Завантаження...
Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.

• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.

• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.

Порівняти:

Глава́ з҃і
Chapter 17
1
1
Лꙋ́чше оу҆крꙋ́хъ хлѣ́ба со сла́стїю въ ми́рѣ, не́жели до́мъ и҆спо́лненъ мно́гихъ благи́хъ и҆ непра́ведныхъ же́ртвъ со бра́нїю. Better is a morsel with pleasure in peace, than a house full of many good things and unjust sacrifices, with strife.
2
2
Ра́бъ смы́сленъ ѡ҆блада́етъ влады̑ки безꙋ́мными, въ бра́тїихъ же раздѣли́тъ (и҆мѣ́нїе) на ча̑сти. A wise servant shall have rule over foolish masters, and shall divide portions among brethren.
3
3
Ꙗ҆́коже и҆скꙋша́етсѧ въ пещѝ сребро̀ и҆ зла́то, та́кѡ и҆збра̑ннаѧ сердца̀ оу҆ гдⷭ҇а. As silver and gold are tried in a furnace, so are choice hearts with the Lord.
4
4
Ѕлы́й послꙋ́шаетъ ѧ҆зы́ка законопрестꙋ́пныхъ, првⷣный же не внима́етъ оу҆стна́мъ лжи̑вымъ. A bad man hearkens to the tongue of transgressors: but a righteous man attends not to false lips.
5
5
Рꙋга́йсѧ оу҆бо́гомꙋ раздража́етъ сотво́ршаго є҆го̀, ра́дꙋѧйсѧ же ѡ҆ погиба́ющемъ не ѡ҆безвини́тсѧ: ми́лꙋѧй же поми́лованъ бꙋ́детъ. He that laughs at the poor provokes him that made him; and he that rejoices at the destruction of another shall not be held guiltless: but he that has compassion shall find mercy.
6
6
Вѣне́цъ ста́рыхъ ча̑да ча̑дъ: похвала́ же ча́домъ ѻ҆тцы̀ и҆́хъ. Вѣ́рномꙋ ве́сь мі́ръ бога́тство, невѣ́рномꙋ же нижѐ пѣ́нѧзь. Children's children are the crown of old men; and their fathers are the glory of children.
7
7
Неприли̑чны сꙋ́ть безꙋ́мномꙋ оу҆стнѣ̀ вѣ̑рны, нижѐ првⷣномꙋ оу҆стнѣ̀ лжи̑вы. Faithful lips will not suit a fool; nor lying lips a just man.
8
8
Мзда̀ благода́тей наказа́нїе оу҆потреблѧ́ющымъ: и҆ а҆́може а҆́ще ѡ҆брати́тсѧ, оу҆спѣ́етъ. Instruction is to them that use it a gracious reward: and whithersoever it may turn, it shall prosper.
9
9
И҆́же таи́тъ ѡ҆би̑ды, и҆́щетъ любвѐ: а҆ и҆́же ненави́дитъ скрыва́ти, разлꙋча́етъ дрꙋ́ги и҆ дома̑шнїѧ. He that conceals injuries seeks love; but he that hates to hide them separates friends and kindred.
10
10
Сокрꙋша́етъ преще́нїе се́рдце мꙋ́драгѡ: безꙋ́мный же бїе́мь не чꙋ́вствꙋетъ (ра́нъ). A threat breaks down the heart of a wise man; but a fool, though scourged, understands not.
11
11
Прекослѡ́вїѧ воздви́жетъ всѧ́къ ѕлы́й: гдⷭ҇ь же а҆́гг҃ла неми́лостива по́слетъ на́нь. Every bad man stirs up strifes: but the Lord will send out against him an unmerciful messenger.
12
12
Впаде́тъ попече́нїе мꙋ́жꙋ смы́сленнꙋ: безꙋ́мнїи же размышлѧ́ютъ ѕла̑ѧ. Care may befall a man of understanding; but fools will meditate evils.
13
13
И҆́же воздае́тъ ѕла̑ѧ за бл҃га̑ѧ, не подви́гнꙋтсѧ ѕла̑ѧ и҆з̾ до́мꙋ є҆гѡ̀. Whoso rewards evil for good, evil shall not be removed from his house.
14
14
Вла́сть дае́тъ словесє́мъ нача́ло пра́вды: предводи́телствꙋетъ же скꙋ́дости прѧ̀ и҆ бра́нь. Rightful rule gives power to words; but sedition and strife precede poverty.
15
15
И҆́же сꙋ́дитъ првⷣнаго непра́веднымъ, непра́веднаго же првⷣнымъ, нечи́стъ и҆ ме́рзокъ оу҆ гдⷭ҇а. He that pronounces the unjust just, and the just unjust, is unclean and abominable with God.
16
16
