Завантаження...
Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.

• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.

• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.

Порівняти:

Глава́ в҃і
Chapter 12
1
1
А҆́ще добро̀ твори́ши, разꙋмѣ́й, комꙋ̀ твори́ши, и҆ бꙋ́детъ благода́ть благи̑мъ твои̑мъ. When thou wilt do good, know to whom thou doest it; so shalt thou be thanked for thy benefits.
2
2
Добро̀ сотворѝ благочести́вомꙋ, и҆ ѡ҆брѧ́щеши воздаѧ́нїе, и҆ а҆́ще не ѿ негѡ̀, то̀ ѿ вы́шнѧгѡ. Do good to the godly man, and thou shalt find a recompence; and if not from him, yet from the most High.
3
3
Не бꙋ́детъ добро̀ прилѣжа́щемꙋ во ѕлы́хъ и҆ не подаю́щемꙋ ми́лостыни. There can no good come to him that is always occupied in evil, nor to him that giveth no alms.
4
4
Да́ждь благочести́вомꙋ и҆ не застꙋпа́й грѣ́шника. Give to the godly man, and help not a sinner.
5
5
Добро̀ сотворѝ смире́нномꙋ и҆ не да́ждь нечести́вомꙋ: возбранѝ хлѣ́бы твоѧ̑ и҆ не да́ждь є҆мꙋ̀, да не тѣ́ми тѧ̀ премо́жетъ: Do well unto him that is lowly, but give not to the ungodly: hold back thy bread, and give it not unto him, lest he overmaster thee thereby: for else thou shalt receive twice as much evil for all the good thou shalt have done unto him.
6
6
сꙋгꙋ̑ба бо ѕла̑ ѡ҆брѧ́щеши во всѣ́хъ благи́хъ, ꙗ҆̀же а҆́ще сотвори́ши є҆мꙋ̀: ꙗ҆́кѡ и҆ вы́шнїй возненави́дѣ грѣ́шники и҆ нечести̑вымъ возда́стъ ме́сть. For the most High hateth sinners, and will repay vengeance unto the ungodly, and keepeth them against the mighty day of their punishment.
7
7
Да́ждь благо́мꙋ и҆ не застꙋпа́й грѣ́шника. Give unto the good, and help not the sinner.
8
8
Не позна́нъ бꙋ́детъ во благи́хъ дрꙋ́гъ и҆ не скры́етсѧ во ѕлы́хъ вра́гъ. A friend cannot be known in prosperity: and an enemy cannot be hidden in adversity.
9
9
Є҆гда̀ во благи́хъ бꙋ́детъ мꙋ́жъ, вразѝ є҆гѡ̀ во печа́ли сꙋ́ть, во ѕлы́хъ же є҆гѡ̀ и҆ дрꙋ́гъ разлꙋчи́тсѧ. In the prosperity of a man enemies will be grieved: but in his adversity even a friend will depart.
10
10
Не и҆мѝ вѣ́ры врагꙋ̀ твоемꙋ̀ во вѣ́ки: ꙗ҆́коже бо мѣ́дь ржа́вѣетъ, та́кѡ и҆ ѕло́ба є҆гѡ̀: Never trust thine enemy: for like as iron rusteth, so is his wickedness.
11
11
и҆ а҆́ще смири́тсѧ и҆ по́йдетъ пони́кнꙋвъ, наста́ви дꙋ́шꙋ твою̀ и҆ храни́сѧ ѿ негѡ̀, и҆ бꙋ́деши є҆мꙋ̀ ꙗ҆́кѡ ѡ҆чище́но зерца́ло, и҆ оу҆разꙋмѣ́еши, ꙗ҆́кѡ не до конца̀ ѡ҆торжа́вѣ: Though he humble himself, and go crouching, yet take good heed and beware of him, and thou shalt be unto him as if thou hadst wiped a looking-glass, and thou shalt know that his rust hath not been altogether wiped away.
12
12
не поста́ви є҆го̀ при себѣ̀, да не когда̀ и҆зри́нꙋвъ тѧ̀ ста́нетъ на мѣ́стѣ твое́мъ: не посадѝ є҆го̀ ѡ҆деснꙋ́ю себє̀, да не пои́щетъ когда̀ сѣда́лища твоегѡ̀, и҆ на послѣ́докъ оу҆разꙋмѣ́еши словеса̀ моѧ̑ и҆ ѡ҆ глаго́лѣхъ мои́хъ оу҆мили́шисѧ. Set him not by thee, lest, when he hath overthrown thee, he stand up in thy place; neither let him sit at thy right hand, lest he seek to take thy seat, and thou at the last remember my words, and be pricked therewith.
13
13
Кто̀ поми́лꙋетъ ѡ҆баѧ́нника ѕмі́емъ оу҆сѣ́кнена и҆ всѣ́хъ пристꙋпа́ющихъ ко ѕвѣрє́мъ; та́кожде ходѧ́щаго съ мꙋ́жемъ грѣ́шникомъ и҆ примѣша́ющагосѧ грѣхѡ́мъ є҆гѡ̀: Who will pity a charmer that is bitten with a serpent, or any such as come nigh wild beasts?
14
14
ча́съ съ тобо́ю пребꙋ́детъ, и҆ а҆́ще оу҆клони́шисѧ, не стерпи́тъ. So one that goeth to a sinner, and is defiled with him in his sins, who will pity?
15
15
Оу҆стна́ма свои́ма оу҆слади́тъ вра́гъ, и҆ мно́гѡ поше́пчетъ и҆ рече́тъ добро̀ глаго́лѧ: ѻ҆чи́ма свои́ма прослези́тсѧ, а҆ се́рдцемъ свои́мъ оу҆совѣ́тꙋетъ ври́нꙋти тѧ̀ въ ро́въ, и҆ є҆гда̀ ѡ҆брѧ́щетъ вре́мѧ, не насы́титсѧ кро́ве. For a while he will abide with thee, but if thou begin to fall, he will not tarry.
16
16
А҆́ще срѧ́щꙋтъ тѧ̀ ѕла̑ѧ, тꙋ̀ ѡ҆брѧ́щеши є҆го̀ пе́рвѣе себє̀, An enemy speaketh sweetly with his lips, but in his heart he imagineth how to throw thee into a pit: he will weep with his eyes, but if he find opportunity, he will not be satisfied with blood.
17
17
и҆ ꙗ҆́кѡ помага́ѧй подсѣче́тъ пѧ́тꙋ твою̀: If adversity come upon thee, thou shalt find him there first; and though he pretend to help thee, yet shall he undermine thee.
18
18
покива́етъ главо́ю свое́ю и҆ воспле́щетъ рꙋка́ма свои́ма, и҆ мно́гѡ поше́пчетъ и҆ и҆змѣни́тъ лицѐ своѐ. He will shake his head, and clap his hands, and whisper much, and change his countenance.

Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.

• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.

• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.