|
Вершы перад Прычасцем
|
Стихови
|
|
І вершы: Бажэ́ственную Кроў бачачы, страшы́ся, чалавек! Бо яна — агонь, які спа́львае недасто́йных. Бо́жае Цела і абагаўля́е мяне, і жы́віць: Абагаўля́е дух, а розум жы́віць дзіўна. |
Онда ове стихове: Човече, ужасни се, гледајући крв која обоготворава, јер је жар који недостојне сажиже. Божанско тело и обожује и храни. Обожује дух, а ум храни чудно. |