Вскꙋ́ю бѧ́ше и҆мѣ́нїе безꙋ́мномꙋ; стѧжа́ти бо премꙋ́дрости безсе́рдый не мо́жетъ. И҆́же высо́къ твори́тъ сво́й до́мъ, и҆́щетъ сокрꙋше́нїѧ: ѡ҆строптѣва́ѧй же оу҆чи́тисѧ впаде́тъ во ѕла̑ѧ. Why has the fool wealth? for a senseless man will not be able to purchase wisdom.
17
17
На всѧ́ко вре́мѧ дрꙋ́гъ да бꙋ́детъ тебѣ̀, бра́тїѧ же въ нꙋ́ждахъ поле́зни да бꙋ́дꙋтъ: сегѡ́ бо ра́ди ражда́ютсѧ. Have thou a friend for every time, and let brethren be useful in distress; for on this account are they born.
18
18
Мꙋ́жъ безꙋ́менъ пле́щетъ и҆ ра́дꙋетсѧ себѣ̀, ꙗ҆́коже порꙋча́ѧйсѧ и҆спорꙋ́читъ дрꙋ́га своего̀, на свои́хъ же оу҆стна́хъ ѻ҆́гнь сокро́вищствꙋетъ. A foolish man applauds and rejoices over himself, as he also that becomes surety would make himself responsible for his own friends.
19
19
Грѣхолю́бецъ ра́дꙋетсѧ сва́рѡмъ, а҆ жестокосе́рдый не оу҆срѧ́щетъ благи́хъ. A lover of sin rejoices in strifes;
20
20
Мꙋ́жъ оу҆добопрело́жный ѧ҆зы́комъ впаде́тъ во ѕла̑ѧ: се́рдце же безꙋ́мнагѡ болѣ́знь стѧжа́вшемꙋ є҆̀. and the hard-hearted man comes not in for good. A man of a changeful tongue will fall into mischiefs;
21
21
Не весели́тсѧ ѻ҆те́цъ ѡ҆ сы́нѣ ненака́заннѣмъ: сы́нъ же мꙋ́дръ весели́тъ ма́терь свою̀. and the heart of a fool is grief to its possessor. A father rejoices not over an uninstructed son; but a wise son gladdens his mother.
22
22
Се́рдце веселѧ́щесѧ бл҃гоимѣ́тисѧ твори́тъ: мꙋ́жꙋ же печа́льнꙋ засы́шꙋтъ кѡ́сти. A glad heart promotes health; but the bones of a sorrowful man dry up.
23
23
Прїе́млющемꙋ да́ры непра́веднѡ въ нѣ̑дра не пред̾ꙋспѣва́ютъ пꙋтїѐ: нечести́вый же оу҆кланѧ́етъ пꙋти̑ пра́вды. The ways of a man who unjustly receives gifts in his bosom do not prosper; and an ungodly man perverts the ways of righteousness.
24
24
Лицѐ разꙋ́мно мꙋ́жа премꙋ́дра, ѻ҆́чи же безꙋ́мнагѡ на концѣ́хъ землѝ. The countenance of a wise man is sensible; but the eyes of a fool go to the ends of the earth.
25
25
Гнѣ́въ ѻ҆тцꙋ̀ сы́нъ безꙋ́менъ, и҆ болѣ́знь ро́ждшей є҆го̀. A foolish son is a cause of anger to his father, and grief to her that bore him.
26
26
Тщєты̀ твори́ти мꙋ́жꙋ првⷣнꙋ не добро̀, нижѐ преподо́бно навѣ́товати власте́мъ пра́вєднымъ. It is not right to punish a righteous man, nor is it holy to plot against righteous princes.
27
27
И҆́же щади́тъ глаго́лъ произнестѝ же́стокъ, разꙋ́менъ: долготерпѣли́вый же мꙋ́жъ премꙋ́дръ, лꙋ́чше и҆́щꙋщагѡ наꙋ́ки. He that forbears to utter a hard word is discreet, and a patient man is wise.
28
28
Несмы́сленномꙋ вопроси́вшꙋ ѡ҆ мꙋ́дрости, мꙋ́дрость вмѣни́тсѧ: нѣ́ма же кто̀ себѐ твори́тъ, возмни́тсѧ разꙋ́менъ бы́ти. Wisdom shall be imputed to a fool who asks after wisdom: and he who holds his peace shall seem to be sensible.

Старий Заповіт

• Бут. • Вих. • Лев. • Чис. • Втор.

• Нав. • Суд. • Руф. • 1 Цар. • 2 Цар. • 3 Цар. • 4 Цар. • 1 Пар. • 2 Пар. • 1 Езд. • 2 Езд. • 3 Езд. • Неєм. • Тов. • Юдиф. • Есф. • 1 Мак. • 2 Мак. • 3 Мак.

• Іов. • Пс. • Притч. • Еккл. • Пісн. • Прем. • Сир.

• Іс. • Єр. • Плач. • Посл. Єр. • Вар. • Єз. • Дан.

• Ос. • Іоїл. • Ам. • Авд. • Іона. • Мих. • Наум. • Авв. • Соф. • Агг. • Зах. • Мал.

Новий Заповіт

• Мф. • Мк. • Лк. • Ін.

• Діян.

• Як. • 1 Пет. • 2 Пет. • 1 Ін. • 2 Ін. • 3 Ін. • Іуд.

• Рим. • 1 Кор. • 2 Кор. • Гал. • Еф. • Флп. • Кол. • 1 Сол. • 2 Сол. • 1 Тим. • 2 Тим. • Тит. • Фил. • Євр.

• Одкр.