|
И# тaкw хотsй возлещи2 на постeлю, глаг0ли тропари2 сі‰, глaсъ в7:
|
Пред спавање
|
|
Просвэти2 џчи мои2 хrтE б9е: да не когдA ўснY въ смeрть, да не когдA речeтъ врaгъ м0й: ўкрэпи1хсz на него2. Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у. Застyпникъ души2 моеS бyди б9е, ћкw посредЁ хождY сэтeй мн0гихъ: и3збaви мS t ни1хъ, и3 сп7си1 мz бlже, ћкw чlвэколю1бецъ. И# нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. Преслaвную б9ію м™рь, и3 с™hхъ ѓгGлъ с™ёйшую, нем0лчнw воспои1мъ сeрдцемъ и3 ўсты2, бцdу сію2 и3сповёдающе, ћкw вои1стинну р0ждшую нaмъ бGа воплощeнна, и3 молsщуюсz непрестaннw њ душaхъ нaшихъ. |
И ОНДА ГОВОРИ ОВО: Просвети очи моје Христе Боже, да не бих некад заспао на смрт, да не би некад рекао враг мој: учврстих се на њему. Слава: Заштитник душе моје буди, Боже, јер ходим усред многих замки; избави ме од њих, и спаси ме, Благи, као човекољубац. и сада: Неућутно прослављајмо Преславну Божју Мајку која је светија и од светих Анђела, исповедајући је срцем и устима као Богородицу, јер нам је ваистину родила Бога оваплоћеног, и непрестано се моли за душе наше. |
