|
Њкончаніе мlтвъ:
|
Завршетак молитава и отпуст
|
|
Дост0йно є4сть ћкw вои1стинну, бlжи1ти тS бцdу, приснобlжeнную, и3 пренепор0чную, и3 м™рь бGа нaшегw. ЧCтнёйшую херув‡мъ, и3 слaвнэйшую без8 сравнeніz сераф‡мъ, без8 и3стлёніz бGа сл0ва р0ждшую, сyщую бцdу тS величaемъ. Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у, и3 нhнэ и3 при1снw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь. ГDи, поми1луй. [Три1жды.] ГDи ї}се хrтE сн7е б9ій, мlтвъ рaди пречcтыz твоеS м™ре, прпdбныхъ и3 бGон0сныхъ nтє1цъ нaшихъ, и3 всёхъ с™hхъ, поми1луй нaсъ. Ґми1нь. |
Затим: Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек блажену и свебеспрекорну, и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима, Тебе што Бога Реч непорочно роди, ваистину Богородицу, ми Те величамо. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. Господе,помилуј!(трипут); благослови! И ОТПУСТ Господе Исусе Христе Сине Божји, ради молитава Твоје Пречисте Мајке, и преподобних и богоносних Отаца наших, и свих Светих, спаси ме грешнога! |
