|
Мlтва с™aгw їwaнна дамаски1на, ю4же ўказyz на џдръ тв0й, глаг0ли:
|
МОЛИТВА СВ. ЈОВАНА ДАМАСКИНА
|
|
ВLко чlвэколю1бче, не ўжeли мнЁ џдръ сeй гр0бъ бyдетъ; и3ли2 є3щE nкаsнную мою2 дyшу просвэти1ши днeмъ; Сe ми гр0бъ предлежи1тъ, сe ми смeрть предстои1тъ. СудA твоегw2 гDи бою1сz, и3 мyки безконeчныz, ѕл0е же творS не престаю2: тебE гDа бGа моего2 всегдA прогнэвлsю, и3 пречcтую твою2 м™рь, и3 вс‰ нбcныz си6лы, и3 с™aго ѓгGла храни1телz моего2. Вёмъ u5бо гDи, ћкw недост0инъ є4смь чlвэколю1біz твоегw2, но дост0инъ є4смь всsкагw њсуждeніz и3 мyки. Но гDи, и3ли2 хощY, и3ли2 не хощY, сп7си1 мz. Ѓще бо прaведника сп7сeши, ничт0же вeліе, и3 ѓще чи1стаго поми1луеши, ничт0же ди1вно: дост0йни бо сyть млcти твоеS. Но на мнЁ грёшнэмъ ўдиви2 млcть твою2: њ сeмъ kви2 чlвэколю1біе твоE, да не њдолёетъ моS ѕл0ба твоeй неизглаг0ланнэй бlгости и3 млcрдію: и3 ћкоже х0щеши, ўстр0й њ мнЁ вeщь. |
коју изговарај указујући на своју постељу: Човекољубиви Господару, неће ли ми ова постеља бити гроб или ћеш душу моју бедну још обасјати даном? Ето, преда мном је гроб; ето, преда мном стоји смрт! Господе, бојим се Твога суда и бескрајних мука, а не престајем чинити зло; Тебе, Господа Бога свог свагда разгневљујем, и Пречисту Твоју Матер, и све Небеске Силе, и мог светог Анђела Чувара. Знам, Господе, да сам недостојан Твога човекољубља, а достојан сам сваке осуде и муке. Но, Господе, хтео ја или не, спаси ме. Јер ако праведника спасеш, то није ништа нарочито; и ако чистога помилујеш, то није ништа чудновато, јер су достојни Твоје милости. Али, на мени грешном учини чудо милости Своје; у томе покажи чудо човекољубља Свог, да не надвлада моја грешност Твоју неисказану доброту и милосрђе; и како хоћеш уради са мном. |
