋ,
25
25
κατάκαυμα ἀντὶ κατακαύματος, τραῦμα ἀντὶ τραύματος, μώλωπα ἀντὶ μώλωπος. жже́нїе за жже́нїе, ꙗ҆́звꙋ за ꙗ҆́звꙋ, вре́дъ за вре́дъ.
26
26
ἐὰν δέ τις πατάξῃ τὸν ὀφθαλμὸν τοῦ οἰκέτου αὐτοῦ ἢ τὸν ὀφθαλμὸν τῆς θεραπαίνης αὐτοῦ, καὶ ἐκτυφλώσῃ, ἐλευθέρους ἐξαποστελεῖ αὐτοὺς ἀντὶ τοῦ ὀφθαλμοῦ αὐτῶν. А҆́ще же кто̀ и҆сткне́тъ ѻ҆́ко рабꙋ̀ своемꙋ̀ и҆лѝ ѻ҆́ко рабы́ни свое́й и҆ ѡ҆слѣпи́тъ, свобѡ́дны да ѿпꙋ́ститъ ѧ҆̀ за ѻ҆́ко и҆́хъ:
27
27
ἐὰν δὲ τὸν ὀδόντα τοῦ οἰκέτου ἢ τὸν ὀδόντα τῆς θεραπαίνης αὐτοῦ ἐκκόψῃ, ἐλευθέρους ἐξαποστελεῖ αὐτοὺς ἀντὶ τοῦ ὀδόντος αὐτῶν. а҆́ще же зꙋ́бъ рабꙋ̀ своемꙋ̀ и҆лѝ зꙋ́бъ рабѣ̀ свое́й и҆збїе́тъ, свобѡ́дны да ѿпꙋ́ститъ ѧ҆̀ за зꙋ́бъ и҆́хъ.
28
28
᾿Εὰν δὲ κερατίσῃ ταῦρος ἄνδρα ἢ γυναῖκα καὶ ἀποθάνῃ, λίθοις λιθοβοληθήσεται ὁ ταῦρος, καὶ οὐ βρωθήσεται τὰ κρέα αὐτοῦ· ὁ δὲ κύριος τοῦ ταύρου ἀθῷος ἔσται. А҆́ще же во́лъ оу҆боде́тъ мꙋ́жа и҆лѝ женꙋ̀, и҆ оу҆́мретъ, ка́менїемъ да побїе́тсѧ во́лъ то́й, и҆ да не снѣдѧ́тъ мѧ́са є҆гѡ̀, господи́нъ же вола̀ непови́ненъ бꙋ́детъ:
29
29
ἐὰν δὲ ὁ ταῦρος κερατιστὴς ᾖ πρὸ τῆς χθὲς καὶ πρὸ τῆς τρίτης, καὶ διαμαρτύρωνται τῷ κυρίῳ αὐτοῦ, καὶ μὴ ἀφανίσῃ αὐτόν, ἀνέλῃ δὲ ἄνδρα ἢ γυναῖκα, ὁ ταῦρος λιθοβοληθήσεται καὶ ὁ κύριος αὐτοῦ προσαποθανεῖται. а҆́ще же во́лъ бодли́въ бꙋ́детъ пре́жде вчера́шнѧгѡ и҆ тре́тїѧгѡ днѐ, и҆ возвѣстѧ́тъ господи́нꙋ є҆гѡ̀, и҆ не заключи́тъ є҆гѡ̀, и҆ оу҆бїе́тъ мꙋ́жа и҆лѝ женꙋ̀: во́лъ ка́менїемъ да побїе́тсѧ, и҆ господи́нъ є҆гѡ̀ кꙋ́пнѡ да оу҆́мретъ:
30
30
ἐὰν δὲ λύτρα ἐπιβληθῇ αὐτῷ, δώσει λύτρα τῆς ψυχῆς αὐτοῦ ὅσα ἐὰν ἐπιβάλωσιν αὐτῷ. а҆́ще же ѡ҆́кꙋпъ нало́житсѧ є҆мꙋ̀, да да́стъ ѡ҆́кꙋпъ за дꙋ́шꙋ свою̀, є҆ли́кѡ наложа́тъ є҆мꙋ̀:
31
31
ἐὰν δὲ υἱὸν ἢ θυγατέρα κερατίσῃ, κατὰ τὸ δικαίωμα τοῦτο ποιήσωσιν αὐτῷ. а҆́ще же сы́на и҆лѝ дще́рь оу҆боде́тъ, по семꙋ́ же сꙋдꙋ̀ да сотворѧ́тъ є҆мꙋ̀:
32
32
ἐὰν δὲ παῖδα κερατίσῃ ὁ ταῦρος ἢ παιδίσκην, ἀργυρίου τριάκοντα δίδραχμα δώσει τῷ κυρίῳ αὐτῶν, καὶ ὁ ταῦρος λιθοβοληθήσεται. а҆́ще же раба̀ и҆лѝ рабꙋ̀ оу҆боде́тъ во́лъ, сребра̀ три́десѧть дїдра́хмъ да да́стъ господи́нꙋ и҆́хъ, и҆ во́лъ ка́менїемъ да побїе́тсѧ.
33
33
ἐὰν δέ τις ἀνοίξῃ λάκκον ἢ λατομήσῃ λάκκον καὶ μὴ καλύψῃ αὐτόν, καὶ ἐμπέσῃ ἐκεῖ μόσχος ἢ ὄνος, А҆́ще же кто̀ ѿве́рзетъ ꙗ҆́мꙋ и҆лѝ и҆скопа́етъ ꙗ҆́мꙋ и҆ не покры́етъ є҆ѧ̀, и҆ впаде́тсѧ въ ню̀ теле́цъ и҆лѝ ѻ҆слѧ̀,
34
34
ὁ κύριος τοῦ λάκκου ἀποτίσει· ἀργύριον δώσει τῷ κυρίῳ αὐτῶν, τὸ δὲ τετελευτηκὸς αὐτῷ ἔσται. господи́нъ ꙗ҆́мы ѿда́стъ (цѣ́нꙋ), сребро̀ да́стъ господи́нꙋ и҆́хъ: оу҆ме́ршее же є҆мꙋ̀ да бꙋ́детъ.
35
35
ἐὰν δὲ κερατίσῃ τινὸς ταῦρος τὸν ταῦρον τοῦ πλησίον καὶ τελευτήσῃ, ἀποδώσονται τὸν ταῦρον τὸν ζῶντα καὶ διελοῦνται τὸ ἀργύριον αὐτοῦ, καὶ τὸν ταῦρον τὸν τεθνηκότα διελοῦνται. А҆́ще же чі́й во́лъ оу҆боде́тъ вола̀ бли́жнѧгѡ, и҆ оу҆́мретъ, да продадꙋ́тъ вола̀ жива́го, и҆ да раздѣлѧ́тъ цѣ́нꙋ є҆гѡ̀, и҆ вола̀ оу҆ме́ршаго да раздѣлѧ́тъ:
36
36
ἐὰν δὲ γνωρίζηται ὁ ταῦρος ὅτι κερατιστής ἐστι πρὸ τῆς χθὲς καὶ πρὸ τῆς τρίτης ἡμέρας, καὶ διαμεμαρτυρημένοι ὦσι τῷ κυρίῳ αὐτοῦ, καὶ μὴ ἀφανίσῃ αὐτόν, ἀποτίσει ταῦρον ἀντὶ ταύρου, ὁ δὲ τετελευτηκὼς αὐτῷ ἔσται. а҆́ще же зна́емь є҆́сть во́лъ, ꙗ҆́кѡ бодли́въ є҆́сть пре́жде вчера́шнѧгѡ и҆ тре́тїѧгѡ днѐ, и҆ глаго́лаша господи́нꙋ є҆гѡ̀, и҆ то́й не заключи́тъ є҆гѡ̀: да ѿда́стъ вола̀ за вола̀, ме́ртвый же є҆мꙋ̀ да бꙋ́детъ.

Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • Іов. • Пс. • Притч.

• Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир. • Іс. • Єр. • Плач.

• Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан. • Ос. • Іоїл. • Ам.

• Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